Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Topić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, u današnjem obraćanju govoriću o Predlogu zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvu i njihovoj zaštiti.
Građani Srbije, što nam je i svima poznato, već decenijama odlaze na privremeni rad u inostranstvo, a važeći zakon koji reguliše ovu oblast star je 17 godina, tako da je bilo neophodno da se prilagode i uklone mnogi nedostaci, počevši od terminoloških, pa do suštinskih, među kojima je nedovoljna zaštićenost radnika i nepostojanje obaveza poslodavca da prijavi Ministarstvu gde se zaposleni nalaze. To je za posledicu imalo da nijedan državni organ u Srbiji ne zna koliko trenutno radnika radi u inostranstvu.
Osnovni motiv za odlazak naših građana u inostranstvo ogleda se u egzistencijalnom smislu, kako zbog nezaposlenosti, tako i zbog većih zarada. Radnici odlaze uglavnom u zemlje u kojima je nedostatak radne snage. Međutim, oni su često zloupotrebljeni, borave u inostranstvu bez međudržavnih ugovora, pod neregularnim uslovima, bez evidencije o boravku u inostranstvu, bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja, ne dobijaju radne dozvole, zarade im nisu fiksne, često umanjene, a ponekad čak i ne isplaćene.
Zatim, tu su loši uslovi po pitanju ishrane, smeštaja, što uglavnom priče o nehumanim uslovima isplivaju na površinu, kao što je već i pomenuto, kada se desi neka tragedija, a imali smo u februaru ove godine da je bio požar u radničkim barakama u Sibiru, gde je život izgubilo šest naših državljana.
Procena Uprave za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova jeste da u Ruskoj Federaciji na crno radi oko 15.000 naših građana, a evidencija o tome ne postoji, jer se oni u Rusiji vode kao turisti, a u stvari su uglavnom radnici na građevinama.
Verujemo da će se donošenjem ovog zakona položaj naših radnika u inostranstvu poboljšati, da će najveći broj naših radnika biti zaštićen i da će se rad na crno svesti na minimum. Isto tako smo svesni da nećemo moći u potpunosti ukinuti rad na crno, jer kao što je ministar napomenuo, svako može otići kao turista u inostranstvo i tamo naći zaposlenje.
Ono za šta se moramo boriti kroz medijske kampanje je upoznavanje naših radnika sa pravima i obavezama, kao i podizanje svesti o važnosti poštovanja važnih pravnih normi, kako od strane poslodavca, tako i od zaposlenih, a i države. Smatramo da je to svima u interesu.
Ovim zakonom propisana je i obaveza poslodavca da obavesti nadležno ministarstvo, Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, da vodi radnike u inostranstvu, izvrši promenu osnovnog osiguranja u jedinstvenoj bazi centralnog registra, obaveznog socijalnog osiguranja, kao i da zaključi aneks-ugovor, čime je omogućena bolja kontrola i vođenje evidencije nadležnih organa o zaposlenima.
Takođe, svi podaci će biti objavljeni na sajtu Ministarstva, čime se obezbeđuje transparentnost i još jedan vid provere tačnosti podataka. Svaki poslodavac je u zakonskoj obavezi da pre potpisivanja aneksa ugovora pripremi radnika za odlazak u inostranstvo, kako opštih prilika sa kojima će se susresti, od klimatskih promena, političke situacije, tako i po pitanju bezbednosti, zdravlja, osiguranja, visine zarade, radnog vremena, smeštaja, ishrane, a sve o trošku poslodavca.
Posebna novina je određivanja kontakt osobe u inostranstvu radi dodatnih informacija, koja bi uticala na kvalitetniji život i rad zaposlenih u inostranstvu, a koja je ujedno i ovlašćena za davanje informacija državnim i drugim organima.
Donošenjem ovog zakona imaćemo tačnu evidenciju o svakom zaposlenom, ko radi, gde radi i pod kojim uslovima.
Kao što je moj kolega Petronijević rekao, oni koji poštuju zakon, za njih kazne ne postoje, ali za nepoštovanje zakonskih odredbi, poslodavac će biti kažnjen novčano u visini do milion i po dinara.
Shodno vrsti obavljanje posla, ovo su greške koje su nedopustive jer se radi o životu i radu naših zaposlenih u inostranstvu. Stoga sam mišljenja da se visina novčanih kazni treba povećati.
Nadzor nad primenom ovog zakona vršiće inspekcije za rad. Znamo da naši inspektori neće putovati po svetu i kontrolisati uslove rada na terenu, ali im je zato zakonom i međunarodnim sporazumom omogućeno da dobiju podatke sa terena i provere ostvarenost ugovorenih obaveza između poslodavca i zaposlenog.
Ovaj zakon se odnosi na radnike koji se nalaze u radnom odnosu na određeno vreme i poslodavac ih šalje na rad u inostranstvo, posle čega se vraćaju na rad kod poslodavca. Isto tako važi i za radnike koji su zasnovali odnos na određeno radno vreme, pa ih poslodavac šalje na rad u inostranstvo, s tim što im se boravak u inostranstvu ne računa u taj ugovoreni period rada na određeno.
Pored navedenog, odnosi se i na zaposlene koje poslodavac radi svojih potreba šalje na stručno osposobljavanje i usavršavanje, kao i u okviru međukompanijskog kretanja.
Istakla bih da je neophodno razlikovati privremeni rad u inostranstvu od službenog puta, pod uslovom da boravak u inostranstvu ne prelazi 30 dana u kontinuitetu ili 90 dana sa prekidom u toku kalendarske godine, kao i u slučaju upućivanja diplomatsko-konzularnih predstavnika gde se ovaj zakon ne primenjuje.
Za stanje zaposlenog na rad u inostranstvu potreban je aneks-ugovor, sem u slučaju kada ugovorom o radu to nije predviđeno, jer bez prethodne pisane saglasnosti, radnik ne može biti upućen na rad u inostranstvo.
Od ovog zakona posebnu korist će imati mala i srednja preduzeća, jer preciziranjem uslova i procedura poslovanja naša preduzeća će postati konkurentna na savremenom i inostranom tržištu u skladu sa međunarodnim standardima.
Mi socijalisti verujemo da će cilj ovog zakona biti ostvaren, a to je pospešivanje legalnog zapošljavanja u inostranstvu, a ujedno kontrolisanoj i transparentnoj administraciji, da će zaposleni u potpunosti biti zaštićeni i da će dobiti obećano, biti bezbedni, osigurani socijalno, zdravstveno i penziono i primati redovno ugovorene zarade. Stoga ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Andrić.
Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, danas u ovom visokom domu raspravljamo o tri veoma srodna zakona.
Posle iscrpnog izlaganja ministra, kao i mojih kolega poslanika, posebno od predstavnika poslaničkih grupa, ja ću dati samo jedan kratak osvrt zbog gledalaca, koji pomno prate skupštinska zbivanja, na zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti zdravlja na radu. Ovo je krovni zakon iz oblasti bezbednosti zdravlja na radu, a donet je 2005. godine. Zašto dolazi do promene? Najvažnije je to da se ovaj zakon uporno usaglašava, odnosno godinama usaglašava sa propisima EU. Do sada je dostavljeno preko 35 propisa iz ove oblasti, kao i činjenica da su određeni nedostaci u primeni ovoga zakona u praksi zbog dugog perioda u kom se on nije menjao, a posebno kada se to odnosi na specifične aktivnosti vojske i policije.
Ulaganje u bezbednost na radu nije trošak, kako ste rekli vi, gospodine ministre, jer ovo ulaganje čuva ono što je najvažnije, a to je zdravlje i život zaposlenih ljudi. Ovim zakonom obrazovana je i Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, kao organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Direktorka ove uprave, koja je takođe prisutna danas kao vaš saradnik, gospođa Vera Božić Trefalt je u jednom od intervjua rekla da na otklanjanju stresa, koji prati gotovo svaki posao, veliku ulogu ima razgovor između poslodavca i zaposlenog, a takođe treba uvesti i upražnjavanje mnogih vrsta sportova i drugih vidova rekreacije na poslu da bi se taj stres smanjio.
Kada već govorimo o stresu, jedna od agencija koja se bavi ovom problematikom „Džobs ritejd“ je za 2015. godinu, kao najstresniju profesiju odredila profesiju vatrogasca. Ona je na skali od jedan do sto dobila 71 poen. Na drugom mestu je aktivna vojna služba sa ocenom 70,78, dok je na trećem mestu još jedno vojničko zanimanje general. U prvih pet stresnih profesija spadaju još i pilot i policajac, što je veoma logično, ali na opšte iznenađenje na šestom mestu je profesija glumca sa 50,33%. Možda to jeste iznenađenje za zapadne ekonomije, ali za našu smatram da nije, jer su primanja glumaca kod nas izuzetno mala, a broj snimljenih filmova i serija gotovo zanemarljiva.
Kada bih ja pravila ovu listu, na prvom mestu bih stavila one radnike i službenike koji svakodnevno očekuju gubitak posla i odlazak na biro rada. Nadam se da će takvih biti malo.
Zakon o bezbednosti zdravlja na radu ne odnosi se na obavljanje specifične vojne službe u Vojsci Srbiji i obavljanje policijskih i poslova zaštite i spasavanja. Zakon bliže definiše pojam „poslodavac“, a koliko se vodilo računa o interesima malih i srednjih preduzeća, koja su i u razvijenim zapadnim ekonomijama okosnica privrednog rasta i razvoja, govori član 16. „Poslodavci koji imaju manje od 20 zaposlenih u delatnostima: trgovina na malo, uslugama smeštaja i ishrane, informisanje i sl, poslove bezbednosti zdravlja na radu mogu da obavljaju sami, a nisu ni obavezni da polože stručne ispite iz ove oblasti“.
Razumevanje zakonodavca, po meni, potiče iz činjenice da je po podacima iz 2013. godine u Srbiji bilo 93.754 preduzeća, a od tog broja su čak 81.444 mikro preduzeća ili 87,2%, a 9.353, odnosno 10% mala preduzeća. Velikih preduzeća ima
svega oko 3%, što znači da se težište ovog zakona svakako mora usredsrediti na mikro, mala i srednja preduzeća.
U delatnostima gde se najčešće dešavaju teške i smrtne povrede, građevinarstvo, poljoprivreda, rudarstvo, prerađivačka industrija i sl, poslodavac je dužan da za poslove zdravlja na radu odredi lice koje ima najmanje završeno visoko obrazovanje u trajanju od najmanje četiri godine. Ideja zakonodavca je dobra, ali neće biti dovoljna ukoliko se zajednički ne založe i poslodavci i zaposleni u cilju dizanja nivoa zaštite na radu.
Odredbe člana 18. i 19. Predloga zakona, nalažu licu zaduženom za bezbednost i zdravlje na radu da mora kontinuirano da usavršava znanje iz tih oblasti kroz program usavršavanja znanja koji donosi ministar nadležan za rad.
Zakon je pooštrio i uslove dobijanja licenci za obavljanje poslova bezbednosti zdravlja na radu, a utvrdio je rok na koji se licenca odnosi, a to je pet godina, kao i uslove po kojima se ona obnavlja.
Namerno, nisam ništa govorila o kaznenim odredbama zakona, iako ih u potpunosti podržavam i što se tiče uslova pod kojima se izriču kazne, kao i njihove visine. Ukoliko dođe do raskoraka između normativnom i stvarnog, odnosno između teorije i prakse, zakon će izgubiti svoj smisao.
Suština je u promeni svesti i poslodavca i radnika, kao i ljudi koji su određeni da se bave bezbednošću i zdravljem na radu. Poslodavcu ne sme cilj biti dobijanje licence, a radniku površno poznavanje sa propisima vezanim za bezbednost i zdravlje na radu, već stvarno ulaženje u srž problema, jer sve ono što je naučeno, a primenjeno u praksi doprineće, sa jedne strane, smanjenju broja povreda profesionalnih obolenja i smrtnih slučajeva na radu, a sa druge strane, smanjenju troškova preduzeća, lečenju, broju izgubljenih radnih sati, odšteta i slično.
Zbog svega što ovi zakoni donose, ja ću u danu za glasanje glasati za, što će uraditi i moje kolege iz SNS, ali verujem i da će i koalicioni partneri, kolege iz opozicije dati svoje istorijsko da. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice, danas su pred nama, pored odluka tumačenja konvencije, dva predloga zakona koji uređuju dve ozbiljne oblasti.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je veoma bitno urediti, što preciznije, a zarad bolje primene na samom terenu. Gledajući ko je sve učestvovao u izradi ovog dokumenta, siguran sam da su uloženi maksimalni napori da se napravi kvalitetan predlog zakona.
Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti je zakon koji uređuje oblast u kojoj su se naši radnici, radeći u inostranstvu na raznim poslovima, susretali sa raznim problemima. Bitno je da svakom ko želi da radi da se pruži mogućnost zapošljavanja ili u državi ili van nje. Takvim načinom se i privreda oporavlja. Takvim načinom se izlazi iz krize. Kada se pruži takva mogućnost za takvim zapošljavanjem, onda se moraju zaštiti njihova osnovna radna prava. Radni status naših zaposlenih u inostranstvu je nestabilan. Neophodno je da se zaposleni osećaju sigurno i da je njihov radni status definisan, jer će to siguran sam uticati na kvalitet pruženog rada.
Smatramo da će ovaj Predlog zakona, takođe, uticati i na smanjenje sivog tržišta radne snage. U tom sivom tržištu naši radnici su se posmatrali samo kao roba, pa su se samim tim prema njima tako i ophodili, a što je prouzrokovalo niz neprijatnih i naravno katastrofalnih situacija.
Drago nam je što će ova oblast napokon biti uređenija i što će osobe koje su iskorišćavale takve situacije snositi zakonske posledice. Međutim, pričajući o rešenjima datim u ovom Predlogu zakona, smatram da period upućivanja zaposlenog na privremeni rad bi se trebao produžiti na period duži od 12 meseci, jer postoje projekti koji traju duže od navedenog roka.
Mislimo da će ovaj zakon omogućiti bolju evidenciju zaposlenih van naše države. Takođe, mislimo da se drugim podzakonskim aktima treba pratiti i kontrolisati primena ovog zakona.
Srpska narodna partija pozdravlja ideju o donošenju ovog zakona, kao i svaku ideju koja povećava zaposlenost naših građana, kao i set svih zakona koji poboljšavaju pravni poredak naše države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, časni ministre, uvaženi gosti, zaista kada govorimo o bezbednosti i kada govorimo o radnicima, to je tema koju mi iz SDP najviše volimo. To su pitanja kojima se mi značajno ideološki bavimo, jer briga o radniku zaista je naša osnovna motivacija i ulaganje praktično u radnike je osnova. Mislimo da je to preduslov za razvoj ove države.
Izuzetno je dobar set zakona danas pred nama. Prvi zakon koji se bavi bezbednošću radnika i njihovim zdravljem uklapa se u strategiju bezbednosti koju smo mi pripremili, koja obuhvata period od 2013. do 2017. godine, a glavni cilj i mi hvala Bogu i zahvaljujući radu ovog ministarstva i samog ministra, idemo u tom pravcu, a pravac nam je i cilj nam je da smanjimo za 5% povrede na radu koje se dešavaju u odnosu na evidenciju koju imamo od strane stručnih komisija.
Moram da pohvalim da rad ovih komisija je i ono što je naglasio sam ministar, bio intenzivan u prošlom periodu i pokazuje zaista jednu volju da se prevenira i da se smanji broj povreda na radu, što je izuzetno bitno za ovo društvo i za vaše Ministarstvo i za sve nas.
Vrlo je bitno i srž ovog prvog zakona je ono što smo videli, da se praktično podigne nivo znanja i nivo veština koje imaju ljudi koji će se baviti zaštitom na radu. To je krucijalno i to je izuzetno dobro rešeno i ono što je rekao uvaženi ministar u uvodnom delu, a to je da će se uvesti sankcionisanje, ali moram da kažem da se ovim zakonom uvodi institucija nagrada i da će se odavati javna priznanja. Znači, u metodologiji psihološkoj najbitnije dve stvari je - kazni, nagradi. Mi u ovom zakonu imamo i to je nešto što je zaista inovativno, što je novo i što će biti jako dobro u ovom zakonu.
Želim da pohvalim rad Uprave za bezbednost kojom zaista dugo godina rukovodi gospođa Vera Božić Trefalt, praktično je rad i sama ingerencije koje vidim ovde u članu 60, što mi i usvajamo je srž praktično zadatka i onoga na čemu ovaj zakon insistira. Jedna od tih tačaka kaže da ova uprava priprema metodologiju za obavljanje poslova, pregleda o ispitivanju, itd, itd.
Najbitniji element ovog zakona verujem da je usaglašavanje ove uprave koja je do sada dobro radila. Ja vam zahvaljujem na tome i naravno, ovo shvatite kao podršku na tom putu, jer briga, ono što se ovim zakonom i ovom upravom radi o radnicima, pre svega o vulnerabilnim grupama, o mladim ljudima, o starim ljudima, o trudnicama, o dojiljama, mora biti na posebnom mestu i to je ono što ovo ministarstvo jako dobro radi i mi smo zaista zadovoljni time.
Zakon je jako dobar. Mi iz SDP ćemo ga svakako podržati. Mogao bi o svakoj tački, čuli smo mnogo lepih reči o ovom zakonu, jer je zaista kvalitetan. Znate, ja sam lekar medicine. U fiziologiji postoji jedan fenomen zove se Aksonov fenomen, to je kada čovek proguta nešto oštro, organizam nađe načina da onim tupim delom ga izbaci iz sistema za varenje, na taj način smanjujući mogućnost povreda.
Upravo verujem da ovakvim zakonima mi i u društvu to rešavamo i na pravi način to sprovodimo, da ako se desi povreda, a povreda će biti, da one budu što manje, da na pravi način pristupimo, jer vidite ovde će sada poslodavac morati u toku 24 sata da prijavi nešto što se desilo, što je od izuzetne važnosti. To je krucijalna stvar. Da ne ulazim u sitne detalje, još jednom pohvaljujem zakon, mi ćemo stati i glasati za njega.
Za mene je izuzetno bitan zakon, obzirom da dolazim iz Novog Pazara, iz Sandžaka, verujem i za druge delove ove zemlje i unutrašnjosti, jeste zakon, odnosno Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti. Zaista je dobro i zaista dobar predlog ovog zakona da obuhvatimo i da kompletno zakonodavstvo obuhvatimo praktično ovu grupu ljudi, jer moram da naglasim da ceo moj kraj zavisi praktično od tih ljudi koji rade u inostranstvu privremeno. To su brojne firme i izuzetno je dobro što ovaj zakon uređuje, jeste dobra komunikacija i informisanost tih ljudi. Verujem da će usvajanjem ovog zakona ovi ljudi imati bolje informacije, gde idu da rade, šta rade, kako su zaštićeni i na koji način i koja su njihova praktično prava i koje su njihove obaveze.
To je zaista dobar predlog. Mi ćemo takođe stati iza njega i izuzetno mi je drago što su ovi danas predlozi zakona na raspravi. Još jednom hvala vam i podržaće Socijaldemokratska partija ove zakone.

Zahvaljujem gospodine Bačevac.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo iz dosadašnje rasprave već čuli i iz dnevnog reda, danas je pred nama set od tri predloga zakona.
Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i čuli smo da su razlozi za donošenje ovog zakona brojni, pre svega, to što je sada važeći zakon donet 2005. godine, od kada su se promenile mnoge okolnosti, praksa je pokazala i neke nedostatke i potrebe za promenama.
Posebni problemi su u primeni Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu uočeni kod specifičnih aktivnosti Vojske i policije, pa je bilo potrebno to regulisati na novi način i niz drugih pitanja nabrojanih u obrazloženju koje smo dobili uz Predlog zakona. Smatram da smo svi pročitali i Predlog zakona i obrazloženje, pa neću navoditi ono što tamo već piše.
Slažemo se da je Zakon iz 2005. godine trebalo inovirati i usaglasiti sa sada postojećim potrebama. Mislimo da to ipak nije urađeno na dovoljno studiozan i celishodan način i svojim obrazloženjem nas baš i niste ubedili u to.
Naša poslanička grupa Boris Tadić, Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije je podnela amandmane kojima želimo naravno u interesu građana da konstruktivno utičemo na kvalitet teksta zakona.
Nadamo se da ćete dobro razmotriti amandmane i da ćete imati razumevanja i shvatiti šta smo želeli i da ćete i prihvatiti. Čak i da je zakon najbolji ako se ne obezbedi puna primena, nema efekata. Zato gospodine ministre morate da preduzmete sve raspoložive mere da se zakon kad bude donet i primenjuje i to da se trajno primenjuje, da se ne desi kao sa Zakonom o radu, koji je takođe iz vaše nadležnosti.
Naime, juče je u Dnevniku objavljena izjava Saveza samostalnih sindikata Srbije i Sindikata Nezavisnost koji su tražili od Ministarstva rada i Inspektorata za rad da hitno reše problem neisplaćenih plata.
Takođe su ukazali da se zaposlenima ne dostavljaju obračuni zarada i naknada zarada tzv. platni listići, čime se krši Zakon o radu. Ukazali su da je postala masovna pojava da poslodavci koji ne isplaćuju zarade ne daju ni platne listiće, tako da zaposleni imaju još veći problem da ostvare svoje na papiru garantovano pravo i sudski naplate potraživanje proistekla iz radnog odnosa.
Konstatovali su i da sudovi sada sporije rade i da ne žure da odmah rešavaju radničke zahteve, iako se zna da su sporovi iz radnih odnosa hitni. Žak i kada imaju kompletnu dokumentaciju ti se sporovi dosta dugo odvijaju.
Naveli su spisak od 10 preduzeća koji ne daju obračunske platne listiće svojim radnicima, od kojih su šest javna komunalna preduzeća i mislim da bi i o tome morali da povedete računa i da Vlada preduzme mere koje ima kao ingerenciju nad ovim preduzećima.
Poslodavci koji se ne pridržavaju zakonske obaveze da redovno radnicima daju obračunske listiće mogu platiti kaznu i do dva miliona dinara. Mi se zalažemo da u primeni zakona, koji je danas na dnevnom redu kad bude usvojen, kao i u primeni Zakona o radu i svim drugim iz vaše nadležnosti, inspekcije budu više angažovane i da deluju pre svega preventivno, pa tek onda i represivno, jer često postoji računica između plaćanja kazni i izvršavanja obaveze. Jeste problem, iako obračunski listić ima na sudu snagu izvršne isprave, da radnik podnese sudu taj obračunski listić. To se sve više događa, ali se još uvek u krizi sada kada su mnogi bez posla svaki posla svaki radnik zapita da li da pokrene spor pred sudom, jer treba da nastavi da radi kod tog poslodavca i naravno da se boji za svoje radno mesto. Zato kažem, ovo sam navela kao primer, važno je da se zakon koju bude donet primenjuje, da se obezbedi njegova kontinuirana primena.
Drugi po redu je Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti. Gospodine ministre, kažete da Zakon o zaštiti građana SRJ na radu u inostranstvu koji je donet 1998. godine nije bio dobar, da je bio suviše komplikovan za primenu, konfuzan i da se zato i ne primenjuje.
Pa, te 1998. godine vlast je vršila opcija kojoj ste i vi pripadali. Ovo kažem samo da se zna ko je doneo takav zakon i da ne napravimo opet istu grešku. Pored toga ova vladajuća većina koja sada vodi Srbiju već više od tri godine imala je dovoljno vremena i mogućnosti da se ranije pozabavi ovom materijom i da donese ovaj zakon ranije, ali očigledno da se Vlada i ministri više bave izborima, rekonstrukcijom Vlade, izborima i tako u krug.
Onim što treba da bude jedna od osnovnih delatnosti izvršne vlasti, a to je predlaganje zakona i drugih propisa i kontrola primene istih nije u fokusu interesovanja trenutno, već se interveniše kad istekne neki rok, kad ne mogu da se ispune neki uslovi, kada se desi neka tragedija, kao što je tragedija u Rusiji sa našim radnicima bila povod za donošenje ovog zakona, kad se dogodi elementarna nepogoda, pa i kad treba da se usklade odredbe prema nekoj odličnosti, i to smo imali na dnevnom redu. Ali, bolje ikad, nego nikad. Dobro je da se i sad pristupilo donošenju ovog zakona i da se ova materija reguliše na novi način.
Vlast treba da vodi računa o svim građanima pa i onima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo, da ne bi tamo bili prepušteni sami sebi. Već je bilo dosta reči o sadržini samog zakona i o onome što želite da postignete njime.
Naša poslanička grupa je takođe i na ovaj tekst zakona podnela nekoliko amandmana i o njima ćemo pričati kada bude na dnevnom redu rasprava u pojedinostima.
Treći po redu je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece.
Konvencija je usvojena 1996. godine pod okriljem Haške konvencije za međunarodno privatno pravo. Stupila je na snagu 2002. godine. Moram da priznam da nismo baš žurili da je ratifikujemo, ali nismo ni poslednji od članica EU. Nije je ratifikovala još Italija. Ovoj konvenciji se pridružila ukupno 41 država. Od toga 27 članica EU. Pošto težimo pridruživanju ostalim članicama i EU i pošto težimo onim merama kvaliteta života koji važe u razvijenim zemljama dobro je da smo konačno dobili i ratifikaciju ove konvencije na dnevni red.
Svesni smo svi koliko su za razvoj dece važni razvoj i zaštita odnosa u porodici, odnosa dece i roditelja, staralaca, hranilaca. Svesni smo, pogotovo mi koji se bavimo pravom, koliko ima problema kada dođe do problema u porodici, kada dođe do razvoda roditelja, do poveravanja dece, do odlučivanja ko će da se stara o njima, ko će da ih izdržava, a sve je još komplikovanije ako je prisutan i strani elemenat, ako je jedan od roditelja strani državljanin.
Ja kao advokat sam u praksi imala čak i takve slučajeve i znam da smo vrlo često bili nemoćni, tako da zaista podržavam ratifikaciju ove konvencije. Konvencija uređuje pitanje roditeljske odgovornosti koja podrazumeva ne samo ovlašćenja i dužnosti roditelja, već i starateljstvo, hraniteljstvo i druge slične ustanove, kao i zastupanje deteta u prekograničnim situacijama.
Konvencija uređuje materiju roditeljske odgovornosti i drugih mera za zaštitu dece, kombinujući dva metoda, metod unifikacije i metod saradnje, što takođe mislim da je veoma dobro.
Postavljeni su osnovni ciljevi konvencije i ja neću da ih nabrajam. Oni su i u samoj konvenciji i u obrazloženju dosta detaljno dati. Samo ću da spomenem ono što se kao novi termini koje treba da usvojimo i mi da primenjujemo isteče, to su kriterijumi uobičajenog boravišta deteta, koje se sada uzima kao kriterijum za utvrđivanje nadležnosti organa koji će da odlučuju. Zatim, kriterijum pri radu organa – najbolji interes deteta, što i jeste najvažnije, ali je bitno da se to u praksi i primeni.
Konvencija obavezuje države ugovornice da odrede centralne organe koji treba da međusobno sarađuju u cilju efikasne zaštite dece. Mislim da je to važno, da se zna ko je i iz koje države nadležan da međusobno sarađuje u rešavanju ovih pitanja. Srbija je do sada ratifikovala Hašku konvenciju o građanskim aspektima međunarodne otmice dece, Hašku konvenciju o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja i Haški protokol o određivanju merodavnog prava za obaveze izdržavanja, ali mislim da je ova konvencija…