Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.       

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi ministarstva, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, ja ću nastaviti svoju debatu koja se tiče, pre svega, Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju i saradnji u oblasti roditeljske odgovornosti, kao i merama zaštite koje se preduzimaju prema deci, pre svega iz razloga što ova Konvencija predviđa neke nove termine kada je u pitanju nadležnost, a to je termin „uobičajenog boravišta deteta“. Takođe, moram da naglasim da su u Konvenciji u delu nadležnosti obuhvaćena deca izbeglice, deca međunarodno raseljena i deca bez uobičajenog boravišta.
Moram da naglasim da je kompletna Vlada, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ali i druga ministarstva, i posebno Ministarstvo za rad i porodičnu zaštitu uložilo veliko angažovanje i veliki napor i veliku odgovornost u prihvatanju izbeglica iz Sirije, kojih je negde od januara meseca prošlo u ukupnom iznosu od 170.000 preko naše teritorije. Među njima je značajan broj dece.
Što se tiče dece izbeglica, države preko čije teritorije oni prolaze nadležni organi preduzimaju svoju redovnu odgovornost. U tom smislu, ministarstvo za porodično-pravnu zaštitu, odnosno ministar u julu mesecu ove godine uputio je dopise svim organima starateljstva, odnosno centrima za socijalni rad u kome se oni obaveštavaju da u odnosu prema deci izbeglicama, koja se nađu na našoj teritoriji, preduzimaju mere u skladu sa zakonom i utvrđeno je povlačenje korak po korak i tačno je precizirana nadležnost organa starateljstva, koja u ovoj situaciji, zahvaljujući nadležnosti ministarstva, imaju velika ovlašćenja i veliku odgovornost kada su u pitanju deca bez pratnje roditelja, odnosno deca bez starateljstva.
Što se tiče pitanja nadležnosti, moram da istaknem još jednu formulaciju ove Konvencije, a tiče se prioritetnog kriterijuma zaštite najboljeg interesa deteta, a to je dogovor nadležnih organa dve države da ustupaju nadležnost drugom organu ukoliko procene da taj drugi organ na bolji i efikasniji način može da štiti interes deteta. To su oni organi, odnosno one države u kojoj deca imaju svoje državljanstvo, zatim one države pred čijim se organima vodi postupak razvoda braka ili postupak poveravanja dece, zatim organi, odnosno države na čijoj se teritoriji nalazi imovina deteta.
Ono što takođe moram da istaknem, a što ovu Konvenciju, odnosno zaštitu dece, jer je u fokusu ove Konvencije u stvari zaštita najboljeg interesa dece, jeste postupak neposrednog priznanja izvršenja. Znači, taj postupak neposrednog priznanja izvršenja ne zahteva nikakav dodatni postupak koji i te kako može da bude otežavajuća okolnost za dete koje je ugroženo bilo kojim prilikama, nasiljem u porodici ili da je ugroženo na neki drugi način.
Takođe, moram da istaknem i nadležnost koja se odnosi na saradnju centralnih organa. Već sam iznela da se ta saradnja odvija na razmeni zakona koji važe u državama koje su potpisnice ove konvencije, ali ne samo na protok informacija koje se tiču zakonodavstva nego i protok informacija koje se tiču dostupnosti usluga socijalne zaštite, odnosno o dostupnim uslugama zaštite deteta na teritoriji države kao takođe i postupak pomoći prilikom prenošenja nadležnosti, odnosno prilikom transfera nadležnosti kao i pomoć prilikom medijacije, pomoć u posedovanju, pomoć prilikom otmice ili nezakonitog zadržavanja deteta.
Sada bi htela da istaknem samo još jedan aspekt značaja ove konvencije za koju sam već iznela da ona ima krovni karakter. A taj aspekt značaja ove konvencije uporediću sa konvencijom o građansko pravnim aspektima međunarodne otmice dece. Naime, ova konvencija nadopunjuje konvenciju o građansko pravnim aspektima otmice dece, na taj način što ova konvencija precizira da država prethodnog boravišta deteta zadržava isključivo pravo da odlučuje o merama zaštite deteta i na taj način se sprečava da država utočišta deteta o tome redovno i merodavno odlučuje. Znači, sa aspekta otmice deteta i nezakonitog zadržavanja ova konvencija je itekako značajna.
Ova skupština je 2013. godine, takođe ratifikovala konvenciju koja se odnosi na međunarodno usvojenje. Znamo da se usvojenjem deteta zasniva roditeljsko dečiji odnos. Ova konvencija u odnosu na tu već usvojenu konvenciju itekako ima značaj, jer ova konvencija se bavi roditeljsko dečijim odnosom, a usvojenjem upravo i nastaje taj roditeljsko dečiji odnos.
Što se tiče Haškog protokola koji se odnosi na izdržavanje dece, ova konvencija ponovo ima itekakav značaj, jer znamo da u postupcima izdržavanja deteta, maloletno dete mora da ima zakonskog zastupnika a ova konvencija upravo to omogućava. Želela bih da kažem da se ovom konvencijom dodatno obezbeđuje potpuna zaštita najboljeg interesa deteta posebno u prekograničnim situacijama.
Takođe bi htela da istaknem samo još jednu novinu koja se odnosi na zaštitu radnika koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, a to je član 18. koji je i te kako značajan, odnosi se na prethodno upoznavanje zaposlenog koji treba da bude upućen na rad u inostranstvo.
Zašto je to značajno? Značajno je zato što pre potpisivanja Aneksa ugovora o radu koji se inače dostavlja centralnom registru socijalnog osiguranja i nadležnom ministarstvu, radnik mora da bude upoznat sa svim uslovima i da da pisanu izjavu da se saglasio sa tim, naravno sem u slučaju ako ugovorom o radu nije predviđena takva mogućnost. Naravno, ovaj zakon predviđa da se na rad u inostranstvo ne mogu uputiti posebno osetljive kategorije, a to su žene trudnice, žene sa detetom starosti do tri godine života, samohrani roditelji ili lica koja su 11 meseci neprekidno boravila u inostranstvu a nije prošlo tri meseca od njihovog povratka kući.
Takođe, ono što je novina to je da će Ministarstvo za rad imati sve informacije. Te informacije će biti transparentne, dostupne drugim državnim organima i biće objavljene na portalu Ministarstva. Znači, podaci o licima koja su upućena na rad u inostranstvu.
Srpska napredna stranka u Danu za glasanje podržaće sva tri zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva rada, socijalne politike, kolege poslanici, poštovani građani Srbije.
Ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je Opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je Grad Niš, i ceo taj jugoistočni deo Srbije je veoma lep.
Ja ću danas govoriti o Zakonu o bezbednosti zdravlja na radu.
Zakon o bezbednosti zdravlja na radu koji je donet 2005. godine, izvršeno je usklađivanje sa direktivama EU o uvođenju mera za podsticanje poboljšavanja bezbednosti zdravlja na radu, ali je ipak u periodu koji sledi, doneto 19 podzakonskih propisa radi daljeg usaglašavanja sa propisima EU, kao i 11 podzakonskih propisa vezanih za sprovođenje zakona.
Potreba za donošenjem izmena i dopuna zakona je nastala zbog uočenih nedostataka i nepreciznosti kao i dalje prisutne neusaglašenosti sa drugim propisima. Sve to se ustanovilo tokom ovih 10 godina primene zakona u praksi.
Članom 1. se definiše oblast primene ovog zakona, kada su u pitanju vojska, policija i zaštita spasavanja tako se odredbe ovog zakona usklađuju sa direktivom EU, Zakonom o policiji i Zakonom o vanrednim situacijama.
Takođe je značajno što se ovim zakonom precizira pojam poslodavca, tako da se poslodavcem smatra i fizičko lice koje se po bilo kom pravnom osnovu angažuje za poslove, osim angažovanja za poslove u domaćinstvu, kao i za nosioce poljoprivrednih gazdinstava koje poslove obavljaju sa članovima domaćinstva.
Ovim izmenama se propisuje i obaveza poslodavca da vrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad po programu osposobljavanja koji sam donosi i kojim obuhvata sva radna mesta za koja sagledava stepen opasnosti i štetnosti. Na taj način se obuhvataju svi zakoniti vidovi radnog angažovanja zaposlenih. Kroz praksu je uočen i nedostatak odredbe o rokovima vršenja periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad.
Takođe se ovim izmenama propisuje taj rok, vodeći računa da li zaposleni obavlja poslove na radnom mestu, sa povećanim rizikom ili na radnom mestu koje nije sa povećanim rizikom. Primenom zakona u praksi uočena je potreba i da se u određenim delatnostima kao što su građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo, rudarstvo, prerađivačka industrija, proizvodnja električne energije, gara, pare i snabdevanje ovih energenata, uklanjanje otpada, obezbedi bolja obuka i kompetentnost lica koja obavljaju posao bezbednosti i zdravlja na radu, jer se u ovim delatnostima češće od drugih dešavaju povrede na radu, kao i da je u tim delatnostima više radnih mesta koja su sa povećanim rizikom.
Ovim izmenama propisuje se obaveza poslodavca da licu koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu omogući usavršavanje znanja iz ove oblasti, jer je uočeno da postoji velika potreba da ova lica prate nove propise, prate iskustvo iz ove oblasti kako bi odgovorili složnim zahtevima koji se nameću u cilju obezbeđivanja zdravlja i bezbednosti uslova na radu.
Posebno bih naglasio značaj odredbe koja obavezuje poslodavca u oblasti građevinskih radova, da je dužan da uradi elaborat o uređenju gradilišta, koji je uz izveštaj dostavljen nadležnoj inspekciji rada. Time se definišu radovi za čije izvođenje je poslodavac dužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta, a sve u cilju smanjenja povreda na radu koje se po statistici i po izveštaju Inspektorata rada najčešće dešavaju u ovoj delatnosti. Prema ovim izveštajima oko 83% svih povreda na radu prijavljenih Inspekciji rada, dogodile su se u navedenim delatnostima.
Novina je i to što se propisuje obaveza poslodavca da prilikom davanja zaposlenima na korišćenje opreme za rad, sredstva i opreme za ličnu zaštitu za rad, morao bi obezbediti i uputstva za njihovu upotrebu.
Uvođenjem odredbe koja se za poslodavce i preduzetnike sa manje od 20 zaposlenih ne predviđa obaveza angažovanja posebnog stručnog lica za posao bezbednosti, već on to može obavljati san i bez položenog stručnog ispita, stvaraju se povoljniji uslovi za poslovanje malih preduzeća i preduzetnika, odnosno ovim odredbama se proširuje krug poslodavaca koji neće imati dodatne troškove u poslovanju po ovom osnovu.
Pravo na posebnu zaštitu ostvaruje zaposlena žena za vreme trudnoće i porođaja. Zaposlena žena i otac radi nege deteta. U skladu sa ovim zakonom, zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposleni i invalidi imaju pravo na posebnu zaštitu. Zakon o radu propisuje zabranu da zaposlen radi prekovremeno, ako bi po nalazu nadležnog zdravstvenog organa takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Isto tako zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovom zdravstvenom stanju ili poslove opasne po njegov život.
S obzirom da sam ja predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, a izabran sa liste SNS, ja ću još jednom uporediti, kako je rekao i malopre moj kolega Marijan Rističević, sa ljudima koji su bili uposleni ili su uposleni u poljoprivrednim kombinatima, zadrugama, gde puno njih radi i ostvaruje svoje pravo za život.
S tim, ova malopre prava koja sam naveo vezano za porodilje, za bolesne, za sve one koji rade u radnom odnosu, ja bih pozvao i nadležno ministarstvo da na neki način pomognu nekim, a mi ćemo to gledati nekim amandmanom ili nekim narednim predlogom zakona, da se ženama koje su prijavljene u poljoprivrednom gazdinstvu koji uplaćuju penziono osiguranje i socijalno osiguranje preko poljoprivrede, da se tim ljudima obezbede isti uslovi kao što je to sad, kao što smo malopre rekli, pravo na trudničko bolovanje, pravo na porodiljsko bolovanje, pravo na odmor i takve stvari, jer mislim da ljudi koji žive na poljoprivredi i rade na poljoprivredi imaju veoma otežane uslove rada.
Imamo puno naših ljudi koji već izdvajaju svoja sredstva za poljoprivrednu penziju, za poljoprivredno osiguranje i ja bih zajedno sa vama gledao da naredni period, ukoliko ne može putem amandmana ili nekim narednim predlogom zakona, da pokušamo i tim ljudima da obezbedimo iste uslove kao ovi ljudi što imaju prijavljeni u radnom odnosu kod poslodavca ili na nekim drugim mestima.
Ja ću, kao i do sada, uvek podržati set svih ovih zakona jer u potpunosti podržavam i ministra Vulina koji ima snage i volje da radi i u svemu onome što neko ranije nije smeo da radi on je to odradio, a normalno bih podržao i Vladu na čijem je čelu premijer naš gospodin Vučić, jer sam siguran da će to biti sigurna budućnost za sve nas i za one koji žive na selu i za one koji žive od sela.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Gordana Zorić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gosti iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani, sva tri predloga zakona o kojima danas diskutujemo su od velikog značaja za značajan broj naših građana, pre svega za zaposlene.
U današnjoj diskusiji u načelu mnogo je toga rečeno. Uglavnom je sve bilo pozitivno, što ovi predlozi zakona i zaslužuju i trudiću se da što manje ponavljam, mada je to jako teško jer je zaista mnogo toga je rečeno.
Pošto sam specijalista medicine rada, posebno sam zainteresovana za bezbednost i zdravlje na radu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu ima za cilj da popravi važeći zakon i bolje uredi sprovođenje i unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu svih koji učestvuju u radnom procesu, kao i lica koja se nađu u radnoj okolini. Konačni cilj je sprečavanje tragičnog događaja, povrede na radu, oboljevanja od profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.
Ovo je zakon koji podrazumeva određene troškove za poslodavce, ali su sredstva uložena u preventivu dugoročno gledano od koristi i za poslodavca i za zaposlenog, a i za državu u celini, jer cena koštanja lečenja povrede na radu profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom je sigurno mnogostruko veća od uloženog. O tragičnom ishodu ne treba naravno ni govoriti, a najvažnije je da popravljanjem važećeg zakona država pokazuje da ozbiljno vodi brigu o radnicima.
Radno angažovano stanovništvo je nosilac ekonomskog razvoja svake države i zato je briga o njemu od izuzetnog značaja. Radni vek od 38 godina za žene i 40 godina za muškarce je jako dug. Brojni su faktori iz radne sredine fizičke, hemijske, biološke, ergonomske, psihosocijalni koji mogu dovesti do povreda i oboljenja. Kada su u pitanju povrede psihosocijalni faktori su naročito značajni. Rad treba da bude organizovan tako da omogući očuvanje zdravlja, spreči povređivanje i gubitak života, jer život i zdravlje nemaju cenu.
Predloženim izmenama i dopunama preciznije se definiše pojam poslodavca koji je odgovoran za primenu mera za bezbednost i zdravlje na radu. Mnogo bolje od važećeg zakona je definisano šta je to prevencija u cilju sprečavanja i smanjenja rizika na radu, kako se ona sprovodi, ko je sprovodi, šta se reguliše podzakonskim aktima. Dosta smo o tome već čuli u dosadašnjoj diskusiji.
Novina je i to da se zakonom poslodavac obavezuje da zaposlenom da opremu za rad i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu samo ako su usaglašeni sa propisanim tehničkim zahtevima. To znači da se sredstva za rad i određena lična zaštita sredstva moraju biti strogo sa atestom, a ne kupljena u nekim kineskim radnjama ili proizvedena u nekim podrumima što se često događa da sredstva za rad, pogotovo sredstva za rad mašine i oprema takođe ne ispunjavaju određene standarde za odgovarajuća sredstva.
Takođe, poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima uputstva za bezbedan rad po propisima o bezbednosti i zdravlju na radu za korišćenje opreme za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu. Važno je da postoji obaveza poslodavca da uputstva budu na jeziku koji zaposleni razume.
Poslodavac ima obavezu da vrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad po uređenom programu koji kada je potrebno mora da obnavlja i menja. Uvodi se obaveza vršenja periodičnih provera osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad, jednom godišnje za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom, a najkasnije u roku od četiri godine za ostala radna mesta, što je izuzetno važno jer poznato je da znanje koje se ne obnavlja vremenom bledi. Ako se zaposleni ne podseti nekih pravila ponašanja i postupaka, zanemaruje ih i to dovodi do greške koja može imati ozbiljne posledice.
Važna dopuna zakona je da zaposleni kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje ima mogućnost da prestane da radi i napusti radno mesto, radni proces i radnu okolinu, a da pri tom nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.
Dobro je što je zakonom zabranjeno zaposlenom da samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad. U praksi je bilo situacija da su zaposleni ih raznih razloga samovoljno uklanjali predviđenu zaštitu i zbog toga stradali. Korisna izmena u Predlogu zakona je i to što je predviđeno u kojim delatnostima brigu o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac može da obavlja sam, a u kojim mora da ima određeno lice sa odgovarajućim obrazovanjem.
Važno je i da zakonom regulisana kontinuirana edukacija lica koja se bave bezbednošću i zdravljem na radu. Uključivanjem zaposlenih u brinu o bezbednosti i zdravlju na radu je takođe od velikog značaja.
U predlogu izmena i dopuna zakona bolje je definisano ko i na koji način, pod kojim uslovima može dobiti licencu za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti zdravlja na radu i kada se licenca gubi i ko može obavljati poslove inspekcijskog nadzora.
Kaznene odredbe su vrlo precizno definisane i pored svih predviđenih situacija dobro je što će biti kažnjen poslodavac koji ne da zaposlenom opremu za rad i ličnu zaštitu usaglašenu sa propisanim tehničkim zahtevima ili nije obezbedio uputstvo za upotrebu i održavanje.
Bezbednost i zdravlje na radu moraju biti zakonom regulisani. Dobar zakon i njegova dosledna primena su izuzetno bitni. Prevencija gubitka života, povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom su izuzetno važni kako sa humanog, tako i sa ekonomskog aspekta. Gubici koji nastaju zbog odsustva sa posla, lečenja, usled eventualno trajno umanjene radne sposobnosti kao posledice povrede na radu ili profesionalnog oboljenja su ogromni i teško ih je izračunati.
Uloga medicine rada u bezbednosti i očuvanju zdravlja zaposlenih je ogromna. Nažalost, prethodne vlasti su tu ulogu minimizirale. Nadam se da će biti sluha i da će se naći način da joj se vrati značaj koji je imala nekad. Predloženim izmenama i dopunama, od kojih sam navela samo neke, postojeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu se značajno poboljšava. Poslodavac ima za cilj što veći profit, a organizovanje bezbednog rada košta. Bez zakona sigurno je da poslodavac ne bi ulagao u dovoljnoj meri u bezbednost na radu.
Kao specijalista medicine rada, imala sam mnogo puta kontakt sa zaposlenima koji rade kod poslodavaca koji ne vode računa o bezbednosti i zdravlju radnika. Naravno, ima i pozitivnih primera. Takođe, ima i zaposlenih koji ne vode računa o bezbednosti i zdravlju na radu. Nepoštovanje pravila ponašanja na radnom mestu, nekorišćenje ličnih zaštitnih sredstava, uklanjanje bezbednosne opreme sredstava za rad, nisu tako retka pojava.
Jasno je da su bezbednost i zdravlje na radu zajednička briga poslodavca, zaposlenog i države. Svi imaju određenu i podjednako važnu ulogu u toj brizi. Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem je ovim Predlogom za izmenu i dopunu Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu pokazala da vodi brigu o zaposlenima. Na poslodavcima i zaposlenima je da zakon poštuju, a na državi da organizuje kontrolu primene zakona. Mora se učiniti sve da se svest o važnosti bezbednog rada podigne na viši nivo kod svih aktera.
Naravno, podjednak značaj ima i Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti. Predlog zakona je sveobuhvatan, a predlaganje ovakvog zakona od strane Vlade takođe govori o brizi za određeni broj zaposlenih od strane Vlade.
Treći zakon je isto tako podjednako značajan. Svi ovi predloženi zakoni smatram da su izuzetno dobri i Srpska napredna stranka i ja sa njom ću u danu za glasanje glasati za. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pajović.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospodo iz Ministarstva, kolege poslanici, mi koji smo ostali do kraja ovog radnog dana, danas govorimo o ovim zakonima, predlozi zakona o bezbednosti na radu i zdravlju.
Dosta je toga već rečeno, uglavnom su kolege sve iznele, koje su izmene i šta je svrha izmena. Ja bih sada krenuo kao lekar sa jedne druge strane, a to je otprilike sledeći podatak. U svetu se godišnje desi 120 miliona nesreća na radu, a od toga je 210.000 sa smrtnim posledicama. Statistika kaže da u svetu svakoga dana 500 radnika zbog nesreće na radu smrtno završi. Kada vidimo ovaj podatak, jasno je koliko je bitna zakonska regulativa od koje krećemo, zatim, usklađenost zakona sa modernim zakonima EU, kao i povezanost svih ovih zakona.
Kada kažem povezanost svih zakona, mislim na ovaj Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, jer sve ove nesreće na radu dovedu do toga da pojedini radnici budu trajno, neko privremeno i privremeno nesposobni, ne za svoj posao, ali treba radi njihove egzistencije naći neki drugi posao.
Možemo da pogledamo Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i sa ekonomskog aspekta. Kada kažem sa ekonomskog aspekta, mislim na ogromne troškove i na ogromnu štetu koji trpi društvo, naše i svako, zbog povreda na radu. Poslodavac uglavnom trpi troškove obezbeđivanja zaštite radnika na radu. Međutim, društvo, uzmimo primer našeg društva, socijalno i penziono, dakle, ono ima druge troškove. Znači, bezbedan rad znači i bolju ekonomsku sigurnost samog radnika i stabilnost u jednoj državi.
Možda je interesantno prokomentarisati, mi imamo, već su govorile kolege, ali moram toga da se dotaknem, dakle, mesta sa povećanim rizikom rada i radna mesta koja to ne zahtevaju. Sve to zahteva i povremene preglede, a oni su uglavnom regulisani aktom procene rizika i onda tim putem idemo i vrše se određeni pregledi, da li na godinu dana, da li na četiri godine.
Često su i zakoni u koliziji, sada govorim jednu stvar iz prakse, iz struke, zato što imamo prekovremeni rad dozvoljeni 32 sata nemedicinskim radnicima, a 40 sati medicinskim radnicima. Govorim primer iz prakse. Međutim, znamo i sami kakva je trenutno Uredba o zapošljavanju na snazi. Nedostatak je kadra, pa često, svesno kršeći zakon, da bismo organizovali proces rada, ti radnici koji u stvari treba da se odmaraju, i zato su ograničeni sa ovim brojem prekovremenih sati, moraju radi funkcionisanja službi da rade duže nego što treba. Kažem, to je nešto o čemu svi treba da razmišljamo.
Ono što je možda bitno, naša država ima Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu od 2013. do 2017. godine, a ta je strategija, normalno, naslonjena na zakon. Jedna od mera iz te strategije je i ta tzv. zelena ekonomija. Na šta se tu misli? Tu se misli na nove tehnologije koje su manje štetne tehnologije. Neke procene govore o tome da će to donositi u nekoj perspektivi velika sredstva državama koje budu uspele da tu tehnologiju plasiraju, a sa znatno manjim rizikom od povreda na radu.
Šta raditi u svi ovim situacijama kada govorimo o nesrećama, o povredama na radu? Svakako je prevencija nešto o čemu se mora voditi najviše računa. Poslodavac je taj koji mora da uloži određena sredstva, da obezbedi uslove za rad. Međutim, moramo da se dotaknemo i samog radnika. Koliko su radnici osposobljeni za posao na koji dolaze? Pored lekarskih uverenja koja dobijaju, bitna je i provera stručnosti radnika pri dolasku na posao i da se vrši povremeno edukacija, doškolovavanje tih radnika da bi te nesreće bile manje.
Već je ranije govoreno, da ne pominjem o tome, da li se poštuju sredstva zaštite na radu itd. Znači, hoću samo da konstatujem, već smo sa vremenom odužili, da je potrebno svi ti elementi da se udruže. Prvo jedna dobra zakonska regulativa, koju ovim ispravkama mi već imamo, usklađenost sa drugim, stremljenja ka novim procesima rada, savremenim i novim tehnologijama, o kojima sam malopre govorio, i jako je bitan ljudski faktor, jer mora radnik biti stabilan da bi mogao da ispuni sve uslove rada.
U svom ovom današnjem vremenu teškog rada, nezaposlenosti, teških uslova rada, možda i plate nisu dovoljne, ljudi nisu dovoljno i adekvatno nagrađeni i to dovodi do jedne pojave koju ne možemo da prenebregnemo, a to je stres u uslovima rada. To je nešto što je prisutno. Stres može biti iz različitih okolnosti, ali to je nešto što i te kako dovodi do eventualnih povreda na radu. Prevencija u savremenim državama, ekonomski bogatijim državama, koje mogu da edukuju radnike, da ih daju na doškolovavanje, svakako ide ispred, ali i u našim okolnostima ovim novim izmenama zakona mislim da idemo u pravom smeru.
Što se tiče ovog drugog Zakona o uslovima odlazaka radnika u inostranstvo ja bih to mogao samo da pohvalim da je Ministarstvo krenulo u susret problemu da nam se ne dešava što se dešava, govorile su već kolege da ne ponavljam u kakve situacije dolaze naši radnici u inostranstvu.
Znači, da ipak uredimo onoliko koliko je u mogućnosti jedne ozbiljne, organizovane države i jednog Ministarstva koje vi vodite to je sigurno osetljivo u ovim teškim vremenima, teškim ekonomskim vremenima ako neko ide van toga, van zakona to je u krajnjem i njegov rizik. Eto, ja bih toliko hteo i jasno je da ćemo podržati ove zakone i mislim da su dobri, a Ministarstvo u kome vi radite ima jedno teško breme u ovim teškim ekonomskim vremenima.

Zahvaljujem dr Pajoviću.
Reč ima narodna poslanica Gorjana Marinković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gosti iz Ministarstva, kolege narodni poslanici, moje današnje obraćanje odnosi se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.  Smatram da je predloženi zakon suštinski jedan od najbitnijih, jer na najdirektniji način reguliše osnovne potrebe i probleme radnika u Srbiji.
Pre nego što istaknem sve pozitivne aspekte koje ovaj zakon donosi, dozvolite mi da pomenem i to da je Ministarstvo za rad u proteklom periodu u oblasti bezbednosti zdravlja na radu usvojilo Akcioni plan za sprovođenje Strategije bezbednosti i zdravlja na radu za period do 2017. godine. Obrazovana je i stručna radna grupa za utvrđivanje posebnog osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja radi utvrđivanja opcija za uvođenje ovog posebnog osiguranja, a radi nadoknade štete. Preduzete su i mnoge druge mere u promociji bezbednosti i zdravlja na radu, a sve u cilju kako bismo dobili jedan primenjiviji, jasno definisan oblik zakona koji će unaprediti celokupan sistem bezbednosti i zdravlja na radu.
Nov Predlog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu potpuno je prilagođen savremenim društvenim odnosima i zadovoljena su sva tri njegova aspekta. Humanitarno-društveni, ekonomski, sociološki aspekt.
U odnosu na već postojeći zakon nov Predlog zakona pruža mnogo jasnije odredbe i propise, usklađena je terminologija teksta, uvodi se jezik koji zaposleni razume, podiže se nivo kompenticije lica za bezbednost i zdravlje na radu. Jasno se definišu prava i obaveze poslodavca i zaposlenih.
Takođe, posebna pažnja poklanja se i prevenciji. Predloženi zakon omogućuje ozbiljne i kontinuirane preventivne aktivnosti, pre svega, nadležne inspekcije za rad, ali i poslodavca i zaposlenih.
Bezbednost i zdravlje radnika je odgovornost celokupnog društva i kao što je ministar Vulin jednom prilikom istakao mi moramo da shvatimo i da razumemo da ulaganje za bezbednost u radu nije trošak. Naprotiv. Ulaganje za bezbednost u radu odlika je jednog zrelog društva.
Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu jasno potvrđuje i interes države da se ostvari najviši nivo bezbednosti radnika i da se neželjene posledice kao što su povrede na radu i profesionalne bolesti svedu na najniži mogući minimum.
Pokret socijalista i poslanici Pokreta socijalista apsolutno podržavaju sve predložene zakone, jer njihovim usvajanjem doprinosimo zaštiti svakog radnika, poboljšavamo nivo kulture rada, doprinosimo mogućnosti države da i dalje sprovodi započete socijalne i ekonomske reforme. Zahvaljujem.