Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uz izvinjenje gospodinu Stojmiroviću što se obraćam lično, ali prosto ste nas imali na tacni da ovaj posao uradimo zajedno. Naša predsednica odbora je molila da to uradimo što pre, pa evo, sedam meseci Nacionalni prosvetni savet ne funkcioniše. Dakle, nije bio tu problem u nama, bio je problem u većini. Sedam meseci Nacionalni prosvetni savet ne funkcioniše.
Ja sam mislio da ovo nikada neću u parlamentu reći, ali mislim da dugo, možda i predugo razgovaramo o Nacionalnom prosvetnom savetu. I da razgovaramo o unapređenju rada Nacionalnog prosvetnog saveta, možda o unapređenju zakonskog okruga koji definiše rad Nacionalnog prosvetnog saveta, o njihovim izveštajima, onda nikada dosta debate na tu temu. Međutim, mi sada razgovaramo o stvaranju uslova da oni ponovo počnu da rade, da funkcionišu. Što bi jedan političar rekao, umesto o postignuću, mi danas govorimo o postanuću, ponovnom radu Nacionalnog prosvetnog saveta. Koleginica Jerkov je to vrlo dobro elaborirala.
Želim da naglasim samo nekoliko tačaka iz nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta: razmatram, zauzima stavove i daje mišljenje ministarstvu o postupku donošenja zakona i drugih akata. Dakle, učestvuje u procesu donošenja zakona koji se tiču obrazovanja. Posebno važna tačka iz njihovih nadležnosti jeste peta tačka, koja kaže da oni utvrđuju opšte i posebne standarde postignuća, standarde kompetencije za profesiju nastavnika i vaspitača i njihovog profesionalnog razvoja, standarde kompetencija direktora, standarde kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava. Vrlo važna tačka iz oblasti nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta.
Vrlo važna tačka je takođe osam – utvrđujem postojanje potrebe za novim udžbenicima, donosi plan udžbenika i predlaže ministru odobravanje udžbenika i nastavnih sredstava predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, opšte obrazovnih predmeta, srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih. Dakle, iz ovoga vidimo kolika je važnost Nacionalnog prosvetnog saveta u oblasti razvoja obrazovanja, u oblasti uopšte funkcionisanja i procesa funkcionisanja obrazovanja. Jedna takva institucija ne funkcioniše sedam meseci.
Na jednom primeru želim da ukažem kakve su posledice. Do tog primera sam došao čitajući njihove izveštaje iz aprila, maja i juna 2014. godine. To je ono što bi Nacionalni prosvetni savet radio i ove godine da je funkcionisao, ali on nije funkcionisao.
Dakle, na dnevnom redu 2014. godine, na dnevnom redu Nacionalnog prosvetnog saveta u aprilu, maju i junu su bile, recimo, program završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja, inovirani nastavni planovi i programi za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje, udžbenici, o tome bi i ovog aprila raspravljali da je Nacionalni prosvetni savet funkcionisao.
Maja meseca 2014. godine, Nacionalni prosvetni savet je raspravljao o inoviranim nastavnim planovima i programima za 17 obrazovnih profila o srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju i ponovo o udžbenicima. I, ove godine bi raspravljali na tu temu da je funkcionisao, ali nije funkcionisao.
U junu mesecu, između ostalog, ponovo inovirani nastavni planovi i ponovo udžbenici. Sada dolazim do onoga, do tog problema, koji sam hteo da naglasim. Naime, u septembru mesecu učenici petog razreda su počeli da uče iz udžbenika informatike o dial up konekcijama za internet. Dakle, internet dial up konekcije se ne koriste godinama unazad. Preko četiri miliona korisnika interneta u Srbiji, ni jedan ne koristi više dial up konekcije. I dok su u realnosti ADSL veze na stotine megabita brzine, mi udžbenicima, odnosno deca u petom razradu uče o dial up konekcijama. Da napravim paralelu za one koji možda ne razumeju, to vam je kao da učimo ljude da pale automobil na kurblu, eto negde tu. To je taj odnos. Sada, dok još malo čekamo supersonične automobile, mi učimo decu da pale automobil na kurblu. To vam je dial up i ADSL, recimo. To vam je dial up i recimo na stotine megabita koji postoje u realnosti. To su posledice nefunkcionisanja Nacionalnog prosvetnog saveta gotovo sedam meseci. Dobro je da je uopšte na dnevnom redu.
Gospođa Čomić je o tome govorila. Mi smo na našem poslaničkom klubu i doneli odluke koga ćemo da podržimo. Neću govoriti o biografijama prosto iz nekoliko razloga. Mislim da u Srbiji ne postoji dovoljno ta kultura dijaloga da mi razgovaramo o biografijama, odnosno o ljudima sa konkretnim biografijama. Treba početi sa tim u parlamentu, nekako kada konkretno počnemo da govorimo o ljudima ode ta rasprava u nekom pravcu u kom ne bi trebalo, ali ću naglasiti jednu biografiju. Naglasiću jednu kandidatkinju čiji rad ja lično poznajem.
Dakle, radi se o kandidatu Saveza učitelja Srbije. Radi se tačnije o kandidatkinji Zdenki Milivojević. Znam koliko profesionalno radi svoj posao. Znam koliko je posvećena ovom poslu i onako svima preporučujem da glasaju za ovu kandidatkinju, jer je prava za ovaj posao u Nacionalnom prosvetnom savetu. Hvala puno.

Hvala.
Doktor Ljubiša Stojmirović kaže da ste ga spomenuli? (Da)

Nije bilo dogovoreno, to je kolega slučajno. Najverovatnije da se nismo razumeli.
Prvo, što se tiče rada odbora, mislim da je izuzetna saradnja svih članova odbora bez obzira na to ko je iz koje stranke, a to može i predsednik odbora da potvrdi, s druge strane podržavam ono što je rekla i koleginica Čomić, svi imamo pomalo krivice u ovome što se dešava.
Sada bih citirao, pošto već citiramo naše velikane, citirao bih Pekića koji kaže – da je Bog hteo da gledamo unazad, oči bi nam bile na potiljku. On je odredio da nama oči budu napred i da gledamo napred u budućnost. Hajde da zanemarimo te greške i sve što se dešavalo u ranijem periodu, dajte da pokušamo da napravimo nešto od našeg obrazovanja i vaspitanja. Ne možemo sami, svi moramo od prvog do poslednjeg građanina Srbije i nadam se da ćemo to da uradimo. Hvala.

Aleksandra Jerkov, imate dve minute? Ne, po drugom osnovu.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani prosvetni radnici koji ste danas zainteresovani za ovu raspravu, a smatram da jeste jer se radi o biranju članova Nacionalnog prosvetnog saveta, koji rešava, hajde da kažemo, sve probleme, da bi nas bolje građani razumeli u prosveti.
Dozvolite da konstatujem u uvodnom delu i da kažem, ako je vaspitanje i obrazovanje primarni resurs našega društva u uslovima tranzicija, ono zaista i jeste primarni resurs, onda ono može uveliko pridoneti progresu modernizacije Republike Srbije, samo ako se stvore uslovi za njegovo optimalno funkcionisanje.
Verujem, dame i gospodo narodni poslanici, da se svi slažete sa ovom konstatacijom. Zato su reforme vaspitanja i obrazovanja i njegova ekonomska osnova ključni momenti, a da ne kažem i imperativ projekta modernizacije Srbije, koju provodi Vlada Republike Srbije, na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem. Isto tako, složićete se da je znanje ili vaspitanje i obrazovanje, da je pretpostavka demokratije. Znanje i vaspitanje jačaju demokratiju a neznanje pogoduje diktaturi. Zato i nije čudo što su mnoge evropske i ne samo evropske nego i svetske vlade u svojim programima dale vaspitanju i obrazovanju značajna mesta i u svojim ekspozeima prilikom podnošenja i biranja vlada evropskih država.
Naš predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, je dao značajno mesto u ekspozeu koji je podneo ovde kako znate, nama narodnim poslanicima 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Neću da govorim o tom ekspozeu, svi ste ga dobili, ali samo da kažemo da je on najbolji, da je on najkonkretniji, najprecizniji, najveći, 52-e kucane strane i da je najbolji od svih 72 prethodna. I ono što je bitno za današnju raspravu jeste da u ekspozeu predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, vaspitanju i obrazovanju posvećeno je četiri stranice teksta.
Poštovani narodni poslanici, ja sam upoređivao prethodni ekspoze i tu je polovinu prethodnog ekspozea bivšeg predsednika Vlade, znači polovina je samo od bivšeg posvećena četiri strane od osam strana koliko je čitav ekspoze. Na stranici 32 premijer je rekao, citiraću jednu rečenicu – ova Vlada će reformisati obrazovni sistem, završen citat. Ja verujem da hoće. Zašto? Jer je proces vaspitanja i obrazovanja i reforma dugotrajan proces, a ona će pokušati na neki način da ga reformiše i ovaj naš prosvetni Nacionalni savet da bi prosvetni Nacionalni savet imao ulogu koja mu je predviđena zakonom o kom smo čuli u početku rasprave, on mora da zna na šta dolazi, dame i gospodo narodni poslanici.
Dozvolite, da kažem nešto o Nacionalnom prosvetnom savetu i kakvo je stanje, vaspitanje i obrazovanje u našem društvu. Moram da kažem, složićete se sa mnom da postoji najmanje dvadesetak karakteristika našeg sistema vaspitanja i obrazovanja u onom smislu u kakvom je ono danas, a nije sjajno, ja ću nabrojiti samo desetak. Prvo je tatizacija, na to Nacionalni prosvetni savet dolazi, a tatizacija vaspitanja i obrazovanja čitavog sistema. Drugo, politizacija sistema. Mi smo sistem vaspitanja i obrazovanja do temelja politizovali, što nije dobro. Treće, birokratizacija o kojoj je bilo malo reči, dakle, dolazi Nacionalni prosvetni savet i na to područje. Antipedagogizacija, bilo je reči oko toga kod narodnih poslanika.
Smatram da je to jedan od najvećih problema danas u vaspitanju i obrazovanju, jer smo vaspitnu funkciju škola i društva totalno zanemarili, a Nacionalni prosvetni savet to treba da stavlja na dnevni red i ja mu preporučujem da najpre to stavi na dnevni red, dakle, pedagogizaciju, da redefiniše opšti cilj vaspitanja i obrazovanja od koga se polazi, jer mi smo zadržali opšti cilj vaspitanja i obrazovanja iz socijalističkog perioda, odnosno od 1990. godine. Vidite, našta dolazi Nacionalni prosvetni savet, ovaj koji ćemo danas ili eventualno sutra izabrati i ovo su po meni zaista činjenice o kojima trebamo svi skupa voditi računa.
Sledeći problem, komercijalizacija, mi smo vaspitanje i obrazovanje sveli na komercijalizaciju. Dakle, o tome posebno neću govoriti, a kad to kažem izbacivanje programa bivši Nacionalni savet je izbacio iz pojedinih nastavnih predmeta patriotske sadržaje. Mogu vam sad govoriti po nastavnim predmetima, ali nemam nameru da zamara, ali ako bi bilo potrebno zbog važnosti i Nacionalnog saveta i programa rada koji on ima.
Ipak ću spomenuti da je bivši nacionalni prosvetni savet izbacio iz muzike iz osnovne škole iz jednog razreda, kada je područje slušanja muzike baš našao „Marš na Drinu“ da se izbaci, ili iz srpskog jezika „Smrt Smail age Čengića“, „Deseto pjevanje iz jame“, itd.
Ima tu masu problema, nemam nameru da kažem šta je bivša vlast, do čega je dovela. Dovela je do ovoga o čemu ja govorim. Dalje, tekstomanija je karakteristika u kojoj Nacionalni prosvetni savet mora da vodi računa?
Mi smo sveli naše učenike da samo pišu testove. Loši i skupi udžbenici o kojima je bilo reči, ovde, a da ne kažem, neki se upotrebljavaju u zadnjih 20 godina, čitali ste u štampi ovih dana.
Eto gospodo gde je bio bivši Nacionalni savet. Dvadeset godina nisu menjani udžbenici, ali su oni loši, skupi. Imali smo negde oko 80 izdavača. Morate priznati da ipak sada zakon o udžbenicima će biti malo drugačiji nego kao do sada.
Široko polje korupcije, o tome posebno da ne govorim. Od predškolske ustanove do visoko školskih ustanova, po vertikali, evo biću otvoren, nastavnik, direktor škole, školska uprava, ako hoćete čak i inspekcija. To je vertikala koju ova Vlada i ovaj ministar pokušava na neki način da razbije.
Nepostojanje nacionalnog okvira kvalifikacija, danas imamo raspravu u drugoj sali o tome. Dakle, ipak je došla na dnevni red, 20 godina je nemamo gospodo iz bivšeg režima. Dvadeset godina nemamo tu kvalifikaciju.
Dubina ponora vaspitanja i obrazovanja u koji nas je doveo bivši režim, traži mobilne i stručne timove, kako u Ministarstvu prosvete, tako i na katedrama za pedagogiju, filozofskih fakulteta i učiteljskih fakulteta. O tome ni reči danas. A oni su zaduženi za viziju vaspitanja i obrazovanja i Nacionalni prosvetni savet treba da usko sarađuje najpre sa njima, a onda sa nama, jer oni su stručni.
Zamislite da u nijednom nacionalnom prosvetnom savetu nema najvećeg pedagoga danas živućeg u Srbiji. A da ne kažem da Srpska akademija nauka je akademija nauka, ali nema nijedan akademik iz područja vaspitanja i obrazovanja. Pedagog nema ni jedan. Duboko mora da se zamisli i Akademija nauka i ova Narodna skupština u celini.
Dozvolite da kažem, pošto je bilo kritika na račun sadašnjeg ministra i Vlade, da kažem šta je to u kratkom roku učinjeno za ovu godinu dana, iako se kasni, kako rekoše opozicioni poslanici sa nacionalnim prosvetnim savetom. Moja je konstatacija, bolje je i da se kasni, ali da ga pravilno izaberemo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ni bivši Nacionalni savet za visoko obrazovanje, nismo bili pravilno izabrali. Dve godine smo muku mučili da anuliramo jednog člana Nacionalnog saveta koji po zakonu nije izabrala bivša vlast vidite. A bolje da kasnimo a da ga pošteno izaberemo, jer će pre napraviti ovo o čemu sada govorim.
Prvi put nakon 20 godina, javno i transparentno, objavljeni su tehnološki viškovi, ali i potrebna radna mesta preko Ministarstva prosvete.
Da li je tačno, gospodo iz opozicionih klupa, ovo što govorim?
Pa zašto je ovo bitno? Zbog korupcije. Šta se uspostavilo? Umesto manjka 14.000 viška radnih mesta, manjka sedam. Pa otkud su ovih 7.000 radnih mesta?
Pa to su krili direktori koje ste vi izabrali, moram da to kažem. Koji su zajedno sa školskih uprava ubacivali unutra pojedine i normalno dobijali određene naknade za to.
Drugo, prvi put nakon 15 godina, počela se pročišćavati prosvetna inspekcija, kao oličenje korupcije. Hoćete reći da nije i načelnik inspekcije smenjen?
Zašto ste ga trpeli 10 godina ranije, a znate da je sukob interesa, da imamo, da ne kažemo i firme, preduzeća za prodaju udžbenika. Prvi put transparentno izvršeno je javno i otvorena rasprava o Zakonu o udžbenicima, čije će zaista, o kome ste se i vi pozitivno izjasnili gospodo iz opozicionih klupa.
Neće više biti dva bukvara u prvom razredu. Jedan ostavlja se u školi, da, gospodine koji se smeje iz opozicionih klupa, a drugi da nosi učenik. Znate zašto je onaj drugi bio u školi? Jer je neko postotak uzimao. A to su ministri bivši gledali, ali nisu reagovali.
Prvi put, zadnjih 20 godina, prekinuto je javno i otvorena praksa izbora dekana po treći put na fakultetima, neki su bili 20 godina.
Ova Vlada je to zaustavila, ovaj ministar je to zaustavio. To vi znate vrlo dobro, pratite kao i ja.
Prvi put u zadnjih 15 godina ostavljeno je fakultetima i studentskim parlamentima da odrede broj ispitnih rokova. Jel tačno gospodo iz opozicionih klupa? To smo u zadnjih 15 dana usvojili. To su ogromni napredci, to je ta reforma kojom teži ova Vlada Republike Srbije.
Prvi put se uvodi i završava, uvodi se nacionalni okvir kvalifikacija. Verovali ili ne, 25 godina je nemamo.
A evo danas imamo raspravu u drugoj sali o nacionalnom okviru kvalifikacija na zadovoljstvo svih naših učenika, svih naših studenata i njihovih roditelja i to će uskoro biti usvojeno.
Evo nas danas biramo jednu polovinu nacionalnog prosvetnog saveta, čija je odgovornost izuzetno velika, ja se potpuno slažem, zato svaki član nacionalnog prosvetnog saveta, trebao bi da bude najbolji prosvetni radnik u teoriji, u praksi u svojoj struci.
Da li ćemo to dobiti? Naravno da nećemo. Ne zbog toga što mi to ne želimo i što ne žele predlagači, već je zakonski okvir nas ograničio, jer pojedina udruženja delegiraju pojedine delegate, a imate udruženje sa tri člana i onda daje svog kandidata, a ne najboljeg prosvetnog radnika određene struke.
To bi trebalo biti nacionalni prosvetni savet trust mozgova po pojedinim nastavnim, ajde da kažemo, predmetima, ili naučnih disciplina, ali nažalost, nije.
Da ja vas gospodo narodni poslanici previše ne bi gnjavio sa ovim tvrdnjama, dokazima, dozvolite ipak da na kraju kažem ovu rečenicu – nije važno što se kasni sa izborom nacionalnog prosvetnog saveta, važno da je on pravilno izabran, važno da su to čestiti i pošteni ljudi a većina jeste, ali ne mogu nikako da shvatim, citiraću jednu poslanicu iz opozicionih klupa koja kaže: „Tu ima sjajnih ljudi, ali ja neću glasati ni za koga.“.
Zamislite tu rečenicu, ima sjajnih ljudi ali neću glasati ni za koga. Ne mogu da shvatim da to u ovoj Narodnoj skupštini, visokom domu, izreče jedan narodni poslanik.
Na kraju gospodine potpredsedniče Bečiću, moja malenkost, a kako ste čuli i svi članovi naše poslaničke grupe SNS, daće podršku ovom nacionalnom savetu, sa željom da se ide u dalje reforme. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem se profesore Atlagiću.
Gospodin Stefanović nije tu.
Narodni poslanik Mileta Poskurica.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ja bih se, a u naporu da izbegnem ponavljanje ciljeva, uloge i značaja nacionalnog prosvetnog saveta, a da istovremeno ne mogavši da prećutim komentare koji su u ovoj raspravi, trebao bi da bude akademska da li ton političarenja ili politikanski, a u kontekstu da se sve stavi u nekakvu ravan odgovornosti hijerarhije donošenja ovoga predloga i nalaženje pred poslanicima, hteo da istaknem da je nama važno da konačno imamo pročišćen spisak kandidata, u meri u kojoj je mogao da se uradi posle više intervencija odbora, da je odbor radio blagovremeno i pravovremeno, po metodologiji koja je ranijim zakonom, osnovnim zakonom predviđena, da ako nešto u toj proceduri koja je ponekad bilo i da malo liči na samoupravne mehanizme, pa otuda takva mogućnost da predlagači kasne ili da se ne povinuju zahtevima odbora, koji je imao ozbiljnu integrativnu funkciju, morao je sve te predloge da dobije, da ih složi, da svačiju geografiju pročita, da nađe adekvatno obrazloženje od svakog kandidata i njegovo mesto u spisku.
To je rezultovalo potrebom da se nakon sednica koje su održane u proleće, traži od nekih udruženja i nekih predlagača da poprave, koriguju svoje spiskove.
Recimo neki od njih su se oglušili na to, pored postojećih ljudi koji nisu bili po zakonu moguće kasnije u autentičnom tumačenju da se nađu na listi ipak ostali, ali su dopisani novi ljudi koji bi po zakonu bili.
Dakle, svuda postoje nekakvi razlozi za kašnjenje, a relativni značaj tog kašnjenja možemo na kraju i shvatiti kao jednu relativizaciju problema. Ne možemo shvatiti da je to nešto napravilo dar-mar u Srbiji, u prosvetnom sistemu koji je očigledno, da ne citiram poslanika Atlagića, govorio o radu ministarstva i o brojnim aspektima njegovog širokog delovanja ne pokrivajući samo resor o kome mi govorimo, resor tehnologije, visokog obrazovanja, itd.
Ja verujem da ćemo na ovaj način kako smo sa ovim predlogom izašli pri našem definitivnom odnosu pri izboru kandidata na osnovu biografija koje poseduju, de fakto su biografije takve da zaista svako sigurno ima ono što je za mesto za koje konkuriše dovoljno da je na sreću više takvih kandidata i da možemo gotovo u svim slučajevima sem u jednom gde akademici prosto nisu, jednostavno, dali drugog kandidata i to su članovi odbora jednostavno tako, stali smo u principu na tu stranu da nećemo više potencirati uprkos dopisu da pošalju drugog kandidata. Neka to bude čovek koga su predložili. Naravno da su bili izbori na akademiji, razni objektivni razlozi koji su bili kakvi su bili. Svi su manje-više održali neposredne uslove pod kojima ili podržali pravilnik i postojani uslov po kojima se mogu birati.
Nadležnost Saveta u kontekstu onoga što ono pruža ministarstvu, gde se ta spona često dovodi u vezu je takva da se ona prosleđuje ministru kao ideja, kao preporuka, kao predlog, ali istovremeno na sednicama saveta prisustvuje čovek iz ministarstva, neko ovlašćeno lice koga ministar tamo pošalje.
Dakle, ta komunikacija nije nikada bila izbrisana i ona nije mogla da utiče na kvalitet ili na mehanizme predloga kojima bi Nacionalni prosvetni savet radeći u punom sastavu izvan isteka mandata mogao da utiče na neke zakonske projekte.
Konačno, čuli smo i spisak sednica i sadržaj tema o kojima je raspravljano. Mnogi od zakona koji su ovde bili, već su bili raspravljani. Nisu to dnevne promene, mi nastajemo kandidujući svoje političke programe da pokažemo da imamo stratešku potrebu da nešto radimo godinama unazad.
Ne možemo naravno strateške elemente ili strateške pravce, ciljeve u obrazovnom sistemu menjati dnevno, od sednice do sednice, pa sad, recimo, nedostaje, parafraziram, jedna sednica iz, recimo, aprila meseca koja bi presudno uticala na kvalitet Zakona o udžbenicima koji je sam po sebi veoma revolucionaran i prosto je nemoguće da dopis i izveštaj ministarstvu nije došao od Nacionalnog prosvetnog saveta o ranijim razmatranjima tog problema koji se jako dugo razmatrao, jako dugo u akademskoj javnosti ocenjen kao značajan problem, a ovde se spočitava da bi to sad možda bilo nešto drugačije, da je taj Savet funkcionisao u datom trenutku.
Uvek treba uzeti u obzir i činjenicu da su predlagači, ne tako revnosno vraćali nazad potrebu da isprave svoje predloge, a onda smo ih dobijali kada su dobijali, a odbor je tu zaista morao da kompiluje više različitih uticaja, više različitih, kako bih rekao, predloga i stavova da nalazi načina za razrešenje nejasnoća. Mislim da odbor najbolje radi u tom segmentu, u tom lancu odgovornosti, tako da zajedno kao član odbora sa drugim kolegama iz svih stranaka naše odluke su bile gotovo jednoglasne, gotovo jednoglasne po svim pitanjima koje smo tamo doneli, te mislim da nismo na taj način dramatično izgubili i doneli neprijatnost ili nezgodne činjenice koje bi u funkcionisanju ovog sistema bile od presudnog značaja za dalju smernicu razvoja i ispunjavanja strategije koja je već doneta na nivou ministarstva, usvojila Vlada itd.
Dakle, mi sada snosimo odgovornost za personalni izbor ljudi koji se tu nalaze, kažem, biografije jesu takve kakve jesu. Mi moramo dobro protumačiti biografije, uključiti svoje informacije koje imam o tim ljudima i pravilno izabrati ljude koji će narednih šest godina obnašati ovu odgovornu funkciju, a da se prosto onako kako je zakonom predviđeno nastavi delatnost Saveta. Oni svoje izveštaje redovno dostavljaju odboru, dostavljaju Vladi. Ako tu postoji problem u komunikaciji, ako tu postoje zakonske prepreke da mi tu možemo da intervenišemo ili oni sami misle, članovi odbora, da nešto u tom lancu funkcionisanja nije dobro, pa oni su konačno i ovlašćeni da daju predloge ministru, da se izvrše određene izmene zakona.
Kao što znate, mi zakone možemo popravljati, korigovati, dovoditi ih u opseg u kome će oni biti najoptimalniji za primenu ove važne strateške oblasti naše države.
Dakle, te strateške ciljeve stranka kojoj pripadam, kako je na izborima i zacrtala, nastoji da u kontinuitetu reformski sprovede, ne stavljajući na velika zvona – to je naših ruku delo, a vi niste to uradili, a mogli ste; nego prosto hoćemo da to uradimo preko onih kanala, onih sistema koji su zakonom predviđeni, između ostalog to je i uticaj Nacionalnog prosvetnog saveta tj. šire javne rasprave, to je uticaj akademske zajednice, a da pri tome izbegnemo svaku koaliciju, interes ili svako nametanje stavova.
Mi to želimo da uradimo na tako transparentan način, da nešto što ostvarimo bude preporuka za budućnost ili model koji će moći i drugi da koriste u donošenju sličnih zakonskih odredbi ili sličnih pravila ponašanja.
Tako da, verujem na kraju krajeva, da završim ovu svoju priču, da ono što smo dobili je jedan validan tekst koji je prošao predloge kandidata, neki su vraćeni po nekoliko puta, da je to na nivou predlagača, a to je demokratska procedura, pročešljano i da su na listu stavljeni oni na koje naravno ni poslanici, ni ministarstvo nisu mogli da utiču, nego da ta autentičnost potiče iz baze. Na nama je da sada izaberemo ljude koji su predloženi da formiramo rad Nacionalnog prosvetnog saveta u punom mandatu, u punom sastavu, da može da odlučuje o onim nagomilanim pitanjima i važnim pitanjima, pre svega analize efekata onoga što smo dosadašnjim izmenama zakona, radeći na izmenama reformskim delovanjem ministarstva uradili, da vidimo da li to što smo mi ocenili kao reformsko zaista takvo jeste i da nam Nacionalni prosvetni savet eventualno da sugestiju da bi možda nešto još od toga trebalo uraditi, upotpuniti.
Završavam činjenicom onom o kojoj smo i govorili, da mi danas raspravljamo o jednom važnom strateškom dokumentu o kvalifikacijama, ono što smo jako dugo imali, što smo imali svakodnevno, upite kao poslanici, kao ljudi iz zakonodavne sfere kada su pitali – šta moje dete učeći to i to postaje? Kada ga nema u Nacionalnom registru kvalifikacija, ono neće moći nikada da nađe posao.
Evo, mi smo na pragu razrešenja jednog takvog problema. Mi danas raspravljamo o tom nacrtu i verujem da ćemo nastaviti kada izaberemo članove Saveta da radimo još kompetentnije i naravno odgovornije. Skupština ima pravo da neažurnog člana Saveta razreši, a mi nekada imam utisak raspravljamo kao da baš ta tema da smenjujemo neažurne članove koje nam niko nije sigmatizovao, prosto ovo je istek mandata ljudima sa kojima smo zadnjih šest godina praktično bili zadovoljni.
Takva ideja nije došla ni od kuda, a to podrazumeva više od mandata jedne Vlade, ovakvog ili onakvog sastava. Hvala.

Zahvaljujem dr Poskurica.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnje sednice, gospodine Bečiću, o izboru prve polovine članova Nacionalnog prosvetnog saveta kojima je mandat istekao 18. marta 2015. godine, raspravljamo danas ovde bez prisustva i jednog gosta iz neke druge institucije.
Ja smatram da je to jedna dobra prilika, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, da se nas 250 ovde povodom rasprave o jednoj oblasti koja je za svaku savremenu demokratsku državu veoma važna, a to je oblast obrazovanja, pogledamo u oči, poštovana gospodo, i da sumiramo i rezultate našeg rada u toj oblasti u prethodnih godinu i po dana.
Danas je 14. oktobar 2015. godine. Gospođa Jerkov, predsednica Odbora za prosvetu je fino rekla da sedam meseci nemamo funkcionišući Nacionalni prosvetni savet, a Nacionalni prosvetni savet, poštovana gospodo, njegovo delanje, rad tog tela, tiče se razvoja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta vaspitanja i obrazovanja. To znači, poštovana gospodo, da mi ovde u našoj državi tokom sedam meseci nemamo funkcionišuće telo koje se bavi razvojem, obezbeđivanjem i unapređivanjem kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Onda narodni poslanici iz vladajuće većine, gospodin Orlić, gospodin Poskurica, gospodin Atlagić, ovde nama saopštavaju da to nije toliko strašno, šta znači sedam meseci kada sada imamo priliku da izaberemo najbolje ljude.
Znači, poštovana gospodo.
Gospodin Orlić nama ovde odgovara a ovu primedbu time što kaže – Možda, samo možda. Ja naravno otvaram rečnik da vidim šta bi to moglo da znači – Možda. Kada govorimo o Nacionalnom prosvetnom savetu, kaže – Možda znači može biti da.
Ja onda ovako zaključujem, gospodin Orlić nama saopštava – Može biti da Nacionalni prosvetni savet radi, a može biti da ne radi, nema sada mnogo…
Ne može, poštovana gospodo. Ne možemo rečju „možda“, „može biti da ne“ mi sudimo o ne funkcionišućem Nacionalnom prosvetnom savetu.
Ako za sedam meseci, gospodine Bečiću, nemamo funkcionišuće telo koje se bavi razvojem, obezbeđivanjem i unapređivanjem kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, onda je to najozbiljnije pitanje za našu raspravu ovde, kome moramo da posvetimo strašnu pažnju i da vidimo ko je odgovoran ovde među nama, koji narodni poslanik, poslanici kojih političkih stranaka, što mi imamo sedam meseci nefunkcionisanja Nacionalnog prosvetnog saveta.
Ja mislim, poštovana gospodo, i bilo bi mi drago da smo ovde svi saglasni oko toga da je obrazovni sistem jedan od najvažnijih segmenata naše države. Osnovne funkcije obrazovnog sistema, međutim, u našoj državi deluju kao da su razorene i slučaj Nacionalnog prosvetnog saveta, njegovog nefunkcionisanja u trajanju od sedam meseci je primer za svakoga ko hoće da posumnja u to da nama obrazovni sistem uopšte funkcioniše, poštovana gospodo.
Nije tu reč samo o Nacionalnom prosvetnom savetu. Mi smo ovde imali slučajeve da se ignorišu predlozi da se akademska čestitost uvede u sistem visokog obrazovanja. Imali smo jedan nezabeleženi u istoriji našeg parlamentarizma slučaj da se dan uoči rasprave na sednici Skupštine povlači iz procedure jedan Zakon o udžbenicima, poštovana gospodo. Za mene to znači da je delanje, pre svega, ove vladajuće većine bilo u ovih godinu i po dana takvo da oni ljudi koji zaključuju da je naš obrazovni sistem razoren imaju argumente za tu tvrdnju. Ako imaju argumente za tu tvrdnju, onda se ja vraćam na pitanje sa početka – a, čija je odgovornost što je to tako?
Ponavljam, ne bi trebalo da rečima „možda“, koje je koristio gospodin Orlić, ili rečima „nije toliko strašno“, koje su koristili gospoda Atlagić i Poskurica, mi bežimo od odgovornosti za neuređenost jedne oblasti, poštovana gospodo. Ja zaključujem da ovu većinu ovde nije briga za obrazovanje, da je ovoj većini ovde obrazovanje jedna sporedna stvar, koja obrazovanje tretira samo kao nepotrebni trošak. To moramo da menjamo, poštovana gospodo. Hvala.