Hvala.
Da li se još neko javlja od ovlašćenih?
Daću vam reč kao predstavniku predlagača.
Molim ovlašćene, ako imaju nameru da govore u ovom delu sednice da se prijave.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Kao predstavnik predlagača ću, neću i ime svoje poslaničke grupe, mada smatram da sam imala možda pravo i po tom osnovu da dobijem reč. Nije važno.
Prosto ne mogu da prihvatim da kolega kao član odbora pokušava na odbor da prebaci odgovornost za nešto za šta odbor ne može biti odgovoran. Mi smo u skladu sa zakonom poslali dopis svim predlagačima da dostave svoje predloge 15. janura, što je bilo tri meseca pre nego što je istekao mandat članovima Nacionalnog prosvetnog saveta. Pogledali smo preglede, ustanovili da neke treba poboljšati, obratili se nadležnom odboru za davanje autentičnog tumačenja. Tri meseca je taj predlog bio u Vladi Republike Srbije i tu je već nastalo kašnjenje.
Drugo kašnjenje je nastalo kada se odgovor vratio iz Vlade Republike Srbije, do momenta dok nadležni odbor, koji nije naš odbor nego Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije uputio to Narodnoj skupštini.
Treće kašnjenje dok Narodna skupština nije to stavila na dnevni red. Četvrto kašnjenje od momenta kada smo mi 8. juna dostavili ovu listu o kojoj se sada glasa, do dana današnjeg kada mi nju usvajamo sa sedam meseci zakašnjenja.
Molim samo kolegu, kada bude citirao Dositeja Obradovića sledeći put, da se potrudi da citira pravilno, kaže se – škole braćo, škole, a ne zvona i praporci.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, replika.

Zahvaljujem gospođo predsednice, definitivno nije zbog citiranja Dositeja.
Proverio sam ja to, ali u svakom slučaju, jedna stvar ne bi trebalo svakako da ostane nejasna. Nisam ja prebacio nikakvu krivicu, niti trag sumnje o eventualnoj krivici na odbor. Taman posla. Dobro sam ja upoznat sa tim kako odbor funkcioniše i šta smo mi u njemu u međuvremenu radili.
Ono sa čim se nisam složio, to je priča o obavezi po Poslovniku i da li ona može. Da li može obaveza po Poslovniku da se proglasi za neko izgubljeno vreme i za kako smo ono danas čuli, stajanje u fioci? Neprimereno, složićete se.
To što nije prokomentarisano ono što sam izneo kao razlog koji možda, samo možda opisuje zašto mi danas raspravljamo o ovome danas, govori mi samo jedno, da smo se razumeli oko toga i da smo se izgleda oko tog možda, samo možda i slažemo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da danas treba da završimo jedan važan posao oko izbora članova Nacionalnog saveta koji se biraju na šest godina.
Svakako da je ovo važno pitanje, s obzirom na ulogu i sve one zadatke koje ima Nacionalni prosvetni savet o čemu smo ovde i čuli. To postoji i u zakonu. Takođe, mi time upotpunjujemo onaj mozaik dužnosti i obaveza koje imamo u sistemu obrazovanja i vaspitanja. Sa jedne strane imamo ministarstvo kao nadležni upravni organ, sa druge strane Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja. Na trećoj strani Nacionalni prosvetni savet i gotovo svakako da ovi segmenti ne mogu da funkcionišu u potpunosti na valjan način u korist onoga što je njihova uloga, to je obrazovanje i vaspitanje u Republici Srbiji.
Poslanička grupa SPS zalaže se da ne politizujemo ovaj momenat i da ne vodimo ove sporove zbog čega smo došli u situaciju da kasnimo. Činjenica je da je došlo do kašnjenja, što svakako nije dobro. Tu sigurno postoje i neki objektivni momenti koji su uticali na to. Možda postoje i subjektivni, ali je važno da to prevaziđemo i da idemo u pravcu rešavanja tog pitanja i konačno izaberemo Nacionalno-prosvetni savet, kako bi mogao da punovažno radi i odlučuje o važnim pitanjima iz oblasti obrazovanja.
Međutim, evo, vidite, ovi problemi koji su nastali i o kojima mi danas ovde pričamo, svakako su delom proizašli iz onoga što je i sam zakon, koji definiše proceduru i način izbora Nacionalno-prosvetnog saveta. Kao što je poznato, zakon koji je na delu, on se proverava kroz praksu, kroz primenu i već je prošlo dosta vremena da smo mogli uočiti određene nedostatke u zakonu i ja mislim da je potrebno doraditi taj deo zakona koji se upravo bavi pitanjem procedure i izbora Nacionalno-prosvetnog saveta.
Mi smo ovde imali da često ovlašćeni predstavnici, odnosno predlagači predlažu samo jednog kandidata, pa onda mi to vraćamo, pa onda imamo da smo morali da tražimo autentično tumačenje oko toga ko može da predstavlja određeno udruženje ili zajednicu koja to predlaže, kog akademskog zvanja treba da budu ti predstavnici itd. Onda imamo i činjenicu da te zajednice predlažu samo direktore iz svojih redova itd. Onda se mi ovde nađemo u situaciji da o tome razgovaramo i da razmišljamo da li je to pravo rešenje, da li nije, da li je to tako ili nije, pa opet treba da tražimo neko autentično tumačenje i onda dolazimo u situaciji da kasnimo i samo nastaju novi problemi.
Dakle, u ime poslaničke grupe SPS predlažem da se dobro razmisli, i o tome razgovaramo, da je možda vreme da poboljšamo deo zakona koji se bavi procedurom i načinom izbora članova Nacionalno-prosvetnog saveta.
Poslanička grupa SPS će glasati za ovaj predlog i zapravo biće u prilici da bira od ovih predloženih kandidata onaj broj kandidata koji je propisan. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li se još neko javlja od ovlašćenih?
Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Redosled, postupci i procesi koji su vezani za izbor Nacionalno-prosvetnog saveta nadam se da su nam svima jasni. Tokom ove debate nama koji smo u procesu odavno, je prilično jasno i proceduralno šta se dešavalo, a i kontekstualno šta će da se desi sada kada u Danu za glasanje većina izabere članove Nacionalno-prosvetnog saveta.
Dakle, šta je proceduralno bio problem? to što nismo svi na vreme obavili poslove iz svoje nadležnosti. To je proceduralno bio problem. Mi možemo da imamo temu kriv za to ovaj, kriv je onaj, to je s moje tačke gledišta, potpuno nebitno. Napravljen je proceduralni propust kod mnogih koji su imali nadležnost da se taj propust ne dogodi.
Šta je kontekstualni propust zbog toga što kasnimo sedam meseci sa izborom članova Nacionalno-prosvetnog saveta. Za mene je to centralna tema ove rasprave koja vidim da osim mene, malo koga zanima. To što Nacionalno-prosvetni savet nije radio sedam meseci, to što sledeće dve godine jedan veliki deo poslova za koje je nadležan Nacionalno-prosvetni savet neće biti urađen. To je, po meni, velika odgovornost.
Dakle, knjige i nadležnost kada su u pitanju udžbenici propuštena je za školsku 2015. - 2016. godinu, 2016. – 2017. godinu, analiza, uvid, sve ono što je nadležnost propušteno je sigurno za školsku 2015.-2016. godinu. To je jedna od rečenica koju bih ja, da je moguće po Poslovniku, ponavljala u svakoj mojoj raspravi po bilo kojoj tački dnevnog reda, jer je paradigma - nije nas briga. Dok ne budemo razumeli da nas apsolutno nije briga šta se u stvari dešava u sektoru za koji smo nadležni i kao poslanici dotle ćemo imati problem neprekidno.
Sada smo kako tako dogovorili Nacionalno-prosvetni savet. Propuštena je školska godina. Nema svega onoga za šta je po zakonu nadležan da ga radi. Javiće se neka druga tema. Nije problem u tome šta je Nacionalno-prosvetni savet uradio ili nije uradio. Problem je u tome što nas nije briga. Što je za danas važno da ne bude niko optužen i da svi izgledamo fino. To nikakva dobra neće doneti prosveti u Srbiji, a nećemo zbog toga bolje izgledati u očima onih koji su nas ovde postavili da u njihovo ime obavimo poslove i da budemo njihov glas.
Zašto nas nije briga za obrazovanje? Zašto nikoga apsolutno nikoga sedam meseci ne brine to što će školska godina proći bez nadležnosti Nacionalno-prosvetnog saveta? Zašto mi o tome ne marimo? To je problem koji, ja mislim, da zaslužuje ne samo javno slušanje, nego plenarnu sednicu, ko god bio član Nacionalno-prosvetnog saveta, jer je problem trošenja budućnosti.
Ako ne umemo da razumemo da je kontekst 2015. i 21. veka da ko svaki dan u svom društvu ne raspravlja o obrazovanju i o tome kako će da obrazuje za sledećih 30 godina 21. veka, mi onda ništa ne razumemo. Možemo mi da se obraćamo građanima, mogu građani da vole neke naše lidere, može da se dobija stalna većina, da se bude stalna manjina, to je sve nebitno. Mi ne razumemo kontekst vremena u kome živimo, ako nas nije briga šta se dešava sa školskom godinom u Srbiji 2015.-2016. To je realnost sa kojom moramo da se suočimo.
Šta meni nedostaje u radu Nacionalno-prosvetnog saveta? Ovo nije kritika. Ovo je kontekst. Nedostaje mi da budu oni u Narodnoj skupštini sa svojim analizama. Nedostaje mi stručna reč onih koje mi biramo da budu u Nacionalno-prosvetnom savetu. Nedostaje mi rasprava o tome na šta liči obrazovanje u Srbiji danas, šta mi to obrazujemo, šta mi želimo da bude znanje u Srbiji za pet godina unapred. Nedostaje mi polemika o tome zašto tako negujemo prezir prema znanju, zašto se rugamo onima koji znaju, zašto ćutimo na one koji sramote obrazovni sistem prosvete u Srbiji. To je sve nadležnost Nacionalno-prosvetnog saveta.
Možemo mi birati stav – za to nikog nije briga, pa neće biti ni nas briga, pa ćemo u Skupštini svako da odrecituje šta ima, ne kvalifikujem, ne vređam, prosto govorim ispoljavanje stava koji nije iskren i baziran na činjenicama, nego tako treba da se kaže pa da završimo sednicu. To realnost prosvete u Srbiji promeniti na bolje neće.
Prvi put kada budemo videli na delu ovaj Nacionalno-prosvetni savet, za koji će neko glasati, mi smo imali rasprave u poslaničkoj grupi o glasanju za članove Nacionalno-prosvetnog saveta, tu ima sjajnih imena i sjajnih kandidata, ja neću da glasam ni za koga. Hoću da pokažem svoj integritet i da uradim protesno glasanje zato što mislim da je važno da neko od nas to uradi. Neću da glasam za ljude za koje znam da će biti strašno korisni svojim radom i da će ličiti da su izbor većine, jer ja pratim šta ko radi u prosveti jer mi je na dnevnom nivou važno koliko je ogroman problem ćutanja o obrazovanju u Srbiji, zanemarivanja obrazovanja u Srbiji, nemanja dijaloga o tome na šta nam liči to obrazovanje i još licemerje o tome kako mi imamo super obrazovanje, ali eto.
Ako ova tačka dnevnog reda prođe uz olakšanje svima, hajde dobro, kasnili smo, nema veze, ovo je bilo tamo, ovo je bilo ovde, šta je ko uradio, dajte samo da ih izaberemo, pa da rade, za manje od sedam meseci od danas dočeka će se neki drugi problem koji ima istu paradigmu. Nije nas briga za ono što je u modernom svetu važno. Ako smo na rečima svi zajedno za to da se Srbija menja, da se reformiše svaki sektor u Srbiji, da u Srbiji bude izgradnja vladavine prava, da u Srbiji bude evropskih integracija, ako smo o tome na rečima, strašno je što u našoj Skupštini, što ni u jednoj poruci Nacionalnog prostornog saveta nemamo nijednu informaciju o ogromnoj debati koja u EU traje kada je u pitanju obrazovanje, traje već godinama. Mi o tome ovde pojma nemamo.
Moj stav da odbijam da glasam povezan je zaista sa duboko ličnim stavom i naglašavam ga zato što ne želim da iko od kandidata, koji su konačno stigli da budu izabrani, misli da je u pitanju lično, da je u pitanju bilo kakva lična reakcija. Ja smatram da je najveći problem naše političke scene, da je najveći problem svih problema koje imamo neznanje koje tolerišemo na mestima gde ne sme da ga bude, i činjenica da ljudi shvataju da ono što je političko da je i lično, pa svaki personalni, lični obračun predstavljaju kao politiku. To s politikom veze nema, kao što veze nema sa obrazovanjem ono o čemu mi rado razmenjujemo reči.
Ja želim budućim članovima Nacionalnog prosvetnog saveta uspešan rad, čime god se bavili tokom ove školske godine, a najviše bih volela da bude dijaloga između njih, predstavnika Nacionalnog prosvetnog saveta, odbora, poslaničkih grupa i predsednice Narodne skupštine, da mi budemo praktično prvi saziv koji će obrazovanje, probleme obrazovanju, kontekst obrazovanja u Srbiji, položaj prosvete kod nas na listi prioriteta, iznose iz budžeta, sve ono što je nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta staviti na mesečnom nivou na debatu u ovu Skupštinu. Od toga može samo dobra da bude za sve nas. S nadom u to da će takvog dobra biti zahvaljujući naporima svih nas, zahvaljujem se na pažnji kojom ste me saslušali.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, neću da ponavljam ono što su rekli moji prethodnici, neću da govorim o problemima koji su bili na odboru. Evidentno je da je ovo nešto za šta svi moramo da budemo zainteresovani i da zajednički moramo da uradimo posao, jer je od interesa za Srbiju i za sve njene građane. Na kraju krajeva, ovaj savet se zove i nacionalni. Prema tome, nije to savet jedne stranke ili koalicije, nego svih nas zajedno.
E sad, hoću da prihvatim i nešto iz ovih ranijih diskusija. Šta je veliki problem u Srbiji već dugi niz godina? Problem je u tome što su kod nas nesposobni u velikoj prednosti u odnosu na sposobne. Zašto? Zato što nesposobni mogu da rade šta god hoće, a sposobni samo ono što znaju. Mi smo, nažalost, prihvatili tu istinu, tu činjenicu i možda se nekorektno odnosimo prema onim ljudima koji hoće da rade samo ono što znaju.
Što se tiče Nacionalnog prosvetnog saveta, hoću samo da citiram ovde zašto je on formiran. Nacionalni prosvetni savet se obrazuje radi praćenja, omogućavanja razvoja i unapređenja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ne treba ništa drugo više da imamo na umu, osim ove činjenice. Hteli mi to da priznamo ili ne, u prethodnih 25-30 godina ogrešili smo se prvo o vaspitanje, a posle toga i o obrazovanje. Kako to sada ispraviti u jednom mandatu Saveta ili u jednom mandatu Vlade? Veoma teško. Prvo, to ne može da uradi jedna Vlada, to ne može da uradi jedan Savet, moramo svi zajedno.
Slažem se sa koleginicom koja je govorila pre mene, možda nepravedno mi kažemo da je naše obrazovanje na visokom nivou, da je kvalitetno, da je dobro. Nažalost, moramo sebi da priznamo da tu ima mnogo toga što je ispod svih nivoa. I, na ovim je ljudima koje danas biramo, a ja se nadam da ćemo izabrati one koji su najkvalitetniji, onako kako reče malopre kolega Neđa kada je govorio o izboru sudija, najkvalitetnije ljude da izaberemo i da ih postavimo na ona mesta koja im pripadaju. Neće im biti lak posao, bez obzira na to što se neko vezuje za to kašnjenje od sedam meseci. Njihov problem će biti u tome što ima mnogo toga što nije urađeno i mnogo toga što oni moraju da urade. Od svih nas moraju da imaju podršku i moramo zajedno sa njima da se trudimo da uradimo ono što je u interesu Srbije i svih građana Srbije, odnosno ono što od nas očekuju pokolenja. Mi snosimo deo krivice i moramo još više snage da upotrebimo da bi to ispravili.
Ja se nadam da ćemo biti mudri, da ćemo biti pametni, da nećemo gledati usko stranačke interese, nego da ćemo svi zajedno raditi na tome da naše obrazovanje i vaspitanje dostigne onaj nivo koji zaslužuje Srbija i njeni građani. Hvala.