Zahvaljujem.
Redosled, postupci i procesi koji su vezani za izbor Nacionalno-prosvetnog saveta nadam se da su nam svima jasni. Tokom ove debate nama koji smo u procesu odavno, je prilično jasno i proceduralno šta se dešavalo, a i kontekstualno šta će da se desi sada kada u Danu za glasanje većina izabere članove Nacionalno-prosvetnog saveta.
Dakle, šta je proceduralno bio problem? to što nismo svi na vreme obavili poslove iz svoje nadležnosti. To je proceduralno bio problem. Mi možemo da imamo temu kriv za to ovaj, kriv je onaj, to je s moje tačke gledišta, potpuno nebitno. Napravljen je proceduralni propust kod mnogih koji su imali nadležnost da se taj propust ne dogodi.
Šta je kontekstualni propust zbog toga što kasnimo sedam meseci sa izborom članova Nacionalno-prosvetnog saveta. Za mene je to centralna tema ove rasprave koja vidim da osim mene, malo koga zanima. To što Nacionalno-prosvetni savet nije radio sedam meseci, to što sledeće dve godine jedan veliki deo poslova za koje je nadležan Nacionalno-prosvetni savet neće biti urađen. To je, po meni, velika odgovornost.
Dakle, knjige i nadležnost kada su u pitanju udžbenici propuštena je za školsku 2015. - 2016. godinu, 2016. – 2017. godinu, analiza, uvid, sve ono što je nadležnost propušteno je sigurno za školsku 2015.-2016. godinu. To je jedna od rečenica koju bih ja, da je moguće po Poslovniku, ponavljala u svakoj mojoj raspravi po bilo kojoj tački dnevnog reda, jer je paradigma - nije nas briga. Dok ne budemo razumeli da nas apsolutno nije briga šta se u stvari dešava u sektoru za koji smo nadležni i kao poslanici dotle ćemo imati problem neprekidno.
Sada smo kako tako dogovorili Nacionalno-prosvetni savet. Propuštena je školska godina. Nema svega onoga za šta je po zakonu nadležan da ga radi. Javiće se neka druga tema. Nije problem u tome šta je Nacionalno-prosvetni savet uradio ili nije uradio. Problem je u tome što nas nije briga. Što je za danas važno da ne bude niko optužen i da svi izgledamo fino. To nikakva dobra neće doneti prosveti u Srbiji, a nećemo zbog toga bolje izgledati u očima onih koji su nas ovde postavili da u njihovo ime obavimo poslove i da budemo njihov glas.
Zašto nas nije briga za obrazovanje? Zašto nikoga apsolutno nikoga sedam meseci ne brine to što će školska godina proći bez nadležnosti Nacionalno-prosvetnog saveta? Zašto mi o tome ne marimo? To je problem koji, ja mislim, da zaslužuje ne samo javno slušanje, nego plenarnu sednicu, ko god bio član Nacionalno-prosvetnog saveta, jer je problem trošenja budućnosti.
Ako ne umemo da razumemo da je kontekst 2015. i 21. veka da ko svaki dan u svom društvu ne raspravlja o obrazovanju i o tome kako će da obrazuje za sledećih 30 godina 21. veka, mi onda ništa ne razumemo. Možemo mi da se obraćamo građanima, mogu građani da vole neke naše lidere, može da se dobija stalna većina, da se bude stalna manjina, to je sve nebitno. Mi ne razumemo kontekst vremena u kome živimo, ako nas nije briga šta se dešava sa školskom godinom u Srbiji 2015.-2016. To je realnost sa kojom moramo da se suočimo.
Šta meni nedostaje u radu Nacionalno-prosvetnog saveta? Ovo nije kritika. Ovo je kontekst. Nedostaje mi da budu oni u Narodnoj skupštini sa svojim analizama. Nedostaje mi stručna reč onih koje mi biramo da budu u Nacionalno-prosvetnom savetu. Nedostaje mi rasprava o tome na šta liči obrazovanje u Srbiji danas, šta mi to obrazujemo, šta mi želimo da bude znanje u Srbiji za pet godina unapred. Nedostaje mi polemika o tome zašto tako negujemo prezir prema znanju, zašto se rugamo onima koji znaju, zašto ćutimo na one koji sramote obrazovni sistem prosvete u Srbiji. To je sve nadležnost Nacionalno-prosvetnog saveta.
Možemo mi birati stav – za to nikog nije briga, pa neće biti ni nas briga, pa ćemo u Skupštini svako da odrecituje šta ima, ne kvalifikujem, ne vređam, prosto govorim ispoljavanje stava koji nije iskren i baziran na činjenicama, nego tako treba da se kaže pa da završimo sednicu. To realnost prosvete u Srbiji promeniti na bolje neće.
Prvi put kada budemo videli na delu ovaj Nacionalno-prosvetni savet, za koji će neko glasati, mi smo imali rasprave u poslaničkoj grupi o glasanju za članove Nacionalno-prosvetnog saveta, tu ima sjajnih imena i sjajnih kandidata, ja neću da glasam ni za koga. Hoću da pokažem svoj integritet i da uradim protesno glasanje zato što mislim da je važno da neko od nas to uradi. Neću da glasam za ljude za koje znam da će biti strašno korisni svojim radom i da će ličiti da su izbor većine, jer ja pratim šta ko radi u prosveti jer mi je na dnevnom nivou važno koliko je ogroman problem ćutanja o obrazovanju u Srbiji, zanemarivanja obrazovanja u Srbiji, nemanja dijaloga o tome na šta nam liči to obrazovanje i još licemerje o tome kako mi imamo super obrazovanje, ali eto.
Ako ova tačka dnevnog reda prođe uz olakšanje svima, hajde dobro, kasnili smo, nema veze, ovo je bilo tamo, ovo je bilo ovde, šta je ko uradio, dajte samo da ih izaberemo, pa da rade, za manje od sedam meseci od danas dočeka će se neki drugi problem koji ima istu paradigmu. Nije nas briga za ono što je u modernom svetu važno. Ako smo na rečima svi zajedno za to da se Srbija menja, da se reformiše svaki sektor u Srbiji, da u Srbiji bude izgradnja vladavine prava, da u Srbiji bude evropskih integracija, ako smo o tome na rečima, strašno je što u našoj Skupštini, što ni u jednoj poruci Nacionalnog prostornog saveta nemamo nijednu informaciju o ogromnoj debati koja u EU traje kada je u pitanju obrazovanje, traje već godinama. Mi o tome ovde pojma nemamo.
Moj stav da odbijam da glasam povezan je zaista sa duboko ličnim stavom i naglašavam ga zato što ne želim da iko od kandidata, koji su konačno stigli da budu izabrani, misli da je u pitanju lično, da je u pitanju bilo kakva lična reakcija. Ja smatram da je najveći problem naše političke scene, da je najveći problem svih problema koje imamo neznanje koje tolerišemo na mestima gde ne sme da ga bude, i činjenica da ljudi shvataju da ono što je političko da je i lično, pa svaki personalni, lični obračun predstavljaju kao politiku. To s politikom veze nema, kao što veze nema sa obrazovanjem ono o čemu mi rado razmenjujemo reči.
Ja želim budućim članovima Nacionalnog prosvetnog saveta uspešan rad, čime god se bavili tokom ove školske godine, a najviše bih volela da bude dijaloga između njih, predstavnika Nacionalnog prosvetnog saveta, odbora, poslaničkih grupa i predsednice Narodne skupštine, da mi budemo praktično prvi saziv koji će obrazovanje, probleme obrazovanju, kontekst obrazovanja u Srbiji, položaj prosvete kod nas na listi prioriteta, iznose iz budžeta, sve ono što je nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta staviti na mesečnom nivou na debatu u ovu Skupštinu. Od toga može samo dobra da bude za sve nas. S nadom u to da će takvog dobra biti zahvaljujući naporima svih nas, zahvaljujem se na pažnji kojom ste me saslušali.