Pravo na repliku, dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović, uvažene gošće, gosti iz ministarstva, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici, gospodine Arsiću, dve stvari želim sada da kažem povodom amandmana na član 25. koji smo na ovaj Predlog zakona podneli gospodin narodni poslanik Zoran Živković i ja.
Prva stvar, gospodine Arsiću, ovaj amandman je u potpunosti ispravan u tehničkom, jezičkom, gramatičkom, pravopisnom smislu, podnet u skladu sa onim zahtevima sa kojima su svi narodni poslanici koji ovde znaju kako se pišu amandmani upoznati. Ja očekujem sada da se i narodni poslanici iz drugih poslaničkih grupa, iz drugih političkih stranaka jave i da potvrde da je to tako.
Druga stvar, gospodine Arsiću, ovde imamo pozivanje na akademsku čestitost kao jedan princip o kojem sam, ja mislim, u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom sazivu, najviše govorio ja. Žao mi je, gospodine Arsiću, što možemo i danas da čujemo da postoje neki narodni poslanici koji i nakon godinu dana rasprave o akademskoj čestitosti ne znaju šta je akademska čestitost, poštovana gospodo, znači.
Gospodine Arsiću, da je ponovim još jednom šta je akademska čestitost. Akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava. Akademska čestitost, poštovana gospodo, je važna zato što je najteži oblik prekršaja akademske čestitosti plagijat, poštovana gospodo. Mi, budući da smo bili suočeni ovde sa poplavom plagijata, trebalo je da usvojimo princip akademske čestitosti u visokom obrazovanju, umesto da se podsmevamo ovde tom principu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da ja nisam izazvao repliku niti je tog osnova bilo, dužan sam da odgovorim.
Ako neko kaže da pisani radovi se ne smeju prepisivati itd, ako već na nekoliko sednica ja utvrdim da su narodni poslanici, bez obzira na fakultetsko znanje, odnosno više zvanje nego znanje, na te velike akademske titule, pravili pravopisne i slovne, gramatičke greške, koje su neprihvatljive za osnovnu školu, ukoliko se to ponovi sa drugim poslaničkim grupama i drugim poslanicima, onda je logično da utvrdimo da je neko tako komplikovane pisane radove, amandman je svakako pisani rad, plagirao tako što je to prepisao od svog kolege ili je njegov kolega prepisao to od njega.
S obzirom da predlagač amandmana se počesto zalaže za tu neku vrstu akademske čestitosti, koju ja u praksi ne mogu ovde da osetim ni da vidim, moja je obaveza da podsetim takvu vrstu predlagača amandmana da su na određen način se ponašali dvolično, da jedna pravila diktiraju nama, a da druga, sasvim druga pravila važe za njih.
Ako se neko bori protiv plagijata, a ja uhvatim da su jedni od drugih prepisivali, onda možemo da razgovaramo na određen način o licemerju kada neko iz sednice u sednicu nama traži da se usvoji Zakon o visokom obrazovanju i da se u smislu akademske čestitosti otkloni svaka vrsta plagijata. Ako otklanjate tuđe plagijate i sumnjate u njih, onda prvo treba da otklonite svoje.
Inače, nemam ništa protiv da se na određeni način favorizuje opozicija, ali ja i dalje tvrdim da ovde ima višak tačaka i višak navodnika. Ne može da ide tačka, navodnik, tačka navodnik. Za mene je to neprihvatljivo kao pismenog čoveka. Hvala.

Vreme.
Dame i gospodo narodni poslanici, već dvadesetak minuta slušamo o razvoju parlamentarizma, tačkama, zarezima, zapetama, plagijatima, akademskoj čestitosti, a na dnevnom redu su izmene i dopune Zakona o železnici.
Tako da vas molim da se vratite na temu dnevnog reda.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu koji je inače prihvaćen?
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvaženi gosti iz ministarstva, koleginice i kolege, poštovani građani, podneli smo amandman na član 25. koji se odnosi na član 55. Zakona o železnici, gde smo tražili, a u kome se dodaju posle člana 55. čl. 55a do 55v. gde smo tražili da se u članu 55a. briše stav 4. a ja ću vam pročitati da bi znali šta smo predložili.
Član 55a. kaže, izvorno kako je predložila Vlada – upravljač infrastrukture, misli se na železnicu, na železničku prugu, kao i privredni subjekti koji obavljaju delatnost održavanja puteva dužni su da na putnom prelazu sprovedu propisane mere za bezbedan saobraćaj i da putne prelaze održavaju u stanju u kome se obezbeđuje bezbedno odvijanje saobraćaja.
Troškove održavanja putnog prelaza i troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snose pod 1. – troškove održavanja koloseka i ostalih delova železničke infrastrukture na putnom prelazu, signalnih uređaja i znakova koji upozoravaju železničke radnike u vozu na putni prelaz, železničkih telefonskih veza sa putnim prelazima upravljač infrastrukture, misli se na onog ko gazduje železnicom. Pod 2. – troškove održavanja kolovoza na putnom prelazu i saobraćajnih znakova na putevima koji upozoravaju učesnike u drumskom saobraćaju na putni prelaz, upravljač putne infrastrukture, misli se na onog ko gazduje putevima u Srbiji. Pod 3. – troškovi održavanja uređaja za davanje znakova kojima učesnici u drumskom saobraćaju najavljuju približavanje voza putnom prelazu itd. na ravne delove upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture.
Sledeći stav kaže – upravljač infrastrukture snosi u celini troškove za upravljanje uređajima na putnom prelazu u staničnom području, odnosno od ulaznog signala sa jedne strane do ulaznog signala sa druge strane službenog mesta, što će reći, poštovane kolege i koleginice, da će onaj ko gazduje železnicom održavati o svom trošku samo ono što se tiče stanice, bilo da je to ranžirna stanice, stanica za putni saobraćaj, te uređaje koje prelazi.
Sledeći stav kaže – ako nekategorisani put koristi pretežno, što je vrlo interesantno kako se utvrđuje i šta je to pretežno, određeno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik. Troškove održavanja kolovoza i osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu iz stava 2. tačka 2. i 3. ovog člana snosi u celini to preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik.
Mi smo predložili da se ovaj stav briše, prvo, što ne želimo da dodatno opterećujemo ionako opterećene privredne subjekte koji rade još u Srbiji, a drugo, što nije objašnjeno kako to pretežno neko koristi više, a neko pretežno manje. Na osnovu kojih parametara, ko je to ko će da odluči šta je to pretežno više, a šta je to pretežno manje?
Pa smo predložili da se ova nekategorisani putevi prebace u sledeći stav koji kaže – kod kategorisanih i nekategorisanih puteva upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture postupaju u skladu sa odredbama stav 2. tačka 2. i 3. ovog člana, što znači da će oni snositi održavanje ovih infrastrukturnih delova.
Ono što smo još tražili, to je u članu 55v da se promeni drugi stav, a član kaže: „Ako železničku infrastrukturu treba sanirati ili adaptirati zbog izgradnje drugog objekta, javni put, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i slično, deo železničke infrastrukture koji se sanira ili adaptira mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji te železničke infrastrukture, bez obzira na stvarno stanje u kome se nalazi u momentu sanacije ili adaptacije.“ To je potpuno razumljivo.
Ovaj stav koji tražimo da se promeni glasi: „Troškove saniranja ili adaptiranja železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana snosi investitor objekta, zbog čije izgradnje se vrši saniranje ili adaptiranje železničke infrastrukture, ako se drugačije ne sporazumeju investitori i upravljač infrastrukture“. Mi smo predložili da to glasi: „Troškove saniranja i adaptiranja železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana snosi upravljač infrastrukture.“
Opet ću se vratiti na Niš. Ako se desi da železničku prugu kroz grad Vlada, država elektrifikuje privremeno, kao što je gospodin Simonović najavio da će se desiti, pa se pobunila Gradska skupština i cela javnost grada Niša, i ako grad Niš bude i dalje zahtevao da se to izmesti, jer je i logično, grad neće moći da funkcionira, dobićete Niš 1 i Niš 2 koji su podeljeni prugom, jer ako se elektrifikuje tu će ići brži saobraćaj, a ako ide brži saobraćaj mora da se ogradi pruga, a ako želimo da imamo komunikaciju moramo da radimo podvožnjake, nadvožnjake, šta god treba, i onda će to morati grad da finansira. Ako želimo i dalje da izmestimo prugu, opet će morati grad, jer po ovome ispada da onaj ko podnese zahtev treba da snosi taj trošak.
Ja mislim da nije u redu, a svi imate iste probleme, kroz sva vaša mesta prolazi, pretpostavljam, pruga, jer ne verujem da ima mesta u Srbiji koje nema prugu, glupo je da duplo plaćamo i nelogično je da duplo plaćamo.
Podsetiću vas nešto. Doneli smo zakon leks specijalis o „Beogradu na vodi“. Izmeštanje železničkog čvora iz Beograda, Prokop, nova železnička stanica, sve ono što pripada finansiraće republički budžet, a ono što ćemo mi raditi u našim lokalnim samoupravama moraju da finansiraju lokalne samouprave. Pa, nije u redu, nije lepo. Mi ipak predstavljamo naše sugrađane. Ako nešto važi za jedan deo Srbije, mora da važi za celu Srbiju, ma ko vodi ovu Srbiju i ma ko bio na vlasti. Zato, zahtevam od vas da podržite naš amandman i da kako tako omogućimo bezbednije pružne prelaze u našim sredinama. Hvala.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala na vašem komentaru, ali mislim da je red da se pročita kompletno član kako glasi, a on kaže - ako železničku infrastrukturu treba sanirati ili adaptirati, to ste lepo rekli, a onda ide ovaj drugi deo baš na primeru Niša, zato vam govorim - zbog izgradnje drugog objekta.
Dakle, ukoliko izmeštamo železničku prugu zato što želimo da izgradimo rudnik, javni put, šta god, u tom slučaju onaj ko to radi, onaj ko izmešta, odnosno ko treba da napravi javni put, rudnik ili šta god, plaća izmeštanje železničke infrastrukture. Kod Niša nije takav slučaj, pošto ste davali taj primer. Dakle, ne zaboravite deo rečenice – zbog izgradnje drugog objekta. Tako piše. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Ne bih se složio sa vama. Ja mislim, bez obzira na stvarno stanje u kome se nalazi u momentu sanacije pruga, da to treba da se uradi onako kako propisuju pravila. Kao drugo i suštinski važno, infrastruktura ne treba da prelazi u vlasništvo investitora. Jel tako? Ta železnička infrastruktura koju neko bude adaptirao, to će biti i dalje vlasništvo železnice i logično je da železnica to finansira. Ali, ako vi mislite, kada se bude radio kamenolom, rudnik, akumulaciono jezero, aerodrom i drugo, da će to biti strani, privatni investitor, pa da onda on treba da investira, to ste trebali ovde da kažete. Ali, ako se, recimo, radi aerodrom u Nišu i treba da se izmesti železnička infrastruktura, to će da padne na teret grada, a ja govorim o budžetskim parama i parama grada Niša.
Iskoristiću priliku, pošto verovatno građani Niša ovo gledaju, da kažete definitivno hoće li Ministarstvo izmestiti železničku prugu iz grada Niša? Hoće li izmestiti ili ćete elektrifikovati postojeću? Eto, tražim od vas odgovor na to pitanje.