Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, lepo je kada se kolege poslanici o jednom ovako važnom zakonu koje reguliše ulaganje u Srbiji benefite koje pravi republika, bavi ovakvim stvarima.

Ja sam se svojevremeno kao narodni poslanik bavio čitanjem budžeta, pa sam, recimo, u svim budžetima od 2001. do 2012. godine pročitao da se iznos od tri i po milijarde dinara troši po posebnom programu Vlade Republike Srbije bez ikakvih kriterijuma, bez ikakvih zakonskih ograničenja.

Zato smo i došli dokle smo i došli. Potrošene je mnogo novca za navodna strana ulaganja bez ikakvog efekta. Ovde je bilo priče, nabrajale su se razne fabrike i pogoni, strana investicija, kupljen Hemofarm iz privatizacije. Strana investicija, kupljena pivara iz privatizacije. Prodaja imovine za nekoga je strana investicija.

O čemu pričate ljudi? Investicije koje donose novac su one investicije koje otvaraju nova radna mesta. To su prave investicije. Sve ostalo, to već imam, te radnike već imam, tu proizvodnju već imam. Samo se promenili vlasnički odnosi. Ali sada postavljam pitanje gde su bili ti kriterijumi kada su se trošila budžetska sredstva koji nisu bili predviđeni zakonom, a sada su predviđeni zakonom?

Diskriminacija mora da postoji ako želite da dođete do investitora koji će da vam otvaraju nova radna mesta. Samo, za razliku od vaših diskriminacija, ova je zakonom regulisana. Zna se tačno šta je dozvoljeno i koliko je dozvoljeno i koje su granice i ne znam šta očekujete. Hoćete da Narodna skupština sprovodi taj zakon. Ne može, pa zašto imamo Vladu?

Kažete – diskreciono pravo Vlade. Nije diskreciono tačno je regulisano zakonom, tačno su data ograničenja od-do za razliku od budžeta koji su nam donosili i Božidar Đelić, jedno vreme Mlađan Dinkić i Dijana Dragutinović i Cvetković.

Tada niste postavljali pitanje po kom programu to Vlada troši novac, ali ste sad znali da se setite toga. Da li je to auto-projekcija, ja ne znam. U ovu Vladu imam poverenja zato što radi po zakonu a mi smo toj Vladi odredili zakonski okvir koji može da ima.

Zahvaljujem.

(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Nemate na ovo pravo na repliku, gospodine Živkoviću.

(Zoran Živković, s mesta: Mogu da objasnim?)

Isto važi kao i za gospodina Đukanovića koji je takođe mislio da je pogrešno protumačen, ali nema prava na repliku.

(Zoran Živković, s mesta: Direktno je bilo upućeno nama.)

Meni je žao što ste se vi prepoznali, ja nisam mogao da vas prepoznam.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.

Izvolite, dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, član 14. govori o carinskom oslobađanju predmeta uloga i mi smo, a on kaže da uvoz opreme koji predstavlja ulog stranog ulagača u smislu ovog zakona je slobodan i oslobođen od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina osim putničkih motornih vozila i automata za zabavu i igre na sreću.

Zatim kaže da Vlada bliže određuje postupak, visinu i rok za ostvarivanje olakšica i oslobađanje od carinskih i drugih dažbina na uvoz stranog ulagača iz stava 12. ovog člana. Mi smo dodali da uvezena oprema iz stava 1. ovog člana može se koristiti samo u svrhe zbog kojih je uvezena.

Sve bi to bilo u redu da ne postoji član 3. tačka 5. pod v), ja mislim, koji kaže da se pod stranim ulagačem podrazumeva i građanin Srbije koji ima boravak u inostranstvu minimum godinu dana i kada on dođe i ulaže novac, verovatno iz inostranstva, onda je on oslobođen plaćanja carine i tu smo se malo sporili gospodin ministar i ja, jer ja sam pitao kako je to jednaka prava i mogućnosti imaju i domaći i strani ulagači ako strani ulagači bilo da oni imaju, da su naši državljani koji rade minimum godinu dana u inostranstvu, ne znam ko to za godinu dana napravi tolike pare da investira, ali dobro. Da prihvatimo kao moguće. Ima pravo da uveze opremu koju će koristiti u proizvodnji bez carine, kao i pravi strani ulagač, mislim na stranca, a naši ulagači koji konkurišu za podsticajna sredstva, nemaju prava da budu oslobođeni od carine i onda su oni u neravnopravnom položaju, a koristimo budžetska sredstva Republike Srbije.

Gospodine ministre, vi rekoste da ćete vi to nekim podzakonskim aktom ili uredbom Vlade da rešite, ali zar niste mogli da kažete da svi oni koji koriste podsticajna sredstva Vlade za otvaranje novih radnih mesta i pogona su oslobođeni carine na opremu i onda bi stvarno svi bili izjednačeni.

Ovako ćemo imati domaće investitore koji konkurišu za podsticaj iako ulaze u neku proizvodnju i treba im uvozna oprema, platiće carinu i sve dažbine i imaćemo stranog investitora koji ne plaća carinu za uvoz te opreme u Srbiju kojom će da se proizvodi i imaćemo građane Srbije koji imaju boravak godinu dana preko granice i investiraju sredstva da oni mogu da budu oslobođeni carina i dažbina na uvoz opreme.

Pitam kakav je to zakon koji označava prava domaćih i stranih investitora? Ako to stvarno želite, kažite onda da svi oni koji koriste podsticajna sredstva republičke Vlade, tj. Republike Srbije, koja su obuhvaćena ovim zakonom, su oslobođeni plaćanja carine i dažbine na uvoz opreme i onda će stvarno svi biti u jednakom takmičarskom onom, početnom statusu, da svi imaju ista prava i iste obaveze.

Ovako, naši investitori će biti podređeni jer njihova investicija će biti skuplja za carinu i porez, tako da će i njihov proizvod biti skuplji i biće nekonkurentniji za tih 20%.

Ja mislim da je ovo smisleno i da to možete da intervenišete, jer ako stvarno zagovarate to i ne favorizujete nekoga, pretpostavljam da ste iskreni u onome što kažete, dajte da svi imaju ista prava i iste obaveze. Hvala.

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite.

U budžetu Republike Srbije na ekonomskoj klasifikaciji 715 29.200.000.000 je po osnovu carina. Budžet Republike Srbije iznosi 924 milijarde i prvi put će budžet Republike Srbije posle 30 godina biti bez obnove budžeta, odnosno rebalansa.

Pitam vas - koliko je carina na uvoz opreme iz zemalja EU, EFTA i drugih zemalja koje su na slobodnom praktičnom uvozu u Republici Srbiji? Pošto je uvoz i carina na 0%, onda domaći proizvođači koji kupuju opremu iz zemalja EU, EFTA ne plaćaju uopšte nikakvu carinu. To je suština cele priče koju ste trebali da prepoznate kada pogledate carinski tarifnik.

Znači, ako kupujete opremu iz zemalja EU i EFTA, vi ste automatski oslobođeni carina kao i od zemalja koje imaju specijalne trgovinske odnose sa Srbijom.

Zahvaljujem.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Vesna Marjanović i Nataša Vučković.

Reč ima mr Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.

Verujem da je ministar do sada primetio da se mi protivimo tome da Vlada ima široka diskreciona ovlašćenja u kojima ona sama odlučuje, sama uređuje, sama određuje, sama procenjuje, a da za to u zakonu ne postoje nikakvi kriterijumi. To je slučaj i sa ovim članom koji govori o carinskim olakšicama i oslobađanjima od carinskih i drugih dažbina.

To radimo zato što nam je Vlada već u prethodnom periodu pokazala kao tamo u Orvelovoj farmi da su sve životinje jednake, a svinje su jednakije od drugih životinja. Tako se i kod vas svi investitori jednaki, a neki investitori su jednakiji od drugih investitora.

Mi sedimo u sazivu u Skupštini u kojoj su isti ovi poslanici doneli niz zakona koji su se menjali samo zbog određenih investitora. Vi ste u ovoj Skupštini proglasili za javni interes izgradnju kafane, šoping mola i hotela i zbog toga mi Vladi Republike Srbije ne verujemo da sama uređuje ove kriterijume, a da oni ne stoje u zakonu.

To je isto slučaj sa investicijama od posebnog značaja, gde Vlada sama odlučuje o tome koje su to investicije. Za te investicije se daje državna pomoć bez objave javnog poziva,. Kratko i jasno - ne verujemo da ćete to raditi tako da ne budu favorizovani i vaši poslovni partneri i vaši prijatelji i to ne zato što mi vas ne volimo ili vam ne verujemo zato što smo iz druge stranke. Ne, ne verujemo zato što ste u ovom sazivu Skupštine, ova većina, već menjala zakone tako da pogoduju isključivo pojedinim investitorima i mislimo da će opet neki investitori biti jednakiji od drugih.

Zahvaljujem.

Da li još neko po amandmanu? (Ne.)

Na naziv glave 4, naziv iznad člana i član 15, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 15. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Ovim članom se definišu subjekti podrške ulaganjima. Znači, imamo subjekte podrške ulaganjima, Savet za ekonomski razvoj i Ministarstvo nadležno za poslove privrede, Razvojna agencija i jedinice po lokalu. Mi tražimo amandmanom da se ne osnivaju i da se skinu iz ovog zakona Savet za ekonomki razvoj i Razvojna agencija Srbije.

Savet za ekonomski razvoj je grupa ministara, videćemo posle, vrlo neobično, pošto za jednog ministra se ne zna koji je, ali to kada dođe ta tačka, koji bi trebalo da ocenjuju koje investicije su od primarnog značaja, koje od sekundarnog, koje lokalne, koje globalne. Tu ima potencijalno nekoliko ministara koji bi mogli nešto da kažu o tome, prisutni ministar privrede, ministar finansija. Šta bi mogao Vulin da priča o investicijama? To je ovako velika mistika. Šta bi mogao ovaj predsednik Privredne komore, koji dok to nije postao, nije tri puta sam otišao ni da kupi sebi doručak, a kamoli da je učestvovao u privrednim aktivnostima, a uslov za mesto predsednika je da je 20 godina prisutan u privrednim aktivnostima kao priznati privrednik. Treći je novoosnovani šef Razvojne agencije Srbije. Ko zna ko će da nam se tu desi, da li neki mali, da li neki „Asomakum“, da li neki treći. U svakom slučaju, jedna vrlo mutna, teška, komplikovana situacija.

Privreda Srbije može uz podršku nadležnog ministarstva, a to je Ministarstvo privrede i jedinica po lokalu, apsolutno da ima sve mogućnosti da ne po ovom zakonu, koji je loš, nego po zakonima koji već postoje, dobija stimulanse za investicije, poštujući apsolutno sva načela ekonomije, Fridmanove, uz ona ograničenja koja ona nosi i u najliberalnijim državama.