Molim vas gospodine Rističeviću o temi.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Tema.)

Molim vas, on mene ne može da omete, ovaj docent tamo što dobacuje, čovek koji je doktorirao, koji prilikom predavanja skače po stolovima ni malo me ne iznenađuje kada dobacuje jednom zemljoradniku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Tema.)

Molim vas, gospodine Pavićeviću, nemojte da dobacujete, omogućavate onda gospodinu Rističeviću da komentariše vaše dobacivanje. Molim vas, da ne dobacujete.

Gospodine predsedavajući, nemojte prekidati sednicu zbog dobacivanja jednog docenta i doktora nauka jednom zemljoradniku jer on pokušava da ospori moje pravo, demokratsko pravo da budem ravnopravan sa svim drugim poslanicima. I te kako sam u temi i kažem da bi ovo povećanje od 7.000 dinara koje je veoma značajno, reći ću čak spektakularno iz prostog razloga što država koju smo zatekli nije ličila na državu, ličila je na ruševinu od države. Ekonomija je bila potpuno devastirana, ekonomija nije pravila viškove već manjkove.
Dakle, kada jedna vlada, jedna država uštedi u jednoj godini sredstva kojima po meni veoma značajno može da poveća prihode prosvetnim radnicima kojih ima 145.000 za njih je to malo, ali to malo je veliki uspeh i njih samih i nas. Dakle, da oni nisu štedeli kao poreski obveznici uplaćivali, da kao budžetski korisnici nisu uštedeli zajedno sa svima drugima, povećanja ne bi bilo. Da oni nisu oborili vlast stranke bivšeg režima sada ne bi bilo povećanja, bilo bi umanjenja. Da je ova vlast kao što je njihova bila, oni bi pustili inflaciju od 10% pa njima povećali platu 7%, pa bi oni realno imali 3%.
Zato je za mene ovo značajno, zato što pokazuje da uporedo sa povećanjem da se isplati štedeti, jer je štednja dobra zarada, da svi zajedno ujedinjenih treba da damo doprinos da oporavimo svoju ekonomiju. Kada je oporavimo i kada je stavimo na noge onda će nas poštovati i oni koji su nas podeljene koristili jedni protiv drugih. Nije lepo, nije korektno nečiji uspeh ma koliko on bio mali, a ja tvrdim da je značajan, jer sva velika značajna dela počinju jednim korakom ma koliko on bio mali i zato tvrdim da je ovo uspeh i zato preporučujem svi prosvetnim radnicima da ovo prihvate, da potroše sa svojim porodicama, da ne daju ni u kakve fondove kao što je to moj kolega poljoprivrednik predložio. On bi najverovatnije želeo da se osnuje neki fond vinogradara gde bi on bio na čelu pa koristio ta sredstva.
Predlažem im da potroše to sa svojim porodicama, da veruju u Vladu, da veruju u državu, da veruju u štednju, da veruju u to da kada se država razduži, kad ne budemo morali plaćati 130 milijardi kamate za suludo podignute kredite sa velikim kamatnim stopama u periodu kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog, kada je glavni proizvod u državi bio javni dug, ja im zato preporučujem da ovo prime kao veliku stvar jer je država raskinula sa onom vrstom politike koje su razne varalice u poslednjih 12 godina do 2012. godine servirale narodu, gde su tobož oni delili sa narodom dobro i zlo tako što su sebi uzimali dobro, a narodu ostavljali zlo. Narodu su pričali bajke, a sebi dizali dvorce, gde sad narod živi kao u basni, a oni kao u bajci.
Dakle, da znaju da ova izmena i dopuna budžeta jeste velika stvar, znači raskid sa takvom vrstom politike koju je sprovodila stranka bivšeg režima. Ovo je dobar znak da se u ovoj državi pojavljuje država, da se pojavljuje njena ekonomija, da ova država vraća suverenitet uporedo sa tim stvarima. Sebe i njih i vas, i vas gospodine predsedavajući, pitam koliko bi danas mogli da povećamo plate i penzije da nije u divljoj, predatorskoj privatizaciji uspostavljen divlji, suludi kapitalizam koji je počistio 700.000 radnih mesta.
Pitam vas, da imamo 700.000 doprinosa na plate, da imamo iz toga i PDV, mi bi danas mogli ponosno da kažemo da ćemo im povećati plate za 10, 15, 20, 30%. To što ne možemo više jeste proizvod toga što moramo da vraćao dugove iz perioda kada neodgovorno vladalo državom, kada je uzimao ko je koliko hteo, kada su pravili razne kombinacije i iz toga sve njih molim da ovo prime kao značajno delo, zajedničko delo svih nas i da ne veruju onima koji su ih opljačkali, a sada ih pozivaju da izađu na ulice, da ponovo pljačkaše vrate na vlast, valjda ponovo žele da ih dopljačkaju. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodin Bradić nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Isto ni gospodin Milićević nije tu. Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković. Izvolite.

Narodni poslanici, gospodine ministre, da li smo bili iznenađeni kada smo pre nekoliko dana čuli slavodobitnu najavu gotovo milosrdne prirod i to da će prosvetni radnici dobiti 6.000 dinara jednokratne naknade. Nismo, jer smo već navikli na neki način da se i budžetom i sredstvima građana raspolaže tako mimo plana, mimo zakona i danas zato mi razgovaramo o tom zakonu.
Odmah da kažem nešto, DS neće glasati protiv ovog Predloga zakona zbog toga što mi znamo u kakvom su teškom položaju prosvetni radnici i svi oni koji rade u osnovnom i srednjem obrazovanju. Da podsetim još nešto, DS je kada smo govorili o smanjenju plata i penzija bila protiv smanjenja plata prosvetnim radnicima i drugim nekim profesijama koji imaju ključni značaj u našem društvu, a koji su izuzetno potcenjeni, a bez tog rada i doprinosa nema razvoja ovog društva.
Ova jednokratna pomoć od 6.000, odnosno 7.000 kako smo danas obavešteni je još jedna od poniženja koje smo imali prilike da vidimo u ponašanju prema prosvetnim radnicima. Hajmo prvo da kažemo da su prosvetni radnici izgubili smanjenjem plata negde između 30 i 60.000 dinara na godišnjem nivou. Sada će se nekom jednokratnom naknadom to nekako nadoknaditi.
Ono što ovde postaje kao veliki problem i gde ima nekih pitanja na koje ovaj zakon ne daje nikakve odgovore, neke od njih je pomenula moja koleginica ovlašćena za raspravu po ovom pitanju ispred DS, jeste kome će ova naknada biti jednokratna pomoć upućena da li svim zaposlenim učiteljima i nastavnicima u osnovnom i srednjem obrazovanju, da li samo onima koji imaju puni fond časova. Da li onima koji su na neodređeno vreme zaposleni i iz kog razloga su na kraju krajeva izostavljeni oni koji se bave predškolskim obrazovanjem kad znamo da je reformom obrazovanja predviđeno da predškolsko obrazovanje takođe jeste deo obrazovnog sistema.
Kad će ova naknada biti isplaćena? O tome se u zakonu uopšte ne govori. Bilo je reči negde do kraja novembra. Da li će svima biti isplaćeno do kraja novembra, to takođe ne znamo u ovom trenutku, ali ako ne bude svima glavno je pitanje koji će kriterijumi biti primenjeni u isplati ove pomoći? Na to mi nemamo odgovore još u ovom trenutku, a prosvetni radnici kojih se ovo najviše tiče, još manje.
Videli smo kakva je bila reakcija gotovo svih sindikata po ovom pitanju. Videli smo kakva je bila reakcija Foruma profesora beogradskih gimnazija kada su rekli da je ovo još jedno od poniženja kojima su oni izloženi.
Mi ovde ne razgovaramo o bilo kojoj profesiji, mi ovde razgovaramo o učiteljima, o nastavnicima, o onima koji obrazuju našu decu i koji bi trebalo da za njih predstavljaju glavne modele ponašanja, uzore, da im oni budu, dakle zvezde vodilje u njihovom životu.
Ukoliko imamo ovakvo jedno kontinuirano ponižavanje učitelja i nastavnika, ukoliko na taj način ne vidimo da je njihovo osnovno dostojanstvo dovedeno u pitanje, da li možemo da se čudimo kada svakodnevnoj praksi, a o tome su puno novine, i mi svi znamo iz priča i dece i roditelja na koji način se sve češće đaci ophode prema njima, a Boga mi, i veliki broj bahatih roditelja koji pod uticajem, naravno, dominantnog nekog vrednosnog sistema da je samo novac, jedino novac, bitan i važan, dakle na vrlo omalovažavajući način se ponašaju prema onima koji bi trebalo da imaju suštinsku ulogu u kreiranju, dakle, znanja i rekla bih budućih naših i stručnjaka i elite i svega onoga što utiče da jedno društvo negde napred vuče?
Mi smo imali veliku praksu pre Drugog svetskog rata da su deca od seljačke dece stizala do univerziteta i postizale velike i važne funkcije u državi i društvu. Mi danas to više gotovo nemamo. Hajde da se zapitamo zašto je to tako? Ko je tu malu seljačku decu podizao i davao im uzore i predstavljao modele pre nekoliko decenija, šta se danas dogodilo? Nema škola više taj ugled koji mora da ima. Ovakve mere ne doprinose povećanju ugleda ni učitelja, ni nastavnika, ni škole i to je ono što je najvažnije pitanje.
Mi smo juče slušali predskazivanje „ružičaste“ budućnosti ali i sadašnjost od predstavnika Vlade. Ali, mi znamo kako život izgleda i znamo s čim su suočeni ti ljudi i u osnovnim i srednjim školama, sa kakvim platama i sa kakvim uslovima za rad.
Molim vas lepo, barem da ste se potrudili da neko obrazloženje za donošenje ovog zakona bude smisleno i da ono dalje ne ponižava učitelje i nastavnike, ali pazite šta kaže - Donošenje ovog zakona neophodno je radi unapređenja kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola i ustanova učeničkog standarda.
Pa zar nije ovo najciničnije obrazloženje koje je moglo biti formulisano za ovakav jedan zakon?
Ako je ovo zakon za unapređenje položaja, odnosno procesa rada srednjih i osnovnih škola, šta je onda bilo sa smanjenjem plata? Da li je ono onemogućilo normalan proces rada u osnovnim i srednjim školama?
Neće, naravno, ni učitelji ni nastavnici zbog ovoga bolje raditi, ali je vrlo važno kakvu ćemo poslati poruku i toj važnoj profesiji, na koji način će se resursi u nastavi i prosveti dalje popunjavati, da li će kvalitetni ljudi ići u prosvetu, da li će naša deca imati dobre učitelje i nastavnike?
To su ključna pitanja, jer ne zaboravimo i naravno strategiju 2020 koju je Evropa donela – obrazovanje je kriterijum za razvoj; a mi u ovom našem društvu, nažalost, prema obrazovanju nemamo odnos kao prema resursu za razvoj.
Još nešto hoću da kažem, kroz ovakvo ponašanje prema prosveti, prema učiteljima, prema nastavnicima, ovde se provlači još jedna nit koja mi se čini kao ključna u ponašanju i ove Vlade, i prilikom definisanja politika donošenja zakona, ali i kod kreiranja javnog mnjenja, a to je da sve ono što je pametno, sve ono što zna, sve ono što vidi kako treba, sve to treba provući kroz neko blato i kroz neku tabloidnu stvarnost, jer onda smo negde svi jednaki.
Dakle, to je jedno važno, jedna važna nit koja se vidi i koju negde moramo i kao narodni poslanici i kao građani da prepoznamo, jer, ako smo tako olako spremni da oprostimo lažne diplome, onda ćemo isto tako reći – Pa ni stvarno obrazovanje, znate, nije važno.
E, to je poraz ovog društva i ove države, ja verujem da moramo kao narodni poslanici dići glas protiv takvog odnosa prema prosveti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem se.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Ja delim mišljenje da je obrazovanje osnov budućnosti svakog društva, pa tako i našeg, srpskog, društva, ali ne mogu da prihvatim mišljenje prethodnog govornika, uvažene koleginice Vučković, da su plate jedini osnov za razvoj obrazovanja.
Ne mogu da prihvatim činjenicu da 94% budžeta za obrazovanje već godinama, decenijama, odlazi za plate. Šta možemo da očekujemo od obrazovanja ako od celokupnog budžeta 94% ide za plate? Zatvaramo oči pred tim i ne kažemo da više ide na razvoj, na bolje uslove.
Nisu samo plate iako su naravno veoma bitne jer od tih plata se živi, žive porodice, preko 100 hiljada ljudi u Srbiji je vezano za obrazovanje i za te plate, ali baš to, baš ta anomalija je doprinela da imamo ovakvo školstvo.
Pogledajte kako izgleda učionica u osnovnoj školi u Kuli. Pogledajte kako izgleda fiskulturna sala u istoj toj osnovnoj školi u Kuli.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Srpska napredna stranka…)
Pogledajte kako izgleda, iako neko dobacuje bez prava, gospodine Bečiću…

Molim vas gospođice Jerkov, nemojte da dobacujete.

Ali ovde sredstva za obnovu ovih škola su prošla isto kao što su prošla i sredstva za izgradnju doma za decu ometenu razvoju, koju je Bojan Pajtić opljačkao, čak ni to mu nije bila svetinja, a kamoli školstvo i od toga je uzeo.
Pogledajte našta i kako izgleda mokri čvor u Osnovnoj školi „Drinka Pavlović“ u Kuršumliji…