Molim vas, gospođice Jerkov, gospodine Božoviću, nemojte da dobacujete, biću prinuđen da dam opomenu.

Da nastavimo da obrađujemo ovu temu sa ovom državom kako smo je zatekli.
Bilo je ovde priče oko povećanja penzija. Neko je rekao kako je ova Vlada otela nešto penzionerima, nešto što su oni zaradili za svoj radni vek od 35, 40 godina. Zahvaljujem se penzionerima što su mnogo toga napravili danas u ovoj državi, ali nije ova Vlada otela njima ništa, nije ova Vlada potrošila i ispraznila penzione fondove, nije ova Vlada vršila restrukturiranje privrede, nije ova Vlada vršila privatizaciju, nije ova Vlada ostavila 400.000 ljudi bez posla, nije ova Vlada dovela Srbiju do prosjačkog štapa.
Sad neko postavlja pitanje i kaže – hajde to da damo prosvetnim radnicima. Ja ću da postavim jedno drugo pitanje - recite nam odakle, iz kog razdela? Kako mislite to da uradimo? Nama su fondovi plata ograničeni, vezani su za rast bruto proizvoda, vi to jako dobro znate, samo nećete to da kažete građanima, nećete da budete iskreni prema građanima. Zato gubite izbore, niste iskreni, i kad ste na vlasti niste iskreni i kada ste opozicija niste iskreni, ali to je vaš politički program. Rezultate koje imam sa vašom Vladom su bili katastrofalni. Može to vama da se sviđa ili ne, ali tako jeste.
Hajde da postavimo pitanje. Neko je povećavao plate i penzije u javnom sektoru 2% ili 3% u toku jedne godine sa inflacijom od 12%. Da li je nešto dao tim radnicima? Nije ništa, sve im je oteo. Uzeo im je više nego što im je dao. Da li je neko vodio računa tada koliki je kurs evra i kako vraćaju kredite, a menja se po 10%, davali ste im povećanje po 2%, 3%. Što? Da bi finansijski špekulanti zarađivali novac? Da bi se taj novac iznosio iz države, da bi se uništavala privreda i dovela do novog broja nezaposlenih? Hajde privatizacija, a onda špekulacija. Rezultat – katastrofa u državi.
Nećemo da pričamo o dugovima koje smo zatekli, koji nigde, ni u jednom dokumentu nisu bili prikazani da postoje. Jedini način da se iz ove krize izađe jeste da se pokrene privreda. Vi jako dobro znate da to ne može preko noći i ne može privatizacijom „Maksija“, tako što će to da se prikaže kao strana investicija, jer „Maksi“ je usluga, nije proizvodnja, „Maksi“ nije novo radno mesto, „Maksi“ nije nov proizvod, „Maksi“ nije nova vrednost, a to prikazujete kao vašu najveću investiciju. Prodali trgovinski lanac, ništa više.
(Zoran Babić, s mesta: Čiji?)
Miškovićev, naravno. Vama su strani investitor Mišković i kompanija. Znate dobro da za pokretanje privrede je potrebno vreme i da to vreme sa ovim merama
štednje moramo da kupimo i da su potrebni da se stvore preduslovi, na prvom mestu inflacija koja je predvidiva i u onim okvirima koje zacrta NBS. Da li je taj cilj ostvaren? Jeste. Da li je ostvaren cilj stabilnog kursa dinara, čak i na to da NBS primenjuje tzv. klizni kurs? Jeste. Da li Srbija postaje pravna država? Postaje. Da li se garantuje svakome za svoju imovinu i uložen kapital? Garantuje se. To se vidi po tome kako Srbija napreduje na pozicijama, koliko je atraktivna za investiranje.
Ove mere štednje koje su bile sprovedene dale su i neke rezultate koje nismo očekivali. Zašto da taj deo novca koji možemo i koji, što je najvažnije, imamo ne vratimo najugroženijem delu profesija u Republici Srbiji? Niko od vas ni u jednom trenutku nije rekao da u planu Vlade Republike Srbije u dogovoru sa MMF baš Ministarstvo prosvete imaće najveće povećanje plate.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Od 1.400 dinara.)
Kao što rekoh, 4% na inflaciju od 2% je više, 5%, koliko ste davali, na inflaciju od 12% je manje.
(Marko Đurišić, s mesta: Povećajte 10%. To su besmislice.)
To nisu besmislice. To su činjenice, a besmislice su neke druge stvari koje su ovde pojedini izgovarali, ali još uvek mi niko iz bivšeg režima, koji je zaslužan za ovo stanje u državi, koji je ispraznio naše fondove, ispraznio fabričke hale, ispraznio budžet, ostavio dugove, rekao gde još, odakle da obezbedimo još šest milijardi dinara za pun fond plata zaposlenih u prosveti. Nije zato što nema i vi to dobro znate i nije rekao zato što nema odakle. Izgubili smo deo ekonomske suverenosti, ali to opet nije zasluga ove Vlade, nego nekih prethodnih.
Smatramo da je ovo rešenje ono što u ovom trenutku Republika Srbija može da ponudi prosvetarima. Možda je to nekima malo, možda je nekima mnogo, možda je nekima dovoljno, ali to je ono što danas imamo. Voleo bih da možemo više, ne samo njima, nego svima, ali takvu smo državu zatekli da je ovo sada nešto što je maksimalno. Zato ćemo i u danu za glasanje da podržimo i Predlog zakona u načelu, a izgleda mi i u pojedinostima.

Zahvaljujem se gospodine Arsić.
Gospođo Čomić, povreda Poslovnika? Izvolite.

Zahvaljujem.
Pre nego što ste dali reč narodnom poslaniku ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe povredili ste Poslovnik član 108. stav 1, član 27. stav 2, dajući sebi za pravo da izražavate stav i komentar o tome ko ima, a ko nema pravo od narodnih poslanika da govori, u ovom slučaju, o poštenju.
To ne može da radi predsedavajući i time ste izazvali reakciju svih narodnih poslanika, koji bi isto reagovali da ste to kao svoju ličnu opasku o tome ko može, a ko ne može da govori o poštenju, uputili bilo kome. To iskreno nerazumevanje šta može, a šta ne može predsedavajući u staranju u primeni Poslovnika je nažalost viđeno i sada i molim vas da ako ikako možemo, da ovu sednicu vodimo svi zajedno u skladu sa Poslovnikom.
Šta će reći narodni poslanici jedan drugome, jedna drugome, to je posao predsedavajućeg naravno da meri da ne prekorače odredbe koje nas sve obavezuju na uviđajno ponašanje, ali predsedavajući ne može da izriče vrednosne stavove o bilo kom narodnom poslaniku. To je nedopustivo i to je kršenje odredbi Poslovnika Narodne skupštine, osim što je nedopustivo i potpuno nepotrebno, zbog toga što narodni poslanici svi imaju i znanje i veštine da međusobno ukrste argumente, a posao predsedavajućeg je da ni jedan pri tome ne prekrši odredbe Poslovnika.
Nije posao predsedavajućeg da određuje da li bilo koji poslanik može ili ne može da priča o poštenju, pa vas molim da do kraja ove sednice to uvažite kao zajednički napor da sednica teče bez incidenata nepotrebno izazvanih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Voleo bih da ste to rekli i neposredno posle izlaganja vašeg ovlašćenog predstavnika.
Takođe, u stenobeleškama moći ćete da vidite da je tako nešto upućeno od strane vašeg ovlašćenog predstavnika meni, a ja sam samo odgovorio na to. U stvari, to je bilo samo moje ponavljanje rečenice koju je izgovorio poslanik koji je ukazao na povredu Poslovnika, bez ikakvog komentara. Ako se neko prepoznao, ja tu ne mogu ništa. Zahvaljujem.
Gospođice Jerkov, nešto želite?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Repliku.)
Nemate pravo na repliku.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.
Izvinjavam se, kasno ste se prijavili, moja je greška, imamo još ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, narodnu poslanicu Miru Petrović.
(Jovan Marković, s mesta: Zašto ne može replika?)
Gospodine Markoviću, nemojte da dobacujete.
Gospođa Petrović je dobila reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, drage kolege i koleginice narodni poslanici, u ime poslaničke grupe PUPS htela bih da kažem da ćemo mi podržati Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu, ali bih htela prvo da se osvrnem na jučerašnje saopštenje premijera o povećanju penzija za sve penzionere i da se osvrnem na isplatu duga vojničkim penzionerima.
Te izjave koje smo sada čuli i nagoveštaj povećanja i isplate duga u stvari su potvrda ispravnosti naše odluke da podržimo koncept premijera Vučića vezano za fiskalnu konsolidaciju naše zemlje. Naravno da nam je neophodna ta ekonomska utemeljenost i naravno da je neophodno da ova država postane i organizovana i efikasna. Niko ne misli od nas da su povećanja od 1,25% za penzionere neki veliki iznos, ali su upravo pokazatelji toga da smo konačno krenuli napred.
Penzioneri su vrlo strpljivo, racionalno čekali, bez nekog avanturističkog duha, prosto su imali strpljenja i, evo, sačekali da se ta konsolidacija finansijska uspostavi i da se konačno krene napred. Koliko, toliko, onoliko koliko je u ovom trenutku moguće. Nadamo se svi da će prosto ove krhke osnove koje smo postavili ojačati i da će u narednim godinama biti sve većih povećanja, kako penzionerima, tako i zaposlenima.
Naravno da niko od nas ne misli iz poslaničke grupe PUPS da je to dovoljno. Naravno da smo i zadovoljni što je ispravljena nepravda prema vojnim penzionerima, koja je nastala krajem 2007. godine, namerno-nenamerno. Ali, mi smo o tom problemu govorili i u predizbornoj kampanji, to je govorio naš predsednik Milan Krkobabić, a moje kolege poslanici, naročito gospodin Arsenović, su na taj problem stalno ukazivali. Evo, došli smo do toga da konačno ova Vlada može da ispravi i izvrši isplatu svim penzionerima i mi smo zaista zbog toga zadovoljni. Zadovoljni smo jer je konačno ovo i znak da ta bojazan koja je postojala, da li će penzije uopšte ostati u ovakvoj finansijskoj situaciji u kojoj smo se nalazili, da li će penzija biti ili ne, da je taj strah odagnan i da su prosto penzije redovne i sigurne.
Naravno da procenat nije u ovom trenutku bitan. Naravno da je prosto važno da krenemo napred. Mislim da to moramo svi zajedno da prihvatimo. A da je malo 4% prosveti, ili 3% zdravstvu, ili policiji 2%, pa naravno da to nije neki iznos, ali upravo jeste pomak i jeste znak da možemo. Definitivno je Vlada i pokazala da je najveći problem u prosveti i zdravstvu i da im treba pomoći, ali onoliko koliko zaista naš budžet to dozvoljava. Zato mislimo da prosto treba dati i dalje podršku ovoj finansijskoj konsolidaciji, krenuti napred, dati sve od sebe da to popravimo, pa koliko može. Da li je to sada 1,25, a sledeće godine, bože zdravlja, 5%, mi ćemo se svi zajedno radovati.
Tako da, poslanička grupa PUPS-a će dati podršku ovom zakonu, odnosno predlogu dopune Zakona o budžetu i nadamo se da će ovakvih lepih vesti biti sve više u budućem periodu. Hvala.

Zahvaljujem se, gospođo Petrović.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Još jedan neobičan predlog zakona, toliko neobičan da to postaje uobičajeno da dobijamo čudne predloge zakona. Ovo je rebalans budžeta. Svaka izmena Zakona o budžetu je rebalans, tako da neke neznalice koje pričaju da ove godine neće biti rebalansa sami sebe demantuju tako što su poslali ovo u parlament.   
Šta je cilj ovog predloga? Kaže – razlozi za donošenje zakona, tj. ovaj zakon se donosi radi unapređenja kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola i ustanova učeničkog standarda. Kako se bednom, mizernom, takozvanom milošću vladara od šest ili sedam hiljada dinara može da unapredi kvalitet procesa rada? Šta je ovo, nagrada ili pomoć? Ako je nagrada, zašto je dobijaju svi? Nagrada se daje onima koji su učinili nešto više, koji se razlikuju po kvalitetu od onih oko sebe. Znači, nije nagrada. Da li je ovo pomoć? Naravno da nije pomoć, jer nisu svi prosvetni radnici u istom statusu. Neki imaju bračnog druga koji je dobrostojeć ili su bogati po nasleđu ili po nekom drugom osnovu iz nekih normalnijih vremena. Ovo ne može da bude socijalna pomoć, jer opet je ne zaslužuju svi. A nekima iz tog reda prosvetnih radnika, ne da treba socijalna pomoć, nego nekoliko desetina puta veća nego tih šest ili sedam hiljada dinara.
Dakle, koji je osnov ovoga? Ljudi rade za platu i platu primaju na osnovu toga šta daju na tom svom radnom mestu. Nagrade su posebna priča, a socijalna pomoć je posebna priča. Molim ministra da se izjasni konačno, šta je ovo? Ukupan iznos neto, naravno, pošto to što se vrte doprinosi kroz budžet, to je nebitno za celu računicu, je negde oko milijardu dinara. To deluje jako mnogo. Milijarda dinara je 8,3 miliona evra, koliko se ja razumem u današnji kurs, a marke su zato što je deset miliona maraka na nekoj bunovnoj jutarnjoj sednici juče Vlada Srbije poklonila Srebrenici u nameri da opere prljavi obraz nekih svojih članova iz devedesetih. Znači, to je mera vrednosti. To je nekih 50% više nego što je pokušaj pranja prljavog obraza. To je strašno.
Javljaju se, naravno, sindikalne organizacije prosvetnih radnika i neki kažu – hvala, ne treba, nama ne treba milostinja, nama treba sistemsko rešenje, mi nismo prosjaci, mi smo prosvetni radnici koji treba da obrazuju buduće generacije u ovoj državi. Rekli su da će se odreći ove bedne naknade, nagrade ili pomoći. Ja im preporučujem da osnuju fond, ako već to ne postoji, za pomoć najugroženijim kolegama i da oni koji to opravdano, ja njih potpuno razumem, ne žele da prime, bez obzira što im možda to i treba za neku malu potrepštinu, jer sa tim parama ne možete ništa važno da uradite, da se skupi u tom fondu dovoljno para da se pomogne onim prosvetnim radnicima kojima ne bi pomoglo ni da im se vrate otete plate, a kamoli da im se daje ovakva bedna pomoć.
Unapređenje procesa rada u srednjim i osnovnim školama, pa sad čujemo i na višim i na visokim, teško da može da se uradi sa pet-šest evra godišnje pomoći prosvetnim radnicima. Teško da može da se uredi i pomeri napred i obećanim krečenjem škola. To je novi reformski potez koji predsednik Vlade Srbije nudi za sledeću godinu, da će da budu okrečene sve škole.
Naravno da treba da budu okrečene, naravno, da je to obaveza, koliko se sećam to je obaveza lokalnih samouprava, ali naravno dobro je da to pomogne i država ako može osim u slučaju da to krečenje ne bude povereno jednoj umetničkoj radionici koja je skoro krečila „Lutriju Srbije“, jer bi to onda bila teška korupcija i ponovno teško vređanje intelekta srpskog naroda i ostalih građana Srbije.
Ministre, ovaj zakon je loš, a ja od vas tražim da kažete šta planirate za sledeću godinu, kakva će biti sledeća godina?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a neka se pripremi narodni poslanik Blagoje Bradić.
Izvolite gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj prethodni kolega poljoprivrednik i ekonomista, barem tako tvrdi mada ta njegova školska sprema meni više liči na onu višu oko ekonomske a ne na višu ekonomsku. Liči mi pomalo na višu uzaludnu kad na način na koji je tumačio povećanje, meni to izgleda kao da smo i umanjili za 50%, po načinu na koji je on tumačio ovaj Predlog zakona.
On je govorio o prljavom obrazu, gospodine predsedavajući, a kada o prljavom obrazu govore pendžetirani obrazi, od čijih obraza može da pravi vojničke cokule onda je za mene to malo dirljivo. Možda bi ovo povećanje bilo značajnije da nije nestalo 2000. godine 700.000 radnih mesta i da imamo 700.000 doprinosa …