Vreme.

Molim vas, 30 sekundi samo da pokažem ove slike.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
(Marko Đurišić, s mesta: Četiri godine ste na vlasti.)
Pogledajte našta izgleda i kako izgleda takođe škola „Vuk Karadžić“ kod Kladova.
(Marko Đurišić, s mesta: Skini taj sat sa ruke...)

Molim vas gospodine Babiću, moraćete to drugi put. Zahvaljujem se.
(Zoran Babić, s mesta: Pogledajte kako izgledaju te škole koje nam je na tako odličan način ostavila Demokratska stranka.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.
(Nataša Vučković, s mesta: Javljam se za reč, replika.)
Gospođo Vučković, zašto vi?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Zato što je Bojan Pajtić opljačkao nešto.)
Gospođice Jerkov, ja ne razumem to „Zato što je Bojan Pajtić opljačkao nešto.“ Ja to ne razumem. Ako mislite da je opljačkao, to podnesite nadležnom tužilaštvu.
(Narodni poslanik Jovan Marković dobacuje s mesta.)
Molim vas da ne dobacujete gospodine Jovane Markoviću, da se ne bi gospodin Marković našao prozvan sa ove strane. Nemojte da dobacujete, molim vas.
(Nataša Vučković, s mesta: Javljam se za repliku zato što me je spomenuo. Rekao je „prethodna govornica“.)
Gospođo Vučković, u pravu ste, spomenuta je DS, ali na kraju kada je gospodinu Babiću bio isključen mikrofon i kada više nije imao pravo da govori, tako da po tom osnovu ne mogu vam dati repliku. Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, pre svega treba da izrazimo svi ovde zadovoljstvo što će DS prihvatiti ovaj Predlog izmene i dopune Zakona o budžetu, jer time pokazuje da zaista je odgovorna za sve ono što se dešavalo u prosveti do 2012. godine.
Kada govorimo o prosveti uopšte, treba reći da je mnogo toga propušteno do 2012. godine, ne samo kada gledamo kroz ono što se zove lični dohodak i plata, nego je propušteno mnogo šansi da se reformiše uopšte ceo sektor prosvete.
Te reforme nisu samo kao što smo danas govorili, koje se odnose na njihove lične dohotke, profesora, nastavnika koji zaista treba da uče našu decu, jer je prosveta generator razvoja svakog društva, ali je mnogo propušteno šansi, pogotovo kada je prethodna Vlada govorila do 2012. godine da je ekonomska kriza koja je nastala 2008. godine jedna šansa Srbije da se ekonomski razvije, a samim tim je bilo i šanse da se izvrše reforme prosvete.
Tadašnje reforme pokazuju posledice danas. Posledice su da na osnovu određenih studija i istraživanja nemačke razvojne agencije GIZ od 500 osnovnih i srednjih škola, jednostavno, Srbija nema adekvatna zvanja, odnosno struku koja privredi treba da donese boljitak, odnosno treba da otvori nova radna mesta, kada su u pitanju proizvodna zanimanja. Samim tim, u tom periodu, ne samo četiri godine koje je vladala DS, već i ranije gde je učestvovala u vlasti, nije našla za shodno ni vremena ni načina da izmeni određena zakonska rešenja u kojima bi stvorila održivo društvo u pogledu svojih kadrova, a to je suština u stvari prosvete, stvoriti takav ljudski potencijal gde mladi ljudi koji završavaju škole na adekvatan način će naći svoje radno mesto. To je suština kojom je prosveta trebalo da bude restrukturirana.
Kada govorimo uopšte o finansijskim davanjima i rešavanju pitanja uopšte plata zaposlenih, treba reći da mi sada u stvari pokušavamo da rešimo ad hok ono što je godinama zapušteno, a zapušteno je kroz određena davanja i kroz određeni broj ljudi koji su zapošljavani u ovom sektoru. Godine 2008. kada je ministar gospodin Žarko Obradović i to 10. decembra imao sastanak sa tri reprezentativna sindikata iz oblasti prosvete, jednostavno je kao rezultat tih pregovora, koji se naravno odnosio na plate zaposlenih u ovom sektoru, rekao da će sva ona davanja u budžetu koja preostanu od budžeta iz 2008. godine raspodeliti na jednokratno davanje svim nastavnicima i profesorima u osnovnim i srednjim školama. Naravno, do toga nije došlo, jer je urađen predlog za 2009. godinu, pa je tamo povećan za 1,5 milijardi, sa čime se i dalje, naravno, sindikati nisu složili.
Kada govorimo o tome koliko je to bilo traženo, projektovano, nekih 135 milijardi dinara, od čega je 108 bilo realno, i ono što je tada najrealniji zahtev sindikata bio da se tačno odredi broj zaposlenih u ovom sektoru. Do dana dok SNS nije učestvovala u Vladi i nije vodila Vladu, mi nismo znali ne samo za sektor prosvete, nego uopšte za državne službenike, koliki broj zaposlenih zaista postoji u Republici Srbiji, koliki novac se izdvaja u budžetu Republike Srbije za plate uopšte svih prosvetnih radnika.
Ono što je važno reći da danas, ono što je potpisano još 24. aprila ove godine, u saradnji Ministarstva prosvete i Ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu, o tome da prosvetni radnici zaista treba da imaju definisana svoja primanja, je pokušaj da se sada na određeni način, u skladu sa svim aranžmanima MMF-a i prve i druge i danas treće revizije, zaista daju u maksimalnom iznosu, što iznosi sedam hiljada dinara, odnosno u prvom predlogu šest hiljada dinara, kojim su obuhvaćeni 110 hiljada zaposlenih u ovom sektoru, ali sada su po ovom novom amandmanu praktično obuhvaćeni svi i to u iznosu od 145 hiljada ljudi.
Ono što je još važno reći da te 2008. godine Pokrajinska vlada u to vreme je potpuno na različit način gledala perspektivu rešavanja pitanja plata jednokratnih naknada zaposlenima u prosveti, tako da je ona od onoga što je definisala probila budžetsku stavku, odnosno samim tim htela zarad pozitivnih određenih političkih poena u Vojvodini, donela određena zakonska rešenja koja su se ogledala u privremenom finansiranju od 1. januara do 31. marta 2009. godine, i dala određena svoja povećanja kroz povećanja plate. Time je stavila u neravnopravan položaj potpuno nastavnike i profesore u Vojvodini i nastavnike i profesore u Srbiji, a da ne pričamo koliko je neravnopravan položaj bio u odnosu na profesore i nastavnike na jugu Srbije, iz prostog razloga što je u tom trenutku Vlada Vojvodine raspolagala potpuno budžetom koji je iznosio i preko onih granica koje su propisane Ustavom Srbije i samim tim dovela do toga da profesori i nastavnici u prosveti se osećaju poniženo.
Sve ono što se odnosilo kao argumenti za današnje izmene i dopune zakona na SNS i na ovu Vladu koja sada pokušava da reši sve probleme, jednostavno ne stoji i jednostavno upućuje sama sebi. Zbog toga je dobro što usvaja ovakav predlog zakona, jer samim tim priznaje da snosi potpuno odgovornost za ovakvo stanje u prosveti.
Na nama je da u budućnosti zaista reformišemo ovaj sektor i imamo najave premijer Vlade da će zaista ući u duboke reforme kada govorimo o prosveti. Mislim da je ovo sada ono što je realno u odnosu na budžet za 2015. godinu, a sigurno, gospodine ministre, da u sledećoj godini, kada se bude pravio budžet za 2016. godinu, moraće da se iznađu određena rešenja, pre svega kada se govori o racionalizaciji ovog sektora, da će zaista prosvetni radnici na određeni način imati ne samo veća davanja u smislu ličnog dohotka, nego da im se podigne nivo funkcionisanja u okviru svog radnog mesta.
Zašto? Zato što ako govorimo o tome da plata nije jedini motivacioni faktor, onda sigurno investicije u obrazovanje, kada su u pitanju i rekonstrukcije škola, odnosno objekata u kojima sede učenici osnovnih i srednjih škola i koje se odnose na učenički standard, sigurno će doprineti tome da uslovi rada u kojima funkcionišu nastavnici i profesori mogu da budu jedan od velikih motivacionih faktora, ali i ono što se zove njihova edukacija obrazovanja kroz organizaciju različitih vrsta seminara. Time suštinski i kada dovodimo do racionalizacije radnih mesta mnogo bolje ćemo doći u situaciju da ceo ovaj sektor bolje razume zbog čega se uopšte donose ovakve vrste odluka.
Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama za budžet za 2015. godinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodi poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici gospodine Bečiću, uvaženi gosti iz Ministarstva, ministre Vujoviću, vi predlažete da se zaposlenima u ustanovama osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja i zaposlenima u ustanovama učeničkog standarda jednokratno isplati iznos od sedam hiljada dinara. Citiram vas, gospodine Vujoviću. Danas ste na sednici Narodne skupštine ovako rekli – mi ovim pravimo iskorak na stranu poboljšanja obrazovanja, na vraćanje, poštovana gospodo, dostojanstva obrazovanju, učiteljima, nastavnicima, profesorima univerziteta.
Profesori gimnazija, ministre Vujoviću, vama odgovaraju, u ime Foruma beogradskih gimnazija tako što su pozvali Vladu da povuče ovaj predlog jer bi isplata tog iznosa od sedam hiljada dinara predstavljala, poštovana gospodo, profesori gimnazija u Beogradu kažu – krajnje poniženje za prosvetne radnike, ministre Vujoviću.
Pitam vas – kako se vi osećate kada vam oni ljudi koji treba da dobiju jednokratnu pomoć, za koju vi kažete da će biti dostojanstvo, kažu da je to za njih, ministre Vujoviću, poniženje? Molim vas da mi odgovorite na pitanje kako se vi tim povodom osećate?
Druga stvar, zašto, ministre Vujoviću, niste predložili predsedniku Vlade da on dođe ovde u Narodnu skupštinu, poštovana gospodo, da brani Predlog zakona za koji profesori gimnazija tvrde da predstavlja udar na dostojanstvo nastavnika i profesora, nego ste, ministre Vujoviću, poturili svoja leđa? Jeste li pitali gospodina Vučića da on dođe da brani ovaj predlog za koji su nastavnici i profesori rekli da za njih predstavlja poniženje i neprihvatljivu milostinju, poštovana gospodo?
Treća stvar, gospodine Vujoviću, danas ste na sednici Narodne skupštine, slušao sam vas, a onda i čitao stenogram, da proverim još jednom da li je tačno to što ste rekli, saopštili da je pomoć profesorima i nastavnicima u neto iznosu od 7.000 dinara pravedna. Evo, citat, citiram vas, gospodine Vujoviću, a ne kao neki koji navode tuđe ideje, bez da kažu čija je to ideja, ministre Vujoviću. Ovako ste vi rekli – mislim da je 7.000 dinara pravedna i dobra nagrada.
Ministre Vujoviću, ja vas onda pitam – otkud pravo jednom ministru, bilo kom članu Vlade, evo, vama, ministre Vujoviću, da vi delanje koje profesori i nastavnici tretiraju kao šamar obrazovanju takvo delanje nazivate pravdom, pravednošću i pravičnošću, ministre Vujoviću? Da teška šamarčina obrazovanju, ministre Vujoviću, po vašem sudu bude pravda. Otkud vama to pravo, molim vas da mi odgovorite danas?
Četvrta stvar, poštovana gospodo, napisali ste u obrazloženju, ministre Vujoviću, da je usvajanje ovog zakona neophodno radi unapređenja kvaliteta procesa rada u školama. Ministre Vujoviću, ja znam da vi to znate, ali mi je neophodno da ovde podsetim radi narodnih poslanika koji učestvuju u raspravi danas, da se milostinjom, ministre Vujoviću, ne unapređuje kvalitet procesa rada u školama. Ministre Vujoviću, pitam vas, to je četvrto pitanje, zašto vi promovišete neodgovorno raspolaganje državnim novcem vladajuće stranke? Ministre Vujoviću, molim vas da evidentirate ova pitanja i da odgovorite.
Peto pitanje, poštovana gospodo, za ministra Vujovića. Ovim predlogom, gospodine Vujoviću, direktno diskriminišete lekare, na primer, ili vaspitače ili policajce za koje niste predvideli nijedan jedini dinar ovakve vrste pomoći ili nagrade. Ne znam sada kako to da tumačim, poštovana gospodo.
Ja vas onda ministre Vujoviću pitam – da li ste diskriminaciju na osnovu poziva ozvaničili kao svoju politiku i da li ono što gospodin Vučić naziva reformom diskriminacija ljudi koji rade u nekim profesijama?
Pozivam sve svoje kolege u prosveti, sve nastavnike i profesore da ovih 7.000 dinara uplate u jedan fond pomoći za one profesore i nastavnike koji su egzistencionalno ugroženi. To je ja mislim pravi otpor ovome što radi ova Vlada, ministre Vujoviću.

Gospodine Pavićeviću, nisam hteo da vas prekidam. Mislim da na ovakav način nije u redu da se obraćate gospodinu ministru. Poslanici sada sa pravom ukazuju na povredu Poslovnika.
(Narodni poslanik Vladimir Pavićević dobacuje s mesta.)
Mislite da ste mnogo važni ako više puta pomenete predsednika Vlade.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala, gospodine Bečiću.
Opet reklamiram povredu Poslovnika član 107. – uvreda dostojanstva ne samo ovog parlamenta, nego čitave države.
Molim vas da obratite pažnju, jer neko ovo naziva milostinjom. Ne može milostinja da bude ako dajete nešto od nečega što ste zaradili, što je iz realnog izvora. Milostinja je kada se zajmite negde u inostranstvu, pa onda kupujete ljude zato što mislite da su ljudi roba i da glasaju za vas. To je milostinja. To je poniženje prosvetnih radnika.
Molim vas, ovo je njihova škola. U ovakvim uslovima su radili naši prosvetni radnici u njihovo vreme. Pogledajte na šta toalet liči u 21. veku i oni su našli da ovde…
(Narodni poslanik Jovan Marković dobacuje s mesta.)

Molim vas, gospodine Markoviću, nemojte da dobacujete. Upozoravam vas, opomenuću vas.

Molim vas da reagujete u buduće, gospodine Bečiću, nema niko pravo ovako da vređa dostojanstvo naroda i države. Ovo je bila sramota. Ovo je sramota zato što su u 21. veku ovako radili naši prosvetni radnici i treba da se stide.