Oprostite, gospodine Rističeviću, ako smem da vas zamolim za izvinjenje.
Samo dve reči zarad dodatnog objašnjenja. Ovde, naravno, nije reč o rebalansu budžeta, pošto smo došli zbog jednokratne isplate, zbog davanja novca ljudima, a ne zbog toga što mi nešto nismo dobro izračunali. Izračunali smo, možda je neko i u pravu, loše, jer smo obezbedili i dobili mnogo više novca na prihodnoj strani nego što smo hteli i planirali i potrošili smo mnogo manje novca na rashodnoj strani. Kako god vi to da tumačite, građani Srbije treba da znaju da je sve o čemu smo govorili veoma pozitivno.
Nikada nikoga nisam nazvao izdajnikom i nemojte da izmišljate, ko god da takve stvari izgovara, jer potpuno je jasno da je nekome potrebno tek onako, valjda ne postoji nijedno drugo političko oruđe i oružje, nego hajde nešto da izmislimo da bismo mogli da sanjamo i da se vraćamo u devedesete, da bismo bili u svom sedlu, jer tako nešto možemo da kažemo.
Prošlo je to vreme, prošlo je vreme u kome je moglo besmislicama i etiketama da se nešto dobija. Ja sam se danas javio samo iz jednog razloga, da bih građanima mogao da objasnim, da bih vama narodnim poslanicima mogao određene stvari da kažem, a sada sam reagovao samo da bi ljudi razumeli da kada neko priča o rebalansu, uvek je to bilo podstaknuto time što su nam rashodi bili veći, a prihodi manji. Ovoga puta imamo prihode veće, a rashode manje od planiranog i to je ključna i to je velika stvar za ovu zemlju, svidelo se to nekome ili ne.
Nemojte meni da zamerite, i ja želim ponekada sa vama da uđem u diskusiju, nekada i neku repliku da napravim, da odgovorim na neko pitanje. Vi ste toliko poznati, da bih i ja želeo malo vaše slave, da i ja postanem poznat. Ako ja odgovorim vama, i o meni će neko nešto početi da priča u Srbiji. Ja mislim da je to prirodna želja, kao što je to i prirodna vaša želja, tako da mislim da je to negde potpuno normalno i potpuno razumljivo. Demokratska kultura to nalaže i meni i vama, tako da nemam nikakav problem da sve saslušam, osim što nemojte da mi stavljate u usta ono što nijednog sekunda nisam izgovorio i nijednog sekunda nisam govorio o izdajnicima. Govorio sam o nečemu sasvim drugom, čak ni o temi da li se neko radovao tome što smo uspeli u UNESKO-u ili ne, nego šta je govorio pre toga i kakva je očekivanja imao a, odnosno posle toga nije želeo da prizna kakav je rezultat bio. Samo je o tome bilo reči. Ja mislim da je to nešto što je za našu zemlju veoma važno.
Ono što neću da vam dozvolim, možda ja zbog toga grešim i zato sam zahvalan petoro ili desetoro poslanika SNS zato što su spremni da se bore protiv insinuacija i neistina. Mnogima i nisam, koji doživljavaju Narodnu skupštinu na način da dođu i odu, a ne da se bore, iz jednog prostog razloga što nikome neću da dozvolim bez odgovora da dezavuiše nečiji težak i mukotrpan rad, nečije uspehe. Znate, kako je Meša Selimović govorio – mi Srbi smo poznati po tome da preziremo one koji su manje uspešni, a da mrzimo one koji su više uspešni ili koji su uspešniji.
Meni je drago što mi se čini, ne govorim o vama, već kod manjeg dela javnosti, da primećujem ovu drugu tendenciju, što je dobro, što znači da smo mnogo, mnogo uspešniji od onih koji su ovom zemljom upravljali ranije. Taj trend će se nastaviti, a ja ću da se borim do poslednje kapi znoja za Srbiju i boriću se do poslednje kapi znoja da se Srbija ne vrati u prošlost koju ste na takav način oličavali.
