Zahvaljujem gospođo Aleksić.
Reč ima Biljana Ilić Stošić. Izvolite gospođo Stošić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, kao neko ko je najveći deo svoje profesionalne karijere jeo prosvetarski hleb, uvek kada su ovakve teme na dnevnom redu imam moralnu i svaku drugu obavezu da se oglasim, pa bi tako trebalo i shvatiti moje današnje obraćanje.
To da su poslovi nastavnika vrednovani tako da su više nego obezvređeni vest je stara više decenija. To smo znali svi kada smo se za ovaj predivni posao opredeljivali, išli smo u prosvetu ne da bismo se obogatili, već iz razloga sasvim drugačijih. Biti učitelj, nastavnik, profesor, šta god, jednom rečju prosvetni radnik posebna je vrsta izazova, krajnje zahtevno zanimanje čiji se rezultati projektuju godinama i decenijama unapred.
Recimo kada sretnete nekog od vaših bivših đaka i vidite kako je sjajan čovek postao, uvereni ste da ste bar malo doprineli toj uspešnosti. Poštovanje koje vam godinama nakon završetka školovanja iskazuju vaši đaci svuda i u svakoj prilici sjajnije je priznanje od svih plakete i odličja i vrednije od bilo kolike jubilarne nagrade. Znam da se od te vrste satisfakcije ne živi, ali se sa njom lakše živi.
Sa druge strane, iz prosvete nam već decenijama stiže previše loših vesti, pri čemu je uvek najaktuelnija tema zarade prosvetnih radnika. S pravom, slažem se, jer je reč o visokoobrazovanoj kategoriji građana koji jedva mogu da dobace do republičkog proseka. Sve to po ko zna koji put rezultira štrajkom, koji đaci zdušno podrže, jer deca su ipak samo deca, jer gube časove koje, oni znaju već to dobro, će nadoknađivati samo formalno, ubrzano i po skraćenom postupku. Đački roditelji koji, na žalost, većinom imaju i manje prihode od prosvetara sve to nemoćno posmatraju pitajući se kako će platiti privatne časove svojoj deci, jer na kraju svega znanje je ipak najvažnije, a budući prijemni ispiti su nemilosrdni.
Tako da uz svu solidarnost sa kolegama prosvetarima, nisam ni sada, ni bilo kada ranije bila uverenja da je štrajk dobar način za rešenje ovog i te kako gorućeg i važnog društvenog problema.
Godinama unazad problem zarada prosvetnih radnika baca u senku neke druge, možda i veće probleme. Na primer, problem vršnjačkog nasilja koji je u porastu ili problem zastarelosti nastave, sa druge strane. Onda se samo po sebi nameće pitanje da li bi prevencija vršnjačkog nasilja bila bolja i da li bi bio kreativniji pristup nastavi kada bi se prosvetarima povećale zarade i ko treba da povuče prvi potez – nastavnici, koji će svojim radom većinski i na duži rok dokazati da zavređuju daleko veće poštovanje, a time i nagradu ili država koja će im u startu priznati zasluge, onako blanko i unapred, uz pretpostavku da većina nastavnika perfektno obavlja poverenu im ulogu i zadatke?
Reformisanje ovog važnog segmenta društva jeste istinski i gorući problem, pored administrativne mere, uvođenja platnih razreda i uvođenja koncepta dualnog obrazovanja moglo bi biti efikasna formula za rešavanje ovog problema.
Znači, pre svega raditi na povećanju upotrebljivosti znanja stečenih u školi, upotrebljivosti u praksi. Onog trenutka kada roditelji budu počeli da vrše pritisak na nastavnike da njihovoj deci prenesu što više upotrebljivog i korisnog znanja, umesto što im samo traže više ocene, to će biti znak da je celo društvo stalo na zelenu granu. Na tom FON-u je moguće tražiti pravac rešavanja zaista potcenjenog prosvetarskog posla.
Dotada, verujem da će moje kolege pokazati visok stepen društveno odgovornog ponašanja kroz razumevanje problema koje je ova Vlada nasledila i pokušava da ih razreši dugoročno. Time će na najjasniji mogući način pokazati da spadaju u istinsku društvenu elitu, koja ima misiju da kreira bolju budućnost zbog čega i zavređuje da bude i mnogo bolje materijalnog nagrađena. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Ilić Stošić.

Reč ima narodni poslanik dr Dušan Janković.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i narodni poslanici, danas je već mnogo toga rečeno u prilog podržavanja ovog zakona. Na svoj način bih obrazložio podržavanje ovog zakonskog predloga, koji je predložila Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Prethodni režim se oglušavao o učestale štrajkove prosvetnih radnika zbog niskih i neadekvatnih plata. Naša Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem, u vremenu kada se sprovode teške reforme i uz veliki rad, napor i razumevanje, uspela je da iznađe prihvatljivo rešenje i za ovaj problem, a to je donošenje i usvajanje ovog zakona sa ciljem da bi se unapredio kvalitet procesa rada osnovnih i srednjih škola i ustanova učeničkog standarda.

Naime, svi mi, manje više, znamo ili smo upoznati kako sa radnom, tako isto i sa materijalnom situacijom prosvetnih radnika u osnovnim i srednjim školama. Njihov materijalni status je, slobodno možemo reći, nezavidan. Prosvetni radnici rade jedan vrlo odgovoran i human posao. To su ljudi u većini slučajeva sa fakultetskom diplomom, rade sa decom čija je sfera interesovanja za nauku različita. Oni moraju da prilagode svoje predavanje tako da svako dete shvati šta je predavač njima prezentovao i da iznetom materijom zainteresuje svako dete. To ni malo nije lako.

Rad prosvetnog radnika se ne svodi samo na odlazak u školu, održavanje časova i odlazak kući. Ne, prosvetni radnik ima i te kako posla koji se ne vidi, gledajući sa strane. Oni provode sate i sate vršeći pripreme za svaki školski čas, za svaku nastavnu jedinicu, a sve to, ako se može reći, na štetu svog slobodnog vremena. Ne mali broj prosvetnih radnika, pogotovo u malim sredinama, suočen je sa dodatnim problemom, a to je zbog sve manjeg broja dece u školama nedostatak punog fonda časova, te su primorani, da bi imali punu normu ili pun fond časova, da idu u druge škole da bi održavali nastavu, a koje su neretko udaljene i više kilometara, pa i desetine kilometara, i leti i zimi, što dodatno otežava njihov rad.

Ovaj novčani iznos o kome danas govorimo je znak pažnje i dobre volje da se pomogne koliko je trenutno moguće, ali iz realnih izvora prihoda. Možda će neko ovu pomoć nipodaštavati, ali moramo biti realni i priznati da ova Vlada i ovaj parlament, pored najbolje volje, nije u mogućnosti da reši preko noći sve probleme koje je napravio prethodni režim. Tom nizu nerešenih problema pripadaju i problemi prosvetnih radnika.

Zato ćemo svi mi zajedno, kako reče naš premijer Aleksandar Vučić, korak po korak rešavati probleme i već tokom naredne godine susrešćemo se sa mogućnošću povećanja plata i prosvetnim radnicima.

Pošto je mnogo toga već rečeno, meni preostaje jedino da u danu za glasanje pozovem sve mudre i umne glave ovog doma, a ima ih, da podrže ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se.
Uvaženi potpredsedniče, uvaženi ministre finansija sa kolegama, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Govoriću o Predlogu zakona vezano za dopunu Zakona za sredstva kojim se omogućava kratkoročna ili jednokratna pomoć prosvetnim radnicima. Svi smo mi svedoci periodi iza nas i svi znamo, imam mnogo veliki broj prijatelja prosvetnih radnika, ljudi koji rade u prosveti i sa njima u razgovoru i čuo sam i znam, a imao sam i mogućnosti kao predsednik opštine da zajedno sa lokalnom samoupravom pomažem školama, kako osnovnoj tako i srednjoj školi, u razgovoru sa svim našim, sa mojim kolegama, prijateljima, prosvetnim radnicima došli smo do saznanja, a to sad i svi znamo, da je nedovoljno sredstava njihova zarada, naknada zarade mala u odnosu na neke druge, s tim razlog toga jeste što je u 2009. i 2010. godini povećana bila zarada za sve ostale službe, odnosno ministarstva, za prosvetu nije povećano i rečeno je da će se uvećati neki drugi put.
Posle teške situacije u kojoj je bila naša zemlja, gde smo imali velikih problema sa finansijama, evo, konačno imamo mogućnost da zajedno sa našim premijerom, sa gospodinom Vujovićem, ministrom finansija i sa celom Vladom polako budžet Republike Srbije stabilizujemo i krećemo nekim laganim putem, ali putem koji je pravi put, gde se sigurno ide, što se kaže, u neko bolje sutra. Evo, ovo je jedan dobar korak, korak da se pomogne našim prosvetnim radnicima kroz jednokratnu pomoć od sedam hiljada dinara, s tim što se kroz povećanje zarada za prosvetne radnike stavlja najveći procenat i time se daje najveća važnost.
Ja imam decu koja završavaju, jedno završava srednju Ekonomsku školu u Svrljigu, drugo završava Visoku školu u Blacu, i svestan sam toga da će deca imati veću mogućnost kada prosvetni radnici mogu bolje da rade kroz ovakvu stimulaciju, s tim što mi znamo, malopre smo govorili, koliko god da se da, to je malo. Ali, trebamo biti zadovoljni, jer u ovako teškoj situaciji, kada naša Srbija polako, ali sigurno ide napred, ide u bolje sutra kroz stabilizaciju budžeta, prosveta dobija ova sredstva i stavlja se najveći akcenat na prosvetare, a normalno i na ostale u našem javnom sektoru.
U razgovoru sa mojim prijateljima prosvetarima, imao sam saznanja da veliki broj njih, ali to nije bilo u mojoj opštini Svrljig, to je bilo u nekim drugim opštinama koje su tu blizu Svrljiga, gde su meni govorili kako oni, što se kaže, od kuće uzimaju određena sredstva, sredstva za nabavku papira, udžbenike, nastavna sredstva, elektronske uređaje, da bi doneli u školu da zajedno sa decom omoguće deci, što se kaže, da bolje rade. To je bilo neki prethodni period, s tim što sam siguran, a govorim baš zbog toga što su to neke lokalne samouprave, a ne opština Svrljig, već neke opštine pored Svrljiga i to je razlog baš zbog toga što te lokalne samouprave ne servisiraju dovoljno ili nikako ne servisiraju osnovne, srednje škole ili sve te prosvetne institucije koje su na njihovim teritorijama.
Svi znamo da je obaveza lokalne samouprave da obezbeđuje sredstva za osnovne, za srednje škole, za predškolsku ustanovu i za sve te prosvetne organizacije na svojoj teritoriji. Veliki broj tih lokalnih samouprava to ne radi i sada nemamo dovoljno ili papira i veliki broj prosvetnih radnika koji su imali jubilarni nagradu, nije im isplaćena jubilarna nagrada. Ja mogu da kažem za moju opštinu da su sve jubilarne nagrade isplaćene svim prosvetnim radnicima, svima koji rade u prosveti. Nema nijedan prosvetni radnik ili radnik u prosveti koji nije dobio jubilarnu nagradu. Mi smo to iz budžeta opštine Svrljig plaćali. Znači, svaka opština to treba da radi na domaćinski način.
Ja sam se trudio kada sam bio predsednik opštine, a to će sada da radi Jelena Trifunović koja je predsednik opštine, koja zajedno sa svojim kolegama maksimalno pomaže lokalnoj samoupravi, jer mi želimo da naša deca imaju mogućnost da imaju adekvatno školovanje. Ne zbog toga što su loši uslovi, već zbog toga što sam siguran da deca iz malih opština, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine u jugoistočnoj Srbiji, a i u celoj Srbiji, su veoma pametna. Njima treba malo da nauče, a mogu da kažem, i to je sigurno, da su naši prosvetni radnici veoma vredni i marljivi ljudi, koji ne gledaju da li su sada primili 41 hiljadu, 50 hiljada, 70 hiljada, već oni rade baš jer žele da našoj deci obezbede, što se kaže, bolju budućnost.
Ja kao narodni poslanik koji predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije, izabran sa liste SNS, u potpunosti podržavam Vladu i ovaj predlog zakona, jer mislim da ćemo ovim na neki način pomoći ljudima kojima treba da se pomogne, a to je prosveta. Neko govori da prosvetni radnici malo rade. Ja mislim da to nije tačno. Siguran sam da prosvetni radnici rade dovoljno, jer rade iz srca. Ono što mi vidimo, kada se održava čas, to se računa u radno vreme, a niko ne kaže koliko treba priprema za prosvetnog radnika. Oni to pripremaju uveče, noću ili ujutru, da bi sa decom mogli da lakše komuniciraju i da to deca mnogo bolje pamte.
Kao čovek koji dolazi iz male opštine, mogu da kažem da mi kod nas tamo imamo jednu osnovnu školu, jednu srednju školu, imamo predškolsku ustanovu „Poletarac“ i stvarno mislimo da treba pomoći sa strane Republike, a malo pre je naš premijer rekao da će se ulagati u školsku infrastrukturu i da će se raditi na energetskoj efikasnosti u školama. Ja to podržavam, to je dobra stvar. Ova pomoć koja se sada obezbeđuje ovim zakonom biće na neki način znak pažnje, da se zna da Vlada Republike Srbije nikada neće zaboraviti na prosvetu, jer je prosveta za nas veoma bitna.
Meni kao roditelju je najbitnije zdravlje moje dece i dece ostalih roditelja. Ali, kao druga stvar, meni je najbitnije da posle zdravlja moja deca mogu da se obrazuju, da uče i da sutra budu dobri ljudi. Svedoci smo da naša zemlja Srbija raspolaže sa velikim resursima u mladim ljudima koji su veoma pametni, koji su naučili mnogo i koji su mnogo stvari i odradili i za nas i za ljude pored naše zemlje Srbije, a to su te naše komšije ili ostale evropske zemlje.
Šta drugo još da kažem vezano za ovaj zakon? Mislim da ćemo ovim zakonom stvarno donekle dati doprinosa da ljudi prevaziđu određene probleme, s tim što, ponovo kažem, da domaćinsko poslovanje… Ja se sada izvinjavam pošto to nisam rekao odmah, ja sam ovako ušao u Skupštinu Srbije ne sa ciljem da nešto radim negativno, već da prikažem našu srpsku narodnu nošnju i sebe kao čoveka koji dolazi iz jedne najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig. Želim da sa ovog mesta prikažem i sebe i svoju opštinu i nas poslanike da želimo da poštujemo našu tradiciju, jer svi znamo kakvi su naši stari bili, koliko je iz naše Srbije otišlo eminentnih stručnjaka u svet. Imamo i Nikolu Teslu i Mihajla Pupina i mnoge ljude koji su stvarno veoma jaki. Prema tome, mi imamo šta da prikažemo i na tome i radimo.
Imamo neke negativne stvari koje su bile u prethodnom periodu, jer smo svedoci da su određeni zakoni u prosveti bili vrlo loši, da su neki zakoni donošeni baš u onom periodu kada su bile predizborne radnje 2012. godine. Ti zakoni su donekle usporili i loše uradili za našu prosvetu. Mislim da ćemo novim setom zakona imati mogućnost da obezbedimo za našu decu lakšu komunikaciju sa stvarnošću, da mogu lakše kada uče i na licu mesta da vide kako se to radi, jer nije sve u pravu i ekonomiji. Moramo imati i određene zanate. Inače, ja sam završio Srednju veterinarsku školu, po struci veterinarski tehničar, i to svuda kažem. To je zanat od koga sutra može da se živi. U međuvremenu, ovaj posao što radim, želim da…

Molim vas, gospodine Miletiću, morate se vratiti na temu, a polako ističe vreme.

Završavam vrlo brzo, za jedan minut. Znači, ja u potpunosti podržavam ovaj zakon. Mislim da će ovo da doprinese da naši prosvetari mogu da prevaziđu određene probleme. S druge strane, pozivam lokalne samouprave da mnogo više stavljaju akcenat na svoje škole, na svoje profesore, a ne sredstva koja su u budžetu predviđena za određene stvari da rebalansom budžeta opredeljuju za nešto drugo, a za školstvo da nema da se obezbedi ni jubilarna nagrada, ni za decu određeni sportski rekviziti.
Još jednom, trebamo ulagati u prosvetu, trebamo ulagati u sport. Moja opština Svrljig sada završava, odnosno gradi sportsku halu iz svojih sredstava i siguran sam da će Vlada Republike Srbije pomoći do završetka svih tih sportskih objekata, prosvetnih objekata.
Još jednom se izvinjavam mojim kolegama poslanicima i svima vama, mislim da je ovaj zakon dobar, bolji nego prethodni gde nismo imali ta sredstva, ali idemo u nešto bolje. Imamo mogućnost, budžet je sada konsolidovan i idemo napred i siguran sam da će biti bolje.
Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, glasati za ovaj zakon, jer mislim da će taj zakon potpomoći našim prosvetarima, a i za ostale zakone koje donosi Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Miletiću.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS narodni poslanik Zoran Babić, kao poslednji prijavljeni diskutant. Izvolite, gospodine Babiću.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Zahvaljujem se i vama gospodine ministre na pažnji koju ste posvetili današnjem zakonu i današnjoj temi. Zahvalan sam i koleginicama i kolegama narodnim poslanicima koji su sa puno pažnje i učestvovali i pratili današnji tok sednice.
Srpska napredna stranka će, naravno, u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Mnogo je razloga zbog čega ćemo podržati. O mnogim razlozima je govorio i premijer, gospodin Aleksandar Vučić, o nekim razlozima su govorili i govornici narodne poslanice i narodni poslanici. Za mene je dominantan razlog taj što je ovaj zakon produkt dogovora, produkt dijaloga između relevantnih i reprezentativnih sindikata u prosveti. Ja im se zahvaljujem na razumevanju, na razumevanju za borbu koju vodite svakodnevno na ozdravljenju naših javnih finansija.
Ovaj zakon je i produkt i još jedna potvrda reformskog kursa i reformskih mera koje sprovodi Vlada Republike Srbije i zbog toga je MMF kao neko ko vrši monitoring nad trošenjem javnih sredstava i dao saglasnost na ovaj izdatak. Ne mislim da je mali. Ne mislim da može da popuni rupe u budžetima svakog od prosvetnih radnika, ali sam siguran da će prosvetni radnici shvatiti to na pravi način. Nećemo zagaditi ovaj zakon nekim teškim rečima koje su došle sa neke druge strane, valjda u omalovažavanju, valjda u tome što će reći da su oni radili bolje. To bolje smo mogli da vidimo kroz pet godina vršenja vlasti, da za tih pet godina nisu ni jedan jedini put se setili prosvetnih radnika, niti jedan jedini put su takvu meru uveli, niti su jedan jedini put uspeli da uštede nešto pa da to podele ljudima, da li u prosveti ili u drugim sferama javnog sektora.
Danas sam celog dana bio u sali, uostalom kao i većina vas. Pažljivo sam slušao sve debate, mnoge nisam razumeo. Nisam razumeo jednu koleginicu koja je eto, kao dobar način poslovanja i budžeta navela rebalans budžeta iz 2006. godine. Zahvalan sam mojim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe zato što su mi veoma brzo i kvalitetno uradili analizu tog rebalansa budžeta.
Evo, šta ću vam reći gospodine Vujoviću, siguran sam da ćete se namrštiti na ovakve podatke. Tim rebalansom budžeta za 2006. godinu za koji je koleginica rekla kao, eto, jednu sjajnu stvar, za generalni sekretarijat Vlade predviđeni su usluge po ugovoru budžetom predviđene 17 miliona, rebalansom 40 miliona. Za isti taj generalni sekretarijat Vlade te 2006. godine za troškove putovanja predviđeno 38, a rebalansom 66 miliona dinara. Eto, tako bi valjda trebalo da se radi. Umesto prosvetnim radnicima, kao što to radite vi, kao što to radi Vlada Aleksandra Vučića i ova skupštinska većina, tada je koleginica rekla, dobro je da se za generalni sekretarijat izdvajaju sredstva od 28 miliona dinara više za putne troškove.
Kancelarija za saradnju sa medijima, vrlo interesantno, za troškove putovanja je predviđeno budžetom 500 hiljada dinara, odjednom rebalansom troškovi putovanja 6,5 miliona dinara. Usluge po ugovoru 6,5 miliona dinara budžetom za tu 2006. godinu, rebalansom budžeta, kako reče koleginica, tim sjajnim rebalansom budžeta za 2006. godinu, usluge po ugovoru 173 milina dinara. Sa 6,5 na 173. Samo milion i 400 hiljada evra više samo za Kancelariju za saradnju sa medijima, rebalansom, tim sjajnim rebalansom budžeta za 2006. godinu.
Ja ovo uz svu pažnju, uz svu motivisanost i drugim koleginicama i kolegama možda, su pametniji i bolji od mene, verovatno, ali mi nismo uspeli da shvatimo poentu tog kvaliteta kada se samo za Kancelariju za medije, za putne troškove rebalansom budžeta opredeli milion i 400 hiljada evra više. Ali, valjda su to ti dobri rebalansi, to dobro poslovanje.
Ne mogu ni da shvatim, iako nisam ekonomista rebalans budžeta se radi onda kada se menja prihodna, odnosno kada se menja rashodna strana. Rebalans budžeta se radi kada se struktura troškova menja više od 10%, ja u ovom predlogu zakona ne vidim da se menja prihodna strana, ni da se menja rashodna strana, ni da se menja struktura torškova više od 10%, ali je neko ovde i u sali, i u centralnom holu, govorio valjda samo zato da bi bio protiv politike i protiv Aleksandra Vučića i protiv Vlade, ovo je rebalans budžeta. Ovo nije rebalans budžeta.
Ovo nije rebalans budžeta, ovo je mera koja je sredstva koje je Vlada domaćinskim kvalitetnim, poštenim poslovanjem uspela da uštedi. Deo tih sredstava moramo da plaćamo vaše kamate, vaše kredite koje ste uzimali o ruk i kod komercijalnih banaka samo da bi isplaćivali to što ste mogli da isplatite. Da bi isplaćivali i za onaj dvorac Heterlned za koji je eto, potrošeno skoro milion evra, a da deca sa smetnjama u razvoju, izvinjavam se ako koristim možda i pogrešan izraz, ali mislim da, i hvala koleginici koja kaže da je sada u redu, ali mislim da bi tek bilo u redu da taj novac nije pokraden, već da je poslužio da se taj objekat i uradi. Ovako smo dobili samo utrine, samo smo dobili razrušene objekte, nismo dobili ništa, a novac je potrošen.
Izrečene su i neke stvari koje ne mogu da podržim. Izrečene su stvari, citiraću – ne znamo ni broj ljudi koji će dobiti ovu pomoć. Malo je simptomatično kada predsednik Odbora za obrazovanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne zna broj ljudi koji je zaposlen u prosveti, pa ne zna koji će broj ljudi dobiti ovu pomoć i ova sredstva. To je žalosno, to više govori o posvećenosti poslu koji obavljamo. Ali, odlukom Vlade Republike Srbije, amandmanom koje mi je bilo zadovoljstvo da ga potpišem i uz jednu zahvalnost jer je Vlada prihvatila i podržala taj amandman, ova sredstava u iznosu od 7.000 dinara dobiće svi zaposleni u prosveti. Dobiće zaposleni u osnovnom obrazovanju, u srednjem obrazovanju, u učeničkom standardu, zaposleni u visokom obrazovanju i zaposleni u studentskom, u okviru studentskog standarda. Tih 7.000 dinara linearno za sve zaposlene u prosveti. To je za 7.000 više u odnosu na onu pomoć koju su im davali oni koji kritikuju i ovih 7.000 dinara, za toliko je viša.
Raduju me reči i gospodina Vujovića i najave gospodina Aleksandra Vučića, predsednika Vlade da je ovo jedan korak, prvi korak i da ćemo se u budućnosti mnogo više radovati, mnogo više slaviti pobede nego što ćemo slaviti poraze. Da ćemo i u budućnosti moći da govorimo i o povećanjima, ali koja će biti na osnovu realnosti, na osnovu onoga koliko smo zasukali rukave, koliko smo radili, koliko smo zaradili, koliko smo uštedeli, a ne koliko smo iskukali i izmolili ili dobili neku pomoć ili uzeli kredit po ko zna kakvim uslovima.
Ovo što se sada radi i ovo što se sada, ova jednokratna pomoć je na osnovu realnosti, a ne opterećujući buduće generacije.
Još jedna stvar koja je izrečena. Rekli su - Ne znamo ni kada će je dobiti. Sramota. Sramota je da se jedan zakon koji je mali, bitan za prosvetne radnike, ali mali, dva člana, ne čitaju ni oba člana, da se čak ne čita ni obrazloženje, a u obrazloženju se kaže - Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije za 2015. godinu. Što znači da su ta sredstva obezbeđena, da je potrebno da usvojimo ovaj zakon, a verujem da će to biti već ponedeljak i eto ga dan, odnosno vreme kada će prosvetnim radnicima to biti isplaćeno.
Ja znam da postoje ljudi u ovoj sali koji kažu - Ovo je malo. Znate, 7.000 dinara je manje od 1.000 evra. Od onih 1.000 evra koje su obećali 2008. godine, samo i isključivo političkih poena i političke koristi i samo i isključivo da bi tada Boris Tadić pobedio na izborima.
I malo sam istraživao pa sam došao i do reči, Mlađana Dinkića koji je tada rekao – Razlog zbog kojeg sam ušao u to političko obećanje je strah da bi Boris Tadić mogao da izgubi predsedničke izbore raspisane za januar 2008. godine. Ja to nisam uradio zbog svoje stranke koja uopšte nije učestvovala na tim izborima, već je podržala Tadića. Kasnije analize su pokazale da je bukvalno tih 100.000 glasova za koliko je pobedio u drugom krugu dobrim delom potiču od zajedničkog obećanja o besplatnim akcijama.
Zajedničko obećanje 1.000 evra. Sada znam da neko želi da se sve to zaboravi, da se kaže - Puj-pik ne važi se; ali oni koji su bili najglasniji u ovoj Skupštini danas, da opovrgnu, da unize, da ponize, da umanje vrednost su bili baš ti koji su tada bili najglasniji u obećanjima od 1.000 evra.
Mi ne pričamo prazne priče. Pričamo o stvarima koje su obezbeđene. Pričamo o koracima koje ćemo uraditi naredne nedelje ili u narednim nedeljama i ne pričamo to zbog političke koristi i ne pričamo zbog budućih nekih izbora, evo ostavljamo vam mogućnost da nas razbijete na tim izborima u ostalom kao i na svima koji su se desili u 2012. godine pa na ovamo.
Verujem da će to biti mnogo, mnogo bolje nego u ovom dosadašnjim kada ste ili niste ili ste jedva prelazili cenzus. Ali evo, neka ljudi u Srbiji najbolje, prosude.
Prosveta je po mom skromnom mišljenju branša koja vaja budućnost svake države, svakog društva, tako i srpska prosveta vaja budućnost našeg društva. Najznačajniji deo prosvete jesu prosvetni radnici, jesu učitelji, nastavnici, profesori, jeste ono pomoćno osoblje, domari, tetkice, svi oni divni ljudi koji i deci, koja i sada idu u školu, omogućuju koliko toliko pristojne i dobre uslove.
Ko se od nas u ovoj sali, ko od nas koji prate ovaj prenos se ne seća svoje učiteljice, svog učitelja, školskog druga, druga iz klupe, onoga šta je prvo naučio, nekog nestašluka možda iz škole, neke školske ljubavi? Možda joj se ta ljubav i pretvorila posle i u brak i u porodicu, i u novu decu, i u nove učenike. Svako od nas ima zaista jednu pravu, iskrenu emociju prema prosveti.
Najznačajniji deo prosvete pored nastavnika, profesora, učitelja, pomoćnog osoblja su i deca. Deca, taj sunđer koji upija znanje, ti ljudi koji će voditi sutra i Skupštine i Vlade i Ministarstvo i opštine i gradove, i raditi obične neke druge poslove. Prosveta ih priprema.
Mislio sam da ćemo danas ovde razgovarati mnogo dublje o prosveti, o tome da iz našeg prosvetnog sistema i iz škole i fakulteta ne izlaze ljudi koji ne znaju šta su učili, ne izlaze sa mog Mašinskog fakulteta ljudi koji će tek na pripravničkom stažu i u pripravničkom radu prvi put videti cnc mašinu, prvi put videti strug.
Verujem da ćemo, verovao sam da ćemo razgovarati i o dualnom obrazovanju, da ćemo razgovarati o pravljenju novih generacija onih smerova i onih opredeljenja koji su potrebne našem društvu, a ne fabrikovanje običnih diploma, zanata ili bilo čega, da ćemo moći da razgovaramo o prekvalifikaciji već postojećih onih zanimanja koja su prevaziđena.
Mislio sam da ćemo razgovarati i o tome kako da nam se ove slike, slike koje je pokazivao i gospodin Aleksandar Vučić, koje ću vam i ja ovde pokazati, vidim da su se mnogi namrštili a neki hteli da prebace da je za tako nešto odgovorna SNS.
Ja samo ne znam kada smo uspeli za ove tri godine da prekrečimo i da porušimo sve to lepo što ste vi uradili? Ovde imamo OŠ „8. Oktobar“ u Vlasotincu. Ja mislim da više liči na kazamat nego na školu.
Ovo su slike OŠ „23. Oktobar“ u Sremskim Karlovcima. Verujem da je ovo slačionica u sali, ali kada malo bolje pogledate ove slike, ne verujem da bi se iko od roditelja usudio da sam uđe tu, a kamoli da pusti svoju decu.
Evo ga mokri čvor, takođe OŠ „8. Oktobar“ u Vlasotincu, ako može da se nazove mokri čvor, od vlage plafon koji prokišnjava i nisam siguran u bezbednost dece koja ulaze u taj mokri čvor.
Pogledajte ovde OŠ „Vožd Karađorđe“ u Jakovu, vlaga na sve strane, a koliko vremena deca i nastavnici, profesori, provode ovde. Pogledajte „Vožd Karađorđe“ u Jakovu, obrušava se plafon od vlage koja postoji u toj školi.
„Vuk Karadžić“. Pogledajte spoljni izgled škole. Da li je ovo spoljni izgled škole u kojoj želimo da vajamo buduće generacije inžinjera, pravnika, lekara, ali i drugih ljudi, drugih branši? Siguran sam da ovi što sada prave buku i nisu zainteresovani za ove teme.
Osnovna škola „Vuk Karadžić“ u Sipu kod Kladova, ovo je mokri čvor u koji ulaze naša deca. Da li bi ovde ušao neko normalan i pristojan? Da li su ovakvi uslovi, uslovi gde ćemo odgajati i učiti našu decu? Još mnogo fotografija mogu tu da vam pokazujem i za Žitorađu, i za fiskulturnu salu u Kuli i za mnoge druge, i za Užice, i za mnoge druge opštine.
Podržavam aktivnosti lokalnih samouprava. Podržavam aktivnosti ponajviše Vlade Republike Srbije i svega onoga što je urađeno ili se radi na renoviranju škola. Neko se malo pre osmehnuo, valjda je bolja ovakva slika nego slika 50 srednjih i osnovnih škola čije je renoviranje započeto u avgustu i biće završeno do kraja ove godine.
Ja potvrđujem za dve škole, dve škole u mom mestu, jedna je osnovna škola, odnosno istureno odeljenje u Lipovi koja je posle 50-60 godina, ne znam ja imam 44 godine i otkad sam se rodio pamtim je kao takvu, oronulu i lošu, sada je dobila i novu fasadu i nove prozore i nov unutrašnji, dobila je nov enterijer. I za OŠ „Popinski borci“ i za mnoge druge škole.
U drugoj fazi tender za 80 škola se objavljuje do nove godine i radovi počinju sa proleća 2016. godine. Mislim da bi svi trebali da se zamislimo nad pozivom Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Republike Srbije, da bi svi mogli da damo svoj mali doprinos, da bi svi mogli da zasučemo rukave. Nije teško otići do škole, nije teško uzeti četku i metlu. Nije teško pomoći ljudima da se okreči jedna učionica. Nije teško učestvovati u takvom jednom procesu.
Hajde neka ovo bude izazov. Neka ovo bude izazov za svakoga od nas, da skinemo kravate, da svučemo sakoe, da zasučemo rukave i da umesto nekih opštih kritika i debata, koje često nikuda ne vode, da uradimo nešto konkretno.
Verujte da ćemo biti daleko srećniji kada vidimo jednu učionicu okrečenu, kada vidimo malo bolje uslove škole „Vuk Karadžić“ u Sipu i serije i niza drugih škola.
Ono što je važno istaći da su sredstva koja nisu mala, jer treba pomnožiti 140 i nešto hiljada zaposlenih u prosveti sa 7.000 dinara, pa plus doprinosi i sve ono što ide kao teret na ta izdvajanja, doći ćemo do cifre od skoro dve milijarde dinara.
Poštovani građani Republike Srbije, ta sredstva su obezbeđena iz realnih izvora, ta sredstva nisu obezbeđena ni iz kakvih kredita, ni iz kakvih zaduženja, ta sredstva neće vraćati ni vaša, ni naša, ni moja deca. Ta sredstva su obezbeđena jednim domaćinskim, poštenim, odgovornim poslovanjem Vlade Republike Srbije Republike Srbije, domaćinskim odnosom prema sredstvima svih građana Republike Srbije i samo mogu da uz podršku i uz još jednom potvrdu da će SNS podržati ovaj zakon, da nastavite na taj način da radite i da nam što više ovakvih zakona šaljete u skupštinsku proceduru.