Ja govorim o amandmanu i odgovaram na ono što je bilo u raspravi o mom amandmanu i o tome gde su pare iz ne znam prethodnih godina.

Evo vam ovde sa sajta Ministarstva finansija ponovo da ne bude zabune, zove se – tekuća markoekonomska kretanja oktobar 2015. godine. Najveći izvoznici u Srbiji „Fijat automobili Srbija“ – 950 miliona evra, „Železara“ Smederevo 247…

Gospodine Đurišiću, malo o amandmanu, molim vas.

… „Tigar Tajers“, „Naftna industrija Srbije“, „Tetrapak prodakšn“, „Gorenje“, „Petrohemija“, „Hemofarm“, „Filip Moris“, „Jura“…

Zahvaljujem.

(Marko Đurišić, s mesta: Kada su te firme počele da rade?)

Na član 1. amandman je podneo narodnih poslanik mr Aleksandra Jerkov.

Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.

(Marko Đurišić, s mesta: Zašto ste mi oduzeli reč?

Vratite mi reč.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balša Božović i Nataša Vučković.

Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Nikolić.

Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.

Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić i Biljana Hasanović Korać.

Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kao što sam malopre rekla naša poslanička grupa je podnela čitav niz amandmana na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, kojom osim amandmana koje je kolega Đurišić već obrazložio i koji je obuhvatio sve korisnike u javnom sektoru kojima su smanjene plate, mi ovim pojedinačnim amandmanima resorno obuhvatamo korisnike sredstava u javnom sektoru kojima su smanjene plate i predlažemo da se plate vrate na nivo od pre smanjenja.

Već popodne ćemo glasati da li da se stavi na dnevni red stavljanje van snage Zakona leks specijalisa kojima su smanjene plate, jer smo mi predložili da se stavi na dnevni red, a u obrazloženju na sve ove naše amandmane vi navodite da zbog tog zakona ne mogu da se usvoje amandmani. Eto prilike da otklonimo smetnju.

Ono što je nas posebno zaintrigiralo da se na ovakav način bavimo ovim problemom jeste što u članu 1. predviđate da se zaposlenima, da sada kažem u obrazovanju, jer se više ne zna kome i ko će da isplaćuje, isplati jednokratno iznos od šest, odnosno sedam hiljada dinara. Sve se to menja iz sata u sat i iz dana u dan.

Mogu samo da kažem da me jako raduje ako je obuhvaćeno i predškolsko obrazovanje, ali se pitam iz kojih sredstava će oni to isplatiti. Ovako važan, najvažniji akt koji donosi Skupština, a to je budžet za godinu za koju se donosi i koji već za narednu godinu kasni, dostavljen je Predlog zakona o dopuni tog najvažnijeg akta sa obrazloženjem u jednoj rečenici i to nije dovoljno, naravno. To što se predlaže da se isplati jednokratna naknada prosvetnim radnicima u kom god obimu definitivno bude usvojeno, da li to bude osnovno, srednje, više, visoko obrazovanje i predškolsko obrazovanje ili samo neki od njih, predstavlja u stvari davanje pomoći prosvetnim radnicima. Zna se kome se daje pomoć, daje se socijalnim slučajevima. Na taj način indirektno priznajete da su zaposleni u prosveti postali na neki način socijalni slučajevi u ovom društvu i nije čudo što su toliko protestvovali.

Ranijih godina kada im je davana pomoć o čemu je kolega govorio, davana je pomoć bez prethodnog smanjenja plata. Sada je smanjenje plata izazvalo još težu situaciju i naravno da se onda daje pomoć. Da se razumemo, mi nismo protiv toga da se pomogne prosvetnim radnicima, ali želimo da se ispravi nepravda prema svima, da se vrate plate na nivo koji je bio pre donošenja zakona kojim su smanjene plate. Konkretno ovaj amandman se odnosi na zaposlene u sistemu državne uprave i lokalne samouprave.

Osim onog što je navedeno u obrazloženju, želim da vas podsetim da je i osnovana percepcija javnog mnjenja, a i analiza koja je vršena od strane EU, da je u organima državne uprave i lokalnim samoupravama kao i u zdravstvu i u prosveti, znači, u svim oblastima koje su bile obuhvaćene smanjenjem plata, izuzetno još uvek prisutna korupcija.

Smanjenjem plata i dovođenjem zaposlenih u tim oblastima na nizak nivo mogućnosti za život, u situaciju da su bez sredstava za preživljavanje, naravno da se povećava njihova opasnost da podlegnu korupciju i primanju mita.

Osim toga, podstiče se na ovaj način ne samo ponovni veći razvoj korupcije, nego i rad na crno, jer su ljudi prihvaćeni da rade prekovremeno bilo kakve poslove da bi dodatno zaradili. Evo, pošto je prosveta u pitanju, uzmimo za primer, ako bračni par radi u prosveti, njihova ukupna primanja su koliko jedna potrošačka korpa. Oni moraju dodatno da zarade na neki način.

Još gora situacija je ako jedan od bračnih drugova radi u prosveti, a drugi uopšte nije zaposlen, od čega da ta porodica preživi i da školuje decu? Zato kažem – mi nismo protiv toga da im se pomogne, ali jesmo za to da se stavi van snage leks specijalis i da se vrate plate svima zaposlenima u javnom sektoru.

Kao što sam malopre rekla, Vlada ima mogućnosti da da razvojne programe, da naplati nenaplaćene dugove za poreze, da ustroji imovinu u spisak imovine kojom raspolaže i prihode koje ima od te imovine.

Imali smo ovde i druge leks specijalise koji se odnose na različite vrste prodate imovine. Sreća da nisu stupili na snagu i zato još jednom apelujem da razmislite o svim ovim našim amandmanima, jer su negativne posledice, mislim dugoročnije i biće teže za ispraviti ako ovako stanje nastavi da traje još.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Jeste se vi prijavili po amandmanu? Izvolite.

Da.

Hvala predsedavajući.

Nije mi jasno zašto mi je malopre bila oduzeta reč dok sam govorio o tome kakvu štetnu politiku vodi Vlada Republike Srbije.

Ovaj amandman predviđa da se zaposlenima u sistemu državne uprave i lokalne samouprave kojima je osnovica za isplatu i obračun plata umanjen za 10% na osnovu zakona donetog pre godinu dana, da im se ta osnovica vrati i da im se isplati razlika.

Zašto smo posebno izdvojili zaposlene u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi? Svedoci smo da se rad zaposlenih u državnoj upravi svakodnevno omalovažava od strane predstavnika Vlade. U krajnjoj liniji, oni su, čini mi se, jedini koji nisu obuhvaćeni povećanjem zarada za narednu godinu.

Znate, naš posao ovde, konkretno nas u Skupštini nije moguć, ne bi bio moguć bez rada, vrednog rada, često prekovremenog rada zaposlenih u državnoj upravi i verujem da i ministar takođe se oslanja na rad zaposlenih, svojih zaposlenih u državnoj upravi. Oni pripremaju i pišu predloge zakona, uredbe Vlade, bave se raznim istraživanjima, oni na nivou lokalnih samouprava su taj neki servis građana i sada ova Vlada im stalno poručuje da oni ne rade dovoljno, da treba da rade više, da je to što dobijaju previše.

Ja ponavljam, jeste previše zato što u proseku ima puno onih koji ne rade ništa, koji su tu došli u poslednje tri godine samo zato što su članovi vladajućih stranaka i na svom poslu ne rade ništa, ako uopšte i dođu na taj posao. S vremena na vreme možete to negde da pročitate u nekim novinama - ova Vlada najavljuje red u toj oblasti. Evo, već u ovom mandatu samo ministre, znam ja dobro koliko traje ovaj mandat od aprila 2014. godine, ta najava traje i nikako da dočekamo taj zakon o platnim razredima ovde u Skupštini. Nema ga. Stalno postoje neki problemi. Možemo da vidimo da se vi i ministarka zadužena za to ne slažete za određenim rešenjima za taj zakon, ali smatramo da i ti ljudi, njihov rad zaslužuje poštovanje i da kao i svi drugi zaposleni kojima su umanjene plate pre godinu dana za 10% i oni zaslužuju da im se vrati razlika, a onda možemo da govorimo o tome na koji način treba vrednovati njihov rad. Hvala.

Zahvaljujem.

Šef ima poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

Izrečeno je mnogo stvari koje zaista nemaju nikakve veze sa istinom. Nama je ovde jedna poslanička grupa ili gospodin Đurišić koji je tada bio visoki funkcioner DS spočitavao – Bože, strašno kršite zakon, gde je budžet. Ja sam njega pitao – gde je budžet, Marko Đurišiću, za 2009. godinu koji ste predali i rasprava je krenula 26. decembra? Gde je budže bio za 2009. godinu gde ste krenuli sa raspravom 22. decembra, pa za 2010. godinu 17. decembra, pa za 2011. godinu 23. decembra, pa za 2012. godinu 26. decembra? Ni jedan jedni budžet niste dali u skupštinsku proceduru u skladu sa zakonom i u skladu sa Ustavom.

Sada, ti i takvi koji su nas naterali da u osmom sazivu Narodne skupštine dočekamo maltene Novu godinu, koji su trgovali sa nekim poslaničkim grupama samo da bi povukli veliki broj amandmana, da ne bi išli na privremeno finansiranje, kažu – gde je budžet, strašno je što će budžet doći u zadnjoj nedelji novembra ili prvoj nedelji decembra meseca.

Šta ćemo sa tim? Sada ti i takvi kažu – gde vam je budžet, a gde je vama bio budžet i za 2009, 2010, 2011. i 2012. godinu? Kada ste ga donosili? Kada ste ga usvajali?

Sa druge strane, ti i takvi kažu da ova Vlada RS vodi štetnu politiku, a oni su vodili ispravnu politiku. Ti stručnjaci koji su vodili ispravnu politiku uzimali su kredite, kratkoročne kredite, na pet godina po 7,5% kamate. To su stručnjaci, a onda spočitaju ovoj Vladi RS koja dobija kredite na 10 godina po 2% kamate da je štetna. Da li ste imali vi matematiku u osnovnoj ili srednjoj školi? Da li ste brojali te jabuke koje ste davali i uzimali? Pa kako može 7,5% kamate na kratkoročni kredit od pet godina da bude povoljniji, sjajan, ekonomski isplativ u odnosu na kredite na 10 godina sa 2% kamate?

Ko je onda vodio štetočinsku politiku i štetnu politiku? Zbog te takve politike stručnjaka, koji su nam donosili budžet pred Novu godinu kao deda mrazovi, mi ove godine plaćamo milijardu i 70 miliona evra kamate. Naredne godine u vrhu talasa platićemo kamate na kredite, te od 7,5% na pet godina, u iznosu od milijardu i 300 miliona evra kamate vašeg zaduženja, koje ste rasipali na neke heterlende, na neke ko zna kakve projekte.

I sa takvim opterećenjem koji ste nam ostavili, mi ćemo ovu godinu da završimo sa deficitom negde oko 500 miliona evra. Pogledajte samo da nije tog opterećenja od milijardu i 70 miliona evra, koliko smo morali da damo na kamate, mi smo u suficitu. Elementarno, svaki mesec je prošao u suficitu i razumem one kolege koji se smeju, smeju se zato što oni ne znaju šta znači suficit. Nikada ga nisu ni pravili. Suficit u budžetu – njima je strana reč. Moraju da prevedu šta znači – suficit, pa tek onda da razumeju. Oni su non-stop samo gledali deficit i kako je taj deficit rastao iz godine u godinu. Suficit im je strana reč i sada ovakve rezultate gde nije kamata i kredita koje ste vi uzeli, vi opteretili, ne nas, opteretili ste građane RS, da ne računamo tih milijardu i 70 miliona evra kredita, kamata koje moramo da vratimo na vaš red i na vaš obraz, i to kamata tako sjajnih i stručnih i dobrih za državu od 7,5%, da nije tih kamata, mi bi bili u suficitu kompletno.

Vi imate hrabrosti i obraza da ustanete i kažete – ovo je štetočinski. Šta ste ponudili? Budžete pred Novu godinu? Šta ste ponudili? Kamate i kredite od 7,5% na pet godina, pet godina otplate?

Sada za ovu Vladu koja vraća ono što ste vi potrošili, a da smo barem nešto dobili, šta smo dobili, da li imamo izgrađene koridore, da li imamo izgrađene puteve? Važno je bilo da se tada slika na Ibarskoj magistrali, da se pokaže pored dva bagera i kaže – evo je, haj vej, a sutradan ostane bager, kamioni odu, za dva dana nema ni bagera, a od puta tek nema ničega.

Ti i takvi stručnjaci koji sada kažu da ova Vlada vodi štetočinsku politiku, a uradili smo i radimo više autoputeva za godinu dana nego što ste vi uradili za pet godina, radili ste i pravili su takvi stručnjaci autoputeve u njivi, pa iz njive na autoput, pa sa autoputa na njivu. Možda i kukuruz. Hvala gospodine Nikoliću. To su ti stručnjaci koji nemaju ništa, ama baš ništa da kažu u svoju korist, ama baš ništa da kažu šta su dobro i korisno uradili za ovu državu i građane RS, ti koji su i budžet i ovakve kamate i ovakva opterećenja stavili na naša pleća, oni sada kažu – gde je budžet, oni sada kažu – ovo je štetočinski.

Pa, ako je ovo štetočinski, kada smo u suficitu, a kolega ne razume šta znači suficit, onda koja reč bi bila adekvatna, a da me gospođa predsednica ne prekine sa pravom, koja bi mogla da potvrdi i koja bi mogla da opiše vašu politiku i sve ono što ste radili? Uostalom, kako ste sjajno radili, tako su sjajno rekli i građani Republike Srbije i 2012. godine i svih ovih godina do sada, a bogami i u budućim decenijama.

Zahvaljujem.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika!)

Po amandmanu možete, imate još vremena.

(Marko Đurišić, s mesta: Rekao mi je i ime i prezime, direktno.)

Dobro, kome pripada Boris Tadić u onom vremenu sad? Kome da dam reč?

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.