Vrlo je ružno što se pridružujete hajci na parlament Srbije. Najbolje bi bilo da ukinemo parlament Srbije, pa da budu zadovoljni određeni krugovi u ovoj državi, koji prave vrlo ružnu medijsku sliku o svima nama.
(Zoran Živković, s mesta: Tražim da se glasa.)
Apsolutno ćemo glasati. Naravno da ćemo glasati, te vas pozivam da svoj glas verifikujete i pritiskanjem dugmeta i boravkom u sali. Tako ćete značajno doprineti radu parlamenta i iskazivanju vašeg mišljenja i u glasanju, pa ispadne da onda bude nula glasova za vaše predloge, što mi je izuzetno žao, jer mislim da su često i kvalitetni.
(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje s mesta.)
Ne, to je moje tumačenje Poslovnika. Čitajte Poslovnik od prvog do poslednjeg. Ja sam završila pravni fakultet, nikad se pravna norma ne čita jednim delom rečenice, ako želite da dobijete tumačenje. Zahvaljujem, svakako ćemo glasati.
(Zoran Živković, s mesta: Šta je razlog za…)
Ne bih se dovikivala, nije danas dan za dovikivanje.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Članovi 87, 92. i 27.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, vi upravo danas pokušavate da ukinite srpski parlament. Ovo što ste danas uradili, način na koji ste sazvali sednicu, pomerili rok unazad, onemogućili poslanike da pripreme amandmane, da se pripreme za raspravu, onemogućili poslanike da učestvuju u raspravi o jednoj tako važnoj temi koja se zove ozakonjenje bespravnih objekata i još sedam tačaka dnevnog reda koje planirate da objedinite, pravite cirkus od ove Skupštine…(isključen mikrofon.)

Poslaniče, ne dozvoljavam da vređate parlament. Reč cirkus neću dozvoliti.
(Janko Veselinović, s mesta: Tražim sastanak šefova poslaničkih grupa.)
Vaše je pravo da tražite, ali vi niste šef poslaničke grupe, niti imate grupu.
(Janko Veselinović, s mesta: Kakve veze ima, imam pravo da tražim sastanak.)
Nemate grupu, poslaniče. Inače, pustila sam vas…
(Narodni poslanik Janko Veselinović dobacuje s mesta.)
Nemojte se svađati, nemamo isti način komunikacije očigledno. Znači, na sve tačke Poslovnika i odredbe na koje ste se pozvali, već su se pozvale vaše kolege, te ne možemo ni na glasanje da stavimo.
(Narodni poslanik Janko Veselinović dobacuje s mesta.)
Nije tačno. Ako budete predsednik parlamenta, vi ćete sigurno to suštinski drugačije raditi od mene. Možete odmah početi da se pripremate za jutarnju raspravu o zakonima, ali nećemo lagati građane da nećemo imati raspravu o zakonima.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Vujoviću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana predsednice Narodne skupštine, pozivam se na član 1. i član 85. Poslovnika Narodne skupštine, na koje se niko od narodnih poslanika koji su prethodno govorili nije pozvao.
Ja smatram, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, da nije razumno da se jedna sednica, koja je zakazana za sutra u 10,00 sati, odloži za danas u 16,00 sati. Poštovana predsednice Narodne skupštine, to nije razumno, jer jezik nam sugeriše da u tome nema nikakve logike, poštovana gospođo Gojković. Ja ovde imam rečnik srpskog jezika i izdanju Matice srpske iz Novog Sada, poštovana gospođo Gojković, gde piše – značenje reči odložiti, poštovana gospodo, jeste pomeriti, odgoditi za kasnije.
Poštovana gospođo Gojković, ja mislim da nije primereno, uvažavajući sve što su rekla gospoda narodni poslanici iz opozicionih stranaka prethodno, da se termin „odložiti“, što znači pomeriti za kasnije, ovde samo u ovom slučaju tumači kao pomeranje za ranije, jer nam jezik, poštovana gospođo Gojković, to ne dozvoljava.
Zato, ja predlažem da naša Šesta sednica ovog redovnog zasedanja, koja je planirana da počne sutra u 10,00 sati, i počne sutra u 10,00 sati, poštovana gospodo, kao što je najavljeno, kao što je već planirano još u petak, i da se ne igramo ovakvim igrama u instituciji koja je najvažnija u našem ustavnom sistemu, poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković. Dakle, sutra u 10,00 časova, umesto danas u 16,00. Ja mislim da bi to bilo primereno, poštovana gospodo poslanici. Hvala.

Zahvaljujem.
Niste izneli neke drugačije razloge za povredu Poslovnika od vaših kolega, te mogu da vas pitam samo da li želite i da glasamo?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)
Svakako, najmerodavnije je mišljenje čitavog parlamenta, koje ćemo dobiti prilikom glasanja. Ali, da vam na kažem da postoje još tri reči koje imaju jednako značenje, pa ćete ih naći u rečniku koji želite da koristite često.
Pošto ostalih 240 i nešto poslanika ne smatra da je povređen Poslovnik, u ovom momentu ja ću dati pauzu koju sam najavila na početku sednice, da bi Odbor za finansije završio svoj posao. Znači, pauza od 10, maksimum 15 minuta.
Molim da pauzu iskoristite da se pripremite za izlaganje dopune tačaka dnevnog reda, pošto ćemo samo to raditi u popodnevnom delu. Samo ćemo utvrditi dnevni red danas popodne, a nećemo raspravljati o zakonu koji je određen da se raspravlja sutra od 10,00 časova, posle pitanja.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje sledeći narodni poslanik: Miletić Mihajlović.

Prelazimo na pretres u pojedinostima o prvoj tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2015. GODINU.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju dr Dušan Vujović, ministar finansija, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Mirjana Ćojbašić, pomoćnik ministra finansija i Slavica Manojlović, viši savetnik u Ministarstvu finansija.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelan pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Primićete sada, ako već nije distribuirano, i amandman Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Pre nego što pređemo na član 1, po Poslovniku, narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, član 27 – predsednik Skupštine se stara o primeni ovog Poslovnika. Kao što ste rekli – treba da dobijemo amandman. S obzirom da je pauza od 10 minuta trajala pola sata, ja vas pozivam da sačekamo još nekoliko minuta, da bi videli taj amandman. S obzirom da ovaj zakon ima dva člana, usvajanjem tog amandmana verovatno se menja potpuno suština zakona i ja ne mogu da diskutujem ukoliko ne znam o čemu se u Predlogu zakona radi.

Ako smo mogli 10 minuta da pretvorimo u pola sata, ako možemo da odložimo sa utorka na ponedeljak, onda možemo i pet minuta da sačekamo, ili koliko je vremena potrebno, da svi poslanici dobiju taj amandman Odbora za finansije i budžet, kako bi znali šta je na kraju Predlog zakona koji, evo, doživljava promene iz dana u dan. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Đurišiću. Ali, kao što ste i sami rekli, mi nismo otvorili raspravu o tom amandmanu. Pre nego što otvorimo raspravu, vi ćete dobiti taj amandman. Ovog momenta je na kopiranju izveštaj Odbora, tako da ćete svakog trenutka to dobiti. A dok ne dobijemo predlog tog amandmana Odbora, mi ćemo da raspravljamo o nekim drugim amandmanima.

Na član 1. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Koristiću pet plus dva minuta.

U Srbiji se svašta dešava, pa i to da otmete ljudima 50, 60, 70 hiljada dinara kroz navodne mere štednje, a onda im posle godinu dana vratite jedan deseti deo toga i kažete da treba da budu srećni, veseli, da poštuju i da vole onoga kome je to palo na pamet. To imamo sa ovim zakonom, gde se kroz rebalans budžeta za 2015. godinu, kako god neko želi da sakrije, svaka izmena Zakona o budžetu je rebalans i tu nema nikakve sumnje. Rebalansi inače nisu ništa opasno, da to bude jasno građanima. Rebalansi mogu da budu i takvi da ima viška sredstava, pa treba da se to preraspodeli. U ovom slučaju to nije tako.

Imamo potpuno jedan nejasan zakon koji je obavijen velom tajne. Dobili smo ga, ima dva člana, a od tada je bilo bar pet izmena. Prvo je bilo 6.000 dinara, sada se predlaže 7.000 dinara. Prvo je bilo da to važi samo za osnovne i srednje škole i za ustanove učeničkog standarda, a sada to važi i za više, visoke, a čujem da treba da važi i za predškolske ustanove.

Nemamo nikakav jasan podatak koliko je to ukupno para. Pominje se milijarda i 700 miliona, pominje se milijarda, itd. I jedan i drugi podatak su netačni. Ako je milijarda i 700, sa porezima i doprinosima, to je samo jedno vraćanje para u budžet i nadležne fondove, pa prema tome nije relevantno za odlučivanje. Ako je milijarda, ja pitam – kako ste došli do te cifre? Koliko ima prosvetnih radnika u Srbiji?

Ja imam podatke iz 2003. godine, da je bilo 52.935 nastavnika u osnovnim školama, 30.120 u srednjim školama. Teško da na fakultetima ima još onih 40-ak hiljada, koliko ste vi rekli kada ste dali podatak da je 120, 130 hiljada ljudi obuhvaćeno ovim povećanjem.

Ukupno povećanje, hajde da kažemo da je to milijarda dinara, to je jako velika brojka. Kad to prevedete u nešto što će biti lakše razumljivo za građane Srbije, to je bednih 8,33 miliona evra. Kad to podelite sa 120 i nešto hiljada ljudi, odnosno kad vidite da je tih sedam hiljada nešto manje od 60 evra, onda vidite da je ta pomoć prosvetnim radnicima koja po obrazloženju ima cilj „unapređenje kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola i ustanova učeničkog standarda“, znači da vi mislite da možete da unapredite kvalitet procesa rada u srednjim i osnovnim školama tako što ćete dati ljudima po pet evra mesečno.

Voleo bih da čujem tog genija koji je to smislio i po kom zakonu, fizičkom, nepostojećem? Da li je to perpetum mobile ili nešto drugo? Da li mislite da bilo šta možete da unapredite tako što ćete nekome mesečno da date kao milostinju 500-600 dinara?

To je sramna odluka, a da ne pričam o atmosferi u kojoj je ona doneta i atmosferi u kojoj se ona promoviše. Kaže ministar obrazovanja – ko neće, neka vrati. Znači - baš me briga za vas, 120 hiljada. Imamo premijera koji je praktično isto to rekao. To su nedopustive stvari u civilizaciji 20. veka, u Severnoj Koreji, a kamoli u jednoj državi koja je u procesu tranzicije prema nečem boljem, prema vladavini prava, prema zaštiti sloboda, prema nečemu što su standardi EU u koje se svi kunu, ali neki to kao da psuju, a ne da kunu te iste standarde.

Obrazloženje kojim je odbijen amandman koji smo u istovetnom tekstu dali kolega Pavićević i ja, kaže – Amandman se ne prihvata iz razloga što je ocenjeno da je u ovom trenutku predloženo rešenje celishodnije, dok se ne donese zakon koji će na sistemski način urediti plate i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, čija je izrada u toku.

Izrada tog zakona je u toku već više od dve godine, bar je tako obećano. Kako vi mislite da milostinjom od pet evra mesečno prosvetnim radnicima rešite pitanje plata i drugih primanja u javnom sektoru? Kakvom to milostinjom rešavate pitanje plata u zdravstvu? Kakvom to milostinjom rešavate pitanje plata u policiji, Vojsci u svim drugim delovima javnog sektora? Hajde, da vidim tog genija koji će da mi objasni kako se, ponavljam, malim sredstvima koja su inače takva da nije vredno govoriti o njima, možete da rešite velike sistemske probleme.

Tačno je da ljudi u Srbiji nemaju para. Tačno je da je za mnoge ljude 5, 6, 7.000 dinara ogromna cifra, ali ne možete prosvetne radnike da svrstate u tu grupu. Jadna je država, jadna je vlast u državi gde su prosvetni radnici višak, gde njihove plate su velike i gde njima dajete socijalnu pomoć.

Konačno, imamo i veliki problem definicije šta je tih 7.000. Bilo je priče da je to nagrada, bilo je pričano da je to socijalna pomoć i priča da je to podrška. Nagrada, ne mogu nagrade da dobiju svi, nagradu dobijaju oni koji su bolji. Socijalnu pomoć treba da dobiju oni koji su socijalno ugroženi, a podrška, podrška nije reč koja može da bude upotrebljena u Zakonu o budžetu. Prema tome, ja vas pozivam da povučete ovaj zakon i da date dobro, normalno i pravilno rešenje.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.