Ne, čekajte, sad ću o klozetima. Sada ću gospodine Bečiću malo o klozetima da pričam pošto je to bilo vezano za amandman, ako se ne varam. Da li je tako?

Izvolite, da li ste zbunjeni?

Nisam zbunjen samo ne razumem….

A uvređeni? Žao mi je što ne razumete…

Dobro, molim vas bez komentara.

Molim vas, žao mi je što vi ne razumete, ja nemam dilemu, sa vama neću da polemišem jer vi ne razumete, ja polemišem sa ministrom, niste mi vi tema.

Dobro je vi razumete.

Znači, gospodine ministre, vaša Vlada  je u poslednjih dve i po, tri, sada je već četvrta godina povećala sve poreze…(Isključen mikrofon.)

Ja razumem tako, pošto vi ne razumete ja moram da razumem i da poštujem Poslovnik.

(Dragan Šutanovac, s mesta: O čemu se radi? Ne razumem?)

O tome da vi ne pričate o ovom amandmanu koji je na dnevnom redu.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja pričam o tom amandmanu. Kako ne pričam.)

Ne pričate.

(Marko Đurišić, s mesta: Na šta ovo liči, pusti ga da govori.)

Gospodine Đurišiću, molim vas nemojte da dobacujete. Ne morate da budete advokata gospodinu Šutanovcu, on to zna sam dovoljno da može da se brani.

Molim vas gospodine Đurišiću da ne dobacujete i ne polemišete sa mnom.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Gospodine predsedavajući, uvažavam vašu inteligenciju i molim vas da mi dopustite da objasnim.

Hoćete li mi dati reč?)

Ne.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Zašto? Ja stvarno ne razumem.)

Zato što ne govorite o dnevnom redu. Moraćete neki drugi put da se javite.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih koristio pravo na repliku pošto sam spomenut direktno.

Dobili ste gospodine Arsiću pravo na repliku.