Naravno da ću se vratiti temi, a to je, voleo sam i mislio sam da kada smo danas i kada danas razgovaramo o stanju u našoj prosveti, kada govorimo o iznosu sredstava koja se opredeljuju svim ljudima u prosveti, od predškolskog obrazovanja pa do profesora na univerzitetima, pa kada je neko rekao – sedam hiljada dinara je malo; ja sam očekivao da će onda reći – evo, AP Vojvodine i budžet Bojana Pajtića i njegove klike je spreman da još dodatna sredstva opredeli za to, za prosvetne radnike.

Da li smo mi dobili bilo šta, bilo kakvo razmišljanje, bilo jedan jedini dinar iz budžeta AP Vojvodine, onim čime raspolaže režim DS i Bojana Pajtića da se opredeli i da se da za prosvetne radnike? Ne mora sedam hiljada dinara. Neka je sedam stotina dinara pa je to više. Da li smo imali takav predlog? Da li se setio Bojan Pajtić za tako nešto? Ne, nije naravno.

Nije imao vremena, znate. Bavio se Heterlendom. Bavio se davanjem milion evra firmi „Gardi“, njima je dao milion evra. Prosvetnim radnicima nije dao ništa. Davao je sa simpone milionske iznose, ali nije prosvetnim radnicima.

Molim vas gospodine Babiću.

Prema tome, ja bih više voleo da nervozne kolege u ovoj sali više daju određene predloge, pa kažu koliko je spreman Bojan Pajtić i budžet AP Vojvodine da pomogne prosvetnim radnicima, da pomogne svim zaposlenima u državnoj upravi a ne da se bavi ovakvim rasipanjem para.

Za ovo, slažem se sa jednom rečenicom, ono što je oteto mora i da se vrati i neka o tome razmišlja DS i Bojan Pajtić.

Zahvaljujem.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Javljam se za reč.)

Gospodine Šutanovac, po kom osnovu?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Po osnovu kojeg se i Babić javio.)

Po amandmanu?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Po amandmanu.)

Samo da bude jasno, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, malo pre su me prekinuli, nisam stigao da završim rečenicu. Dakle, ova Vlada je povećala sve poreze, sve namete koji postoje, porez na dodatu vrednost, porez na imovinu, porez na dobit, sve je povećano.

U isto vreme, pa ako ćete mi reći da niste vi bili u toj Vladi, to je druga stvar, ali ova Vlada je vaša, za nas je to jedna Vlada. Dakle, u isto vreme smanjili plate i penzije, vešto… (Isključen mikrofon)

Na član 1. amandman su podneli…

(Dragan Šutanovac, s mesta: Šta radiš bre?)

Samo da vas podsetim šta je tema amandmana, to je moje pravo.

(Marko Đurišić, s mesta: Šta je Babić pričao?)

Gospodine Đurišiću, izričem vam opomenu zato što non stop dobacujete celo pre podne, izričem vam opomenu.

Znači, ovako, amandman glasi da u Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, član 1. briše se. To je amandman koji su podneli gospodin Živković i gospodin Pavićević.

Gospodine Šutanovac, ja vas molim da se vratite, da govorite o amandmanu, jer ovo je veoma važna tema i neću dozvoliti da pričamo o bilo čemu drugo, osim o ovom amandmanu.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja ne znam samo…)

Da li možemo tako?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Ako mi dozvolite da završim?) Ne možete da završite da pričate o onome što nema veze sa ovim amandmanom.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Shvatate li vi…)

Ne želim da shvatim ono što vi govorite, jer ne želim uopšte da na bilo koji način mi bilo šta vi date neki savet ili objasnite.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Dajte mi reč. Sve vreme govorim o amandmanu.)

Ne govorite. Nijednom ga niste pomenuli. Evo, ja ću uzeti stenografske beleške. Nijednom niste pomenuli amandman, nijednom u vašem izlaganju.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nisam?)

Niste, gospodine Šutanovac.

Evo, ja vih voleo da uzmete, vi da pročitate i da mi donesete jednu rečenicu u kojoj je pomenut ovaj amandman koji je na dnevnom redu. Čak i reč amandman niste pomenuli.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Što moram da kažem – amandman?)

Pa, morate da govorite o amandmanu.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Dobro, evo, objasniću. Vratite mi reč.)

Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, povreda Poslovnika.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Javljaću se stalno.)

Morate ponovo da se javite, a sada je dobio reč gospodin Đurišić.

Predsedavajući, ja želim da ukažem da danas ceo dan dok predsedavate…

Vi dobacujete.

… kršite član 106. Poslovnika, koji govori o tome da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, o kojoj se vodi pretres.

Znači, kada govore poslanici iz vaše poslaničke grupe, za njih član 106. ne važi. Mogu da pričaju o čemu god hoće i da nekog hapse i da ih šalju u zatvor, i da ne znam šta rade ovde, pokazuju slike. Nikakve veze sa temom rasprave ne moraju da imaju. A, onoga trenutka kada neko iz opozicije na isti način učestvuje u ovoj raspravi, koja je mnogo šira od ovih nekoliko rečenica koje se nalaze u amandmanima o kojima raspravljamo, vi oduzimate reč i izričete opomenu.

Znači, ja vas molim da imate isti aršin prema svim poslanicima, da dosledno član 106. Poslovnika sprovodite, bez obzira na to sa koje strane dolazi diskusija, jer bez toga ovo nije parlament, nego se ovo pretvara u glavni odbor vaše stranke, gde mogu da se čuju samo hvalospevi o radu Vlade i premijera.

Mi nismo zato ovde. Mi smo ovde da kritikujemo ono što ova Vlada radi, jer su nas izabrali građani koji ne podržavaju ovu Vladu. Tri četvrtine građana nije glasalo za ovu Vladu i nas ovde koliko ima, imamo pravo i obavezu da govorimo o tome i ne možete nas u tome sprečavati.

Nemojte da mislite da će vaše opomene i vaše ponašanje da nas spreči u tome. Neće, odmah da vam kažem. Poštujete Poslovnik, da se odnosite prema svim poslanicima isto. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.

Molim vas da upravo ono što ste sada izgovorili, prigovorili meni, da prvo poštujete vi. Znači, onoga trenutka kada vi poštujete Poslovnik ja, kao predsedavajući moram da ga poštujem.

Gospodin Nikolić je bio danas opomenut da dobacuje i to posle toga više nije radio. Ja nisam imao mogućnost da ga opomenem. Vas opominjem…

(Dragan Šutanovac, s mesta: Da li je dobio opomenu?)

Gospodine Šutanovac, nemojte da dobacujete, molim vas.

Vas opominjem celo prepodne. U stenobeleškama sigurno ima dvadeset puta da sam vas opomenuo da ne dobacujete. Znači, na kraju moram…

(Marko Đurišić, s mesta: Sve vreme kršite Poslovnik.)

Gospodine Đurišiću, ako ja kršim Poslovnik, vi se ovako javite, ja vas saslušam dva minuta i dam komentar. Znači, to uopšte nije problem, kao što ste malo pre dobili reč, vi ste rekli ono što ste imali, ja sam vas saslušao i sada dajem objašnjenje.

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Ne možete ponovo, ne mogu da prekršim Poslovnik odmah.

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Znači, ne mogu gospodine Đurišiću, to vrlo dobro znate. Jedino ako smatrate da sam prekršio Poslovnik što sam opomenuo gospodina Šutanovca da ne dobacuje.

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Gospodine Đurišiću, vi ste dobili opomenu zato što ste dvadeset puta u toku dana dobacivali. Imate pravo da govorite. Javite se za reč, vi reč dobijete, govorite i nikakv problem. Ali, ne možete da dobacujete sa mesta.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Ne možete, gospodine Đurišiću.

(Marko Đurišić, s mesta: Niste me pitali da li treba da se glasa o povredi, član 103.)

Skupština će se izjasniti u danu za glasanje.

Izvolite, gospodine Pavićeviću. Imate vaših pet minuta.