Hvala predsedavajući.
Pa, ovo je šesti, peti put kako pokušavamo na dnevni red sednice Narodne skupštine stavimo zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji smo napisali krajem juna meseca ove godine kada su građani dobijali rešenja izdate od lokalnih samouprava o visini poreza na imovinu za 2015. godinu koja su bila 20, 30, 80%, u nekim slučajevima i 300, 400% veća nego rešenja za 2014. godinu.
Smatrali smo da je potpuno neprimereno da u godini sprovođenja bolnih reformi i fiskalne konsolidacije, kako svakodnevno slušamo predstavnika Vlade, kada su primanja građana realno manja nego 2014. godine ili prethodnih godina, obaveza prema državi koje država sama utvrđuje utvrđivanjem visine poreza na imovinu, bude veća, ponavljam, 20, 30, 80%, pa i nekoliko puta više.
Suština ovog zakona koji je vrlo kratak i ima pet članova je u dve stvari. Prva je da se porez na imovinu na pravo svojine, na zemljište plaća na razliku od ukupne površine zemljišta, odnosno građevinskog zemljišta i neoporezive površine od 10 ari. Naime, prvi put ove godine samo nekim ljudima pod potpuno nejasnim kriterijumom dostavljena su poreska rešenja gde je prvi put obračunat i porez na imovinu, na zemljište na kojima se nalazi nekretnina. Taj porez je u visini nekoliko hiljada evra u zavisnosti od veličine i mesta gde se to mesto nalazi.
Smatramo da je potpuno neprimereno da na ovaj način i u ovom trenutku obračunate taj porez i naš je predlog da se uvede neoporezivi deo od 10 ari.
Sledeća izmena je da se porez na imovinu, da pravo svojine u zgradi ili stanu u kome stanuje obveznik sam ili sa članovima domaćinstva ne plaća na površinu od po 25 metara kvadratnih za obveznika, kao i za svakog člana domaćinstva.
Suština je, kao što znate, po sadašnjem rešenju ukoliko vlasnik imovine živi u tom objektu, može da dobije oslobođenje, odnosno poreski kredit u vrednosti od 50% utvrđenog poreza. Mi smatramo da je ovaj način obračuna pravedniji, smatramo da je 25 kvadratnih metara minimum za normalnu egzistenciju jedne osobe. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 132 od ukupno prisutnih 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Da li gospodin Bradić želi reč?
Prijavite se.
Reč ima dr Blagoje Bradić.

Hoćete li samo ponoviti koji je zakon, nisam vas čuo?

Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, poštovani građani Srbije, 12. put za redom predlažem ovoj skupštinskoj većini da uzme u razmatranje izmenu Predloga zakona o zdravstvenom osiguranju i tako ispravimo jednu nepravdu prema našim sugrađanima kojih ima u RS oko 4,5 miliona.
O čemu govorim? Govorim o tome da doprinose za zdravstveno osiguranje tj. doprinose koji se uplaćuju u Republički fond za zdravstveno osiguranje kojim se finansira obaveza zdravstva u RS, uplaćuje 4,5 miliona radno sposobnih ljudi i oni nemaju pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu preko ovih sredstava imaju mlađi od 18 godina, učenici i studenti do 26 godine, trudnice i stariji od 65 godine u nekim vidovima usluga stomatologije.
Ono što je bio razlog da ja predložim ovoj skupštinskoj većini i stvarno ne razumem zbog čega to narodni poslanici koji govore o tome da je potrebno učiniti život lakšim građanima Srbije ne prihvate ovaj zakon je taj što u fondu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje tj. u njegovom budžetu za ovu godinu u razdelu stomatologije ima preko 350 miliona dinara neraspoređenih sredstava.
Malopre smo, uvažene kolege, slušali gospodina ministra iz Ministarstva finansija, koji kaže da nikada bolje nije bilo u republičkom budžetu, da ima novca, da je deficit minimalan, da čak da nema vraćanja onih kredita da bi to bio suficit, a vi ne želite da prihvatite moj predlog izmene zakona gde bi učinili uslugu građanima Srbije i omogućili im da u ovom teška vremena kada je velika nezaposlenost, kada je vrlo malo ljudi koji rade u realnom sektoru, da dobiju pravo da od svojih sredstava mogu da popravljaju zube. To stvarno ne razumem. Ne razumem ni moje kolege koji kažu da im je zdravlje pacijenata pre svega, zašto oni ne glasaju?
Ja vas još jednom molim, u ime građana Srbije, onih koji uplaćuju doprinose, koji pune budžet Republičkog fonda, a koji jedini nemaju pravo da deo svog novca koji uplaćuju u taj fond koriste za stomatološku zdravstvenu zaštitu, prihvatite danas moj predlog i uvrstimo ovu tačku dnevnog reda u razmatranje ove sednice, kako bismo mogli da promenimo član 41. i kako bi građani Srbije, oni koji plaćaju doprinose mogli da…

Vreme. Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 128 od ukupno prisutnih 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. septembra 2015. godine.
Izvolite, gospodine Đurišiću.

Hvala, predsedavajući.
Po šesti put pokušavam da stavim na dnevni red i privolim kolege da glasamo o dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost čija je suština vrlo jednostavna, a to je da se hrana za bebe oporezuje po posebnoj stopi PDV-a od 10% umesto važećoj stopi od 20%.
Iako, kada smo raspravljali poslednji put o predlogu za izmene i dopune Zakona o PDV-u, nisam naišao na negativan stav kolega poslanika, pa ni na negativan stav ministra na ovu inicijativu, ne mogu da dobijem podršku većine da stavimo ovaj zakon na dnevni red, i probamo da na jedan način, mali, ali čini mi se, simbolički važan, pokažemo da brinemo o budućnosti Srbije.
Opšte je mesto kako je svake godine broj građana Srbije sve manji, 30 hiljada je neka procena svake samo zbog negativnog nataliteta, da se za 30 hiljada smanjuje broj građana Srbije. Ako računamo tu i one koji napuštaju Srbiju zato što ovde ne mogu da pronađu posao, ne mogu da zasnuju porodicu, ne mogu da obezbede ekonomsku budućnost, taj broj je verovatno sve veći i veći. Mislim da smo u situaciji kada je budućnost Srbije ugrožena.
Naš predlog, kada smo predlagali ovo, bio je da Vlada, odnosno mi kao poslanici pokažemo da imamo razumevanja za problem sa kojim se građani Srbije danas suočavaju i da pokušamo jednim malim gestom da pokažemo da razumemo i da želimo da pomognemo. Naravno da ova mera, ukoliko bi bila usvojena, ne bi u mnogome olakšala, ali bi mogla da bude jedan deo paketa mera kojim bi Srbija krenula u borbu protiv ove pošasti.
Nažalost, to se ne dešava. Nema nikakvog odgovora ni od Vlade ni od vladajuće većine na koji način da se izborimo sa ovim. Čujemo najave s vremena na vreme da će se država uhvatiti u koštac sa ovim problemom, ali nijedno rešenje do danas nismo dobili.
Ja vas pozivam, kolege poslanici, da glasate za ovaj predlog, da otvorimo tu diskusiju ovde u parlamentu i da, ukoliko to Vlada već ne može, mi usvojimo mere kojima ćemo se boriti za budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 130 od ukupno prisutnih 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju i načinu isplate penzija, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. septembra 2015. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Ja nemam dilemu da poslanici vladajuće većine neće glasati za ovaj predlog zakona. U krajnjoj liniji, raspravljali smo danas i o tome. Imali ste mogućnost da suštinu ovog zakona prihvatajući amandmane na zakon o kojem smo danas ranije raspravljali i usvojili. Ali, svejedno, nastaviću da se borim da na dnevni red dođe Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Pre više od godinu dana vladajuća većina usvojila je zakon kojim su penzije za 600.000 građana Republike Srbije smanjene, visine penzija koje su im utvrđene zakonom, rešenjem o visini penzija, penzije koje nisu socijalna mera, nego su utvrđene na osnovu iznosa koji su svi zaposleni u Republici Srbiji u prethodnih 40, 50 godina, koliko su već radili, zaradili. Smatram da Vlada nije imala pravo da jednom delu penzionera smanji te prinadležnosti. To je zarađeno. Oni nisu imali izbor da biraju da li će ulagati u državni fond ili neki drugi fond, jer tog drugog fonda tada nije bilo.
Oni su morali svakog meseca da izdvajaju deo plata za svoju penziju. Ne može država danas da kaže da tih para nema, odnosno da nema samo za neke. Ako nema, može da nema za sve, a ne samo za neke.
Odgovori koje smo čuli kada smo raspravljali prethodnih dana o budžetu su da je budžet sjajan, da nam mere fiskalne konsolidacije daju neviđene rezultate, ali to, nažalost, nije istina. Pozivamo se na MMF. Pa, MMF kaže da je privredni rast Srbije najmanji u regionu. Privredni rast regiona je 2,6%, a privredni rast Srbije je manji od 1%. Privredni rast sledeće godine biće 1,5%, a to će opet biti najmanje u regionu.
Na ovaj način i ovom politikom koju Vlada Republike Srbije sprovodi nećemo doći u situaciju da se ono što stoji u ovom zakonu, čije mi stavljanje van snage tražimo, a to je privremenost da se ikada prekine. Ovaj zakon o privremenom uređivanju isplata penzija, nažalost, postaće trajan. Privremenost neće nastupiti. Nastupiće trajno umanjenje penzija. Ja smatram da to treba da se prekine. Hvala.

Vreme. Zahvaljujem.
Stavlj am na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 od ukupno prisutnih 138 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima.
Izvolite.