Molim vas poslaniče, da bi došli do istine …

Ja vas pitam – zašto ta ostavka, odnosno zašto predlog za njegovu razrešenje nije danas na dnevnom redu? Ne pitam ništa nenormalno…

Poslaniče ja ne predlažem.
Istine radi, lepo i polako da objasnimo građanima Srbije …

Mi sada polemišemo ili ja koristim moje vreme?

Vi stalno mene nešto pitate.

Ja ću vama da kažem.
Vi znate da po Poslovniku ne mogu direktno da se obraćam drugim poslanicima, mogu samo vama.

Aha, pa stalno govorite – zašto ja, pa zašto ja.

Ja se obraćam vama kao predsedniku, odnosno predsedavajućem …

Ne mogu da stavim na dnevni red nešto što nije predloženo. Predloženo je nešto stoto. To je kao kada bi me pitali – zašto ćemo sutra da raspravljamo o zakonima iz resora ministarke Zorane Mihajlović, a vi me stalno pitate gde je Ivan Tasovac. Eto tako deluje ova rasprava.

Da nastavimo ovu diskusiju.
Gospodin Đurđević je napisao da ovu ostavku podnosi iz ličnih razloga. (Isključen mikrofon.)
Zašto ste mi oduzeli reč?