Gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, šesti put za redom predlažem skupštinskoj većini izmenu dva zakona koji se tiču javnog informisanja i elektronskih medija. Pet puta ova skupštinska većina nije želela da prihvati. Moji razlozi za predlog ponovnog razmatranja ova dva zakona su što je donošenjem ovih zakona pre više od godinu i po dana u Srbiji smo dobili građane prvog i drugog reda, dobili smo građane koji imaju obavezu plaćanja javnog servisa, ali nemaju iste mogućnosti korišćenja na celoj teritoriji.
Naime, o čemu se radi? Ovim zakonom je ukinuto pravo lokalnim samoupravama da finansiraju lokalne javne servise i to je učinjeno na celoj teritoriji. Nijedno mesto na teritoriji Republike Srbije više to pravo nema. Postoje samo javni medijski servisi RTS i RT Vojvodine. Radio Televizija Srbije je za celu teritoriju, tako bar piše u dokumentima, i RTV za teritoriju AP Vojvodine. Oni se finansiraju iz taksi koje su po tom zakonu bile 500 dinara. Čujemo pre par dana od premijera da će to biti 150 dinara, ali će ostatak potreban za finansiranje RTS-a i RTV-a biti nadomešćeni iz republičkog budžeta. To je opet od naših para.
Ono što je, što čini građane Srbije ispod Save i Dunava, građanima drugog reda je što nemaju mogućnosti da javni medijski servis koriste u istom kapacitetu kao što to imaju građani Beograda i Vojvodine. Ne može cela Srbija da stane ispod Save i Dunava u „hroniku“ regiona. Ne može ni „crna hronika“ iz mesta ispod Save i Dunava da bude u „hronici regiona“.
Građani Srbije imaju pravo na lokalne, tj. na regionalne javne servise i ja sam predložio ispred stranke Zajedno za Srbiju, SDS i Zeleni Srbije, da ponovo uzmem u razmatranje ova dva zakona kako bismo promenili i omogućili da imamo ravnomerno informisanje na celoj teritoriji.
Način finansiranja radio televizije uže Srbije koji bi pokrivao teritoriju ispod Save i Dunava sa svoja dva televizijska i tri radijska programa bi bio isti kao što je finansiranje Radio televizija Vojvodina.
Sedamdeset posto sredstava bi ostavio za finansiranje Radio televizije uže Srbije, a 30% sredstava bi išlo za finansiranje Radio televizije Srbije. I, mislim da je to pošteno i korektno prema svim građanima. Vi u Nišu imate sada situaciju da je pre par dana Skupština odložena, nije održana Skupština grada u Nišu zbog toga što nije bilo medijskog prenosa sednice. Skupštinska većina…

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 od ukupno prisutnih 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Blagoje Bradić je predložio da se dnevni red dopuni Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona i javnim medijskim sednicama. Izvolite.

Zahvaljujem.
Nastaviću gde sam stao. Znači Skupština grada je odložena jer su odbornici opozicije zahtevali televizijski prenos. Jedini način da građani imaju informaciju je prenos Skupštine, o tome šta se dešava u gradu, kako se raspoređuje gradski budžet, kako se raspoređuje kredit koji je uzet od dve milijarde, kakvo je stanje u javnim preduzećima.
Ovim zakonom koji smo izglasali, tj. koji ste vi izglasali pre godinu i više od godinu i po dana, mi smo te građane stavili u podređeni položaj. Nemaju mogućnost da imaju lokalni javni medijski servis, a sa druge strane nemaju ni mogućnost da preko RTS čuju i vide ono što je njima bitno, jer velika je Srbija ispod Save i Dunava ne može da stane u jedan program RTS, naročito ne u hroniku regiona.
Ja vas zato molim kolege, naročito kolege iz Niša da podrže moj predlog kako bismo omogućili formiranje regionalnih javnih medijskih servisa ispod Save i Dunava, kako bi smo izjednačili i u pravima građane Srbije sa onim pravima koje imaju građani u Beogradu i koje imaju građani u Vojvodini.
Da ne govorim o tome da po Ustavu imamo obavezu da nacionalnim manjinama i po zakonu, obezbedimo zastupljenost na javnom medijskom servisu. Vi imate mogućnost u Vojvodini da nacionalne manjine imaju određeni deo programa u programskoj šemi RTV. Ispod Save i Dunava toga nema. Oni imaju zakonsko pravo da formiraju i finansiraju lokalne medijske servise na svom maternjem jeziku. Imate onda jedan paradoks. Nacionalne manjine ispod Save i Dunava mogu da imaju javnim medijski servis na svom maternjem jeziku, a većinsko srpsko stanovništvo nema pravo.
Ja vas molim da još jednom razmislite pre glasanja, da podržite moj predlog kako bismo mogli zakonskom regulativom da ovo vratimo u normalne tokove. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 128 od ukupno prisutnih 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podneo Narodnoj skupštini 6. oktobra 2015. godine.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, 1. avgusta 2014. godine ova skupštinska većina, na predlog Ministarstva finansija i tadašnjeg ministra Krstića je donela odluku da se 2% doprinosa sa zdravstvenog osiguranja koje je tada bilo 12,3% prebaci na PIO Fond koji je tada bio 24% na primanja i da sada PIO Fond iznosi 26% od zarada.
Pravdanje i obrazloženje koje je dao tadašnji ministar finansija, gospodin Krstić je bilo da u RFZO ima višak novca, da smanjenjem od 2% doprinosa za zdravstvo uopšte neće biti oštećeni osiguranici i da će nivo zdravstvene zaštite i nivo prava i obaveza prema tim osiguranicima ostati isti.
Vašem izglasavanjem mi smo kako kaže prof. Krstić 300 miliona evra sa pozicije Fonda zdravstva prebacili u PIO Fond i time smanjili davanje i dotaciju iz republičkog budžeta prema PIO Fondu, za 300 miliona na godišnjem nivou.
Malopre je trenutni ministar finansija pričao o tome kako postoji suficit, jedan deo tog suficita je rasterećenje budžeta davanjem za penzije u Republici Srbiji. Šta smo postigli time?
Budžet republičkog fonda u 2014. godini je bio 236 milijarde, budžet u 2015. godini je izglasan na 215,7 milijardi, što znači da imamo smanjenje od preko 20 milijardi za isti obim prava osiguranika.
Ono što se još desilo, smanjenjem stope doprinosa na 10,3%, prihod od doprinosa na zarade zaposlenih koji je bio 165,9 milijardi dinara, to je realno pošto ima više nivoa finansiranja republičkog fonda, je pao sa 165,9 milijardi u 2015. godini smanjen na 125 milijardi, što je 40 milijardi živih para manje za RFZO.
Sredstva koja RFZO treba da dobije iz republičkog budžeta na osnovu člana 22. gde se preko milion i 300 hiljada stanovnika Republike Srbije njihovi doprinosi finansiraju iz republičkog budžeta, ove godine umesto 12 milijardi su pali na svega 530 miliona i mi imamo situaciju da tih milion i 300 hiljada ljudi imaju u republičkom fondu četiri evra za godinu dana za lečenje, umesto 120 koje je trebalo.
Iz svega ovoga, insistiram i apelujem na kolege, naročito lekare, da prihvatite moj predlog kako bismo vratili novac u RFZO …

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 od ukupno prisutnih 134 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. maja 2015. godine.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem predsednice.
Moj poslednji zakon koji ću predložiti Republičkoj skupštini da prihvati i uvrstimo u ponovnu raspravu ispravljanje nepravde prema građanima Srbije, čuveni Zakon o „Beogradu na vodi“.
Dva su razloga zbog koga predlažem da ponovo raspravljamo o ovom zakonu. Prvi je što je on protivustavan, duboko zadire u neprikosnovenost privatne svojine svakog od građana Republike Srbije.
Zakon o eksproprijaciji je vrlo jasan i on kaže da država tj. lokalna samouprava može da izvrši eksproprijaciju ako je u pitanju opšti javni interes, a opšti javni interes po Zakonu o eksproprijaciji je izgradnja škole, obdaništa, bolnice, izgradnja objekta opšte namene.
Ovog puta skupštinska većina, poštovani građani Srbije, izglasala je lex specialis, kojim je dato pravo Republici Srbiji i Gradu Beogradu da otkupi privatnu svojinu na jednom delu beogradske opštine pored reke Save, pod izgovorom da je to opšti interes da bi se gradili stambeno poslovni objekti. To nije u redu, to nije zakonito i to je oborivo. Ja molim skupštinsku većinu da još jedared razmisli o tome šta je izglasala pre nekoliko meseci.
Drugi razlog zbog koga sam predložio je način finansiranja te eksproprijacije i uređenje Savskog platoa, kako ga zovu, pošto on nema uopšte komunalno opremljenost. Znači, voda, struja, kanalizacija i saobraćajnice će se finansirati, ali ne, poštovani građani Srbije, kao u vašim mestima od lokalnih budžeta, nego će se finansirati iz republičkog budžeta. To je u pitanju eksproprijacija i izgradnja infrastrukture više stotina miliona evra.
Ja molim skupštinsku većinu da razmisli i da taj novac usmerimo tamo gde kažemo da je najpotrebniji, a to je u otvaranju novih radnih mesta i u otvaranju privrednog preporod Srbije. Ja ne vidim kakav je preporod Srbije napraviti 300 stanova u Savskom platou, i to strukture - jednosobni, dvosobni i trosobni. Bez plaćanja komunalija, bez kupovine građevinskog zemljišta, jer ovaj zakon je dao mogućnost zakupa na 99 godina, s tim što onaj ko je zakupio ima pravo da po izgradnji dobijanja upotrebne dozvole otkupi samo deo ispod objekta. To stvarno ne postoji u zemlji Srbiji.
Ja još jedanput molim da, u ime građana koji pune budžet Republike Srbije, razmislite gde smo opredelili kao Skupština taj novac, da preinačimo odluku i da taj novac upotrebimo u privredni razvoj Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasao 131 od ukupno prisutna 134 narodna poslanika.
Narodni poslanik, odnosno ja sam, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika, predložila da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o zakonjenju objekata, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, Predlogu zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija, Predlogu zakona o trgovačkom brodarstvu, Predlogu zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o izgradnji međudržavnog mosta preko reke Drine sa pratećim objektima na lokaciji Ljubovija – Bratunac i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Švajcarskog Federalnog Saveta.
Ja ne želim reč i stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo šest od ukupno prisutnih 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o svim predlozima, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 131, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo tri od ukupno prisutna 134 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o ozakonjenju objekata;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru;
3. Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija;
4. Predlog zakona o trgovačkom brodarstvu;
5. Predlog zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o izgradnji međudržavnog mosta preko reke Drine sa pratećim objektima na lokaciji Ljubovija – Bratunac;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o izmenama i dopunama Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Švajcarskog Federalnog Saveta;
8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Kako sam obećala, sutra nastavljamo rad u 10.00 časova.
Hvala vam.