Hvala.
Ako dozvolite, rekao bih nekoliko reči po ovom amandmanu, odnosno pre svega po ovoj temi. Pošto sam bio čovek koji je od 2008. do 2013. godine za pet, praktično, školskih godina vodio resor prosvete, smatram se dovoljno kompetentnim da kažem nekoliko reči o ovoj veoma važnoj temi.
Moram reći, lično sam iznenađen načinom na koji se govori o izmenama i dopunama ovog zakona, odnosno o temi koja je na dnevnom redu, a to je jednokratna pomoć prosvetarima. Očekivao sam da će opozicija podržati predlog vladajuće većine i bez ikakve rezerve glasati za ovaj predlog, a pogotovo nisam očekivao da će biti ovakvih reči koje su, po meni, vrlo negativne i ne služe, nisu dobre, daju neke kvalifikacije o prosvetnim radnicima koje oni ne zaslužuju, govore o prosveti na način na koji prosveta ne zaslužuje i mislim da je jako loše što je uopšte rasprava otišla u tom pravcu.
Naime, ovaj potez Vlade apsolutno treba pozdraviti jer je to ono što Vlada u ovom trenutku može. Evo, kolega Neđo Jovanović je pomenuo 2013. godinu. Tada smo mi, kao resorno ministarstvo, opredelili jednu pomoć prosvetarima povodom obeležavanja dana Svetog Save i moram se prisetiti da smo takođe 2008. na 2009. godinu, čini mi se baš krajem kalendarske godine, takođe prosvetarima dali pomoć. Naime, prosvetari zaslužuju da dobiju novac, prosvetari rade za državu jedan jako, jako važan posao, najvažniji u zemlji, oni obrazuju naše stanovništvo i logično je da ta pomoć može biti onoliko velika kolike su ekonomske mogućnosti zemlje.
Naime, siguran sam da to gospodin Vujović i te kako zna, mi se ovde nalazimo u jednom sistemskom, ako mogu reći, problemu. Problem je što ekonomija zemlje još uvek ne stvara onaj dohodak i onaj prihod koji bi dao mogućnost Vladi da izdvoji više novca za prosvetu, kao resor koji je jako važan za budućnost zemlje. Moram podsetiti da je 2009. godine resor prosvete postao deo, ako mogu reći, strukture budžeta Republike Srbije, a od 2009. godine počela je ekonomska kriza. Od tog trenutka su praktično i plate prosvetara morale biti usklađene sa opštim kretanjima u ekonomiji zemlje, odnosno nije moglo biti veće povećanje nego što se to moglo dozvoliti. Samim tim, prosvetari su počeli da dele sudbinu ekonomske situacije u zemlji, a do tada, nažalost, godinama pre, kada se o tome nije vodilo računa, oni nisu dobili adekvatno povećanje koje su zasluživali, tako da je njihova polazna pozicija u odnosu na neke druge javne sektore bila niža. Drago mi je što Vlada najavljuje da će u budućnosti voditi računa pre svega o prosvetarima pa onda o drugim, da bi se izjednačio i njihov položaj sa položajima zaposlenih u javnom sektoru.
Postoji još jedan sistemski problem, a to je struktura budžeta Ministarstva prosvete, naravno, ekonomija je osnov, a ovaj drugi je takođe važan. Pomenuto je puno toga zašta se novac troši. Nažalost, sa kraja devedesetih godina, kada je struktura budžeta Ministarstva prosvete bila 88% za plate zaposlenih, a 12% za sve ostalo, to kad kažem „sve ostalo“, to je i te kako mnogo - i krediti, i stipendije, i investicije, i projekti, i mnogo toga finansiraju na svim nivoima obrazovanja. Onda se može shvatiti šta znači to „sve ostalo“. Ako uzmemo da je struktura budžeta Ministarstva prosvete sada 95%, u odnosu na 5%, 95% sredstava odlazi na plate, a svega 5% na ovo ostalo, onda, nažalost, ne možemo se čuditi što i ponekad nismo zadovoljni uslovima u kojima se odvija proces obrazovanja.
Ali, u svakom slučaju, ono što je suštinsko, pomenuo sam to povećanje 2008, 2009. i 2013. godine. Tada su novčani iznosi koje su primili zaposleni u prosveti bili niži od ovog iznosa koji je sada Vlada odredila i moram reći da, naravno, znamo da prosveta treba da dobije više, ali ovo apsolutno prosveta zaslužuje i treba da dobije.
Vraćam se još jedanput na početak svoje priče. Mislim da kolege iz opozicije, s obzirom da nije bila takva praksa ranije, bar kada je bila reč o raspravama o setu prosvetnih zakona, nije bilo političkih kvalifikacija, nije bilo uvredljivih reči, nije bilo politizacije svega. Dobro je što je Vlada razgovarala sa sindikatima jer je taj socijalni dijalog sa sindikatima nešto što je apsolutno neophodno. Shvatićete, i sindikati imaju svoje posebne zahteve i unutar sebe imaju posebne, ako mogu reći, pozicije i dobro je da se Vlada sa sindikatima dogovori oko svega, kao što je činjeno i u prošlosti. Ako postoji razumevanje sindikata za ekonomsku situaciju zemlje, onda je rešenje obostrano prihvatljivo i onda će svi biti zadovoljni. Onda će se tačno pokazati ko politizuje pojedino pitanje i zbog čega politizuje pojedino pitanje.
Moram podsetiti moje kolege s kojima sam nekad bio zajedno u Vladi a koji su sada pozicija da smo 2011. godine imali štrajk trećine škola koji je trajao dva i po meseca, trećine škola, od 1.860 škola, tada je oko 604-605 škola bilo u štrajku zato što sindikati nisu verovali Vladi da tada nema para za povećanje. Nažalost, učenici su tada izgubili preko dva i nešto meseca vremena sa skraćenim časovima, izgubili su i gradivo, morali smo u Ministarstvu primenjivati posebne mere i davati posebna uputstva kako da se nadoknadi ono što je izgubljeno, da đaci ne bi bili na šteti.
Znači, bilo je i ranije situacija da smo morali pribegavati jednokratnim rešenjima, ali kažem, još uvek problem je sistemskog karaktera zato što, jednostavno, prosvetari nisu imali tako dobru startnu poziciju kao i drugi u odnosu na zaposlene u drugim sektorima i to je proizvelo posledice koje je proizvelo. Ova pomoć je dragocena, ova pomoć je dobra. Ova pomoć je nešto što treba pozdraviti.
Apelujem na sve kolege narodne poslanike da, ne moraju da me poslušaju, ali bih voleo da promene sadržaj reči kada govore o prosveti jer i ljudi u prosveti, na svim nivoima, su pokazali u proteklim godinama takođe visok stepen ne samo tolerancije i razumevanja, nego i pomoći kolegama. Evo, ja ću podsetiti poštovane kolege da, primera radi, kada smo imali probleme sa studentima na pet fakulteta, čini mi se Fakultet političkih nauka, Fakultet bezbednosti, Pravni fakultet, Fakultet organizacionih nauka, da su rukovodstva tih fakulteta prihvatala da deo troškova koji su njihovi, da kažem, autonomni troškovi podele, da bi što veći broj studenata mogao dobiti mogućnost da finansira, da se školuje o trošku države.
Drago mi je takođe što će i zaposleni u predškolskim ustanovama, a podsećam, za ono vreme pre kada sam bio ministar prosvete, tada je prvi put u ovoj našoj novijoj istoriji donet poseban zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, što će i oni dobiti ovu pomoć. Oni to i te kako zaslužuju jer njihov rad je jako, jako dragocen jer tu se stvara, da kažem, ona baza za sve kasnije što se uči, od prvog razreda osnovne škole pa nadalje. Ministarstvo će, bez sumnje, naći mehanizam da ta sredstva prebaci lokalnim samoupravama, ali gospodine ministre, obratite pažnju na kontrolni mehanizam trošenja tih sredstava zato što smo u prošlosti imali neke situacije da pojedine opštine, kada se prebacuju sredstva za jubilarne nagrade, sredstva ne koriste za one svrhe za koje su namenjene, nego se, nažalost, izgubi trag tom novcu, pa onda Ministarstvo mora naknadno da reaguje da bi se obezbedilo i tim zaposlenima.
Znači, svi zaposleni zaslužuju da dobiju ovu jednokratnu pomoć i to treba izvršiti što pre. Još jedanput kažem, žao mi je što se uopšte razgovara o ovoj temi. Ova tačka je trebalo da traje pet minuta, da je svi izglasamo, da pozdravimo odluku Vlade i da se, naravno, kao država potrudimo da ekonomija bude bolja da bi više novca bilo za prosvetu, jer prosveta to zaslužuje. Hvala vam.