Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se traži da ništa ne isplatimo zaposlenima u prosveti, ni jedan jedini dinar i neko kaže da je to malo novca.

Malo ili mnogo to je subjektivna stvar, apsolutno subjektivna. Evo, pozivam one koji misle da je to malo novca, tu je ministar finansija, tu je njegov kabinet, neka izvade po sedam hiljada dinara iz džepa da uplate kao dotaciju za zaposlene u prosveti, da vide konačno naši građani, da vide kome je to malo, ko ima više nego što mu treba ili ćemo da pričamo po tuđem novčaniku da to nije ništa.

Pričamo o tome da sedam hiljada dinara nije ništa, a nećemo da kažemo građanima da je za to potrebno budžetu 15 miliona evra. Nećemo da kažemo građanima da smo jednu najobičniju šupu platili onoliko koliko AP Vojvodina i Bojan Pajtić platio je jednu šupu onoliko koliko će budžet Republike Srbije da plaća za zaposlene u prosveti.

Znači, jednu šupu ste platili za celo povećanje budžeta. Vama izgleda mi je malo. Samo postavljam onda pitanje, za mene su sedam hiljada dinara veliki novac, samo postavljam jedno pitanje – Po kom to kriterijumu i koliko zarađujete kad vam je to malo a imamo iste plate? Tako da se manete tih demagogija.

Plaćamo onoliko koliko imamo, ono što je naše, ono što je država zaradila. Da ste vi plaćali ono što je država zaradila, ne bi smo sada bili u situaciji da uopšte bilo kome pomažemo.

Pričamo o elementarnoj nepogodi koja je bila 2014. godine. Ovde se često spominju. Šteta negde oko milijardu i po evra. Hoćemo da se kladimo kolika je šteta nastala za državu dok ste vršili vlast. U materijalnom smislu ljudske živote niko ne može da vrati i to nema cenu, to je nešto što ne možemo da vratimo, to je nešto što je najskuplje, to je nešto što je nemerljivo, ali pitam, hajde da vidimo koju cenu plaćaju građani vaše vlasti, da li je vaša vlast bila gora nego elementarna nepogoda.

Odmah, jedan na jedan, kolika je šteta za elementarnu nepogodu, toliko u 2015. godini plaćamo kamatu za vaše kredite.

(Marko Đurišić, s mesta: Vaše, vaše.)

Vaše kredite. Za vašu „Agro banku“, za vašu Razvojnu banku Vojvodine i prestanite više da se krijete iza demagogije i laži.

Vaša, vaši krediti. Vaši nezaposleni koje ste, ljude ostavljali bez posla, bez porodica, a onda pričate kako vam je nešto malo. Pa koliko je to onda u nečijem džepu dok je bila ta pljačka završilo kad je sedam hiljada dinara malo?

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Reč ima gospodin Pavićević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući i današnjoj sednici, gospodine Bečiću, uvaženi ministre Vujoviću i poštovani gosti iz ministarstva, malo pre ste gospodine Bečiću vi povredili članove 1. i 104. Poslovnika naše Narodne skupštine kada narodnom poslaniku, jednom od nas 250 ovde, gospodinu Živkoviću, niste na osnovu sadržine stava 1. člana 104. Poslovnika dali pravo na repliku budući da je, gospodine Bečiću, gospodin Marković više puta pomenuo po prezimenu gospodina Živkovića, da je referisao u svom govoru na delove govora gospodina Živkovića, da je pogrešno tumačio, odnosno interpretirao delove govora gospodina Živkovića.

Umesto da vi date gospodinu Živkoviću pravo na repliku, vi ste gospodinu Živkoviću nepravedno izrekli dve mere opomene, gospodine Bečiću.

Ja vas, gospodine Bečiću, sada pozivam da proverite stenogram, gospodine Bečiću. Pa, ja vam kažem da je gospodin Marković, pominjao, ne morate njega da pitate, da proverite stenogram. Ako u stenogramu postoji u govoru gospodina Markovića prezime gospodina Živkovića, da to kažete kasnije ovde javno, da se izvinite gospodinu Živkoviću i da povučete obe opomene koje ste nepravedno izrekli malopre narodnom poslaniku gospodinu Živkoviću.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.

Samo da završim. I, da gospodinu Živkoviću date pravo na repliku naknadno na izlaganje gospodina Aleksandra Markovića, koje je on imao neposredno nakon što je govorio narodni poslanik gospodin Zoran Živković, poštovani gospodine Bečiću. Hvala.

Kao što ste pročitali član 104. Poslovnika, kaže se - o korišćenju ovog prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine.

Ja sam procenio da na osnovu izlaganja gospodina Markovića gospodin Živković nema pravo na repliku. Gospodin Živković to nije prihvatio, ometao je rad sednice Narodne skupštine, nije dozvolio da se sednica nastavi i ja sam po ovom istom Poslovniku izrekao opomenu.

Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?

(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Koristim vreme poslaničke grupe DS.

(Marijan Rističević, s mesta: Poslovnik.)

Izvinjavam se, gospođo Čomić. Momenat samo, molim vas.

(Narodni poslanik Goran Bogdanović dobacuje s mesta.)

Dopustite molim vas, gospodine Bogdanoviću. Da li morate da dobacujete?

Gospodine Rističeviću, jeste da ima Poslovnik prednost, ali već sam dao reč gospođi Čomić, pa vas molim da gospođa Čomić završi. Izvolite.

Zahvaljujem.

Eto, zajedno vodimo sednicu. Samo što neki umeju, neki ne umeju. Dobro, nije važno.

Dakle, koristim vreme poslaničke grupe DS, u podršci amandmanu koji su podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. Tekst zakona ukupnog rebalansa budžeta glasi, jednom rečenicom – zaposlenima u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanovama učeničkog standarda može se na osnovu odluke Vlade jednokratno isplatiti neto iznos od šest hiljada dinara, sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Kolege su podnele amandman da se ovaj član briše i vi ste taj amandman prihvatili, dame i gospodo narodni poslanici. Ovaj član ne postoji, niti ima šest hiljada, niti se odnosi na ono što ste hteli pre sedam dana, niti ste izuzeli ono što ste po zakonu morali da izuzmete, a to su zaposleni u predškolskim ustanovama.

Toliko nemati poštovanja, uneti u skupštinsku proceduru 5. novembra ovaj predlog, odbiti ovaj amandman da je ovo celishodnije, potpuno ga izmeniti, potpuno odustati od prvobitne namere i ovde pričati da je to celishodnije. Znate, ima nas koji čitamo zakone i čujemo dobacivanja, ako ima da se spomene prezime, pa da onda predsedavajući ne da repliku, ja bih isto to.

(Ninoslav Girić, s mesta: Gde je Borko?)

Kad ima za sve, onda bih i ja, pošto ima prezimena raznih. Ja ću sačekati da predsedavajući počne da vodi sednicu i da upozori narodne poslanike da nema dobacivanja, jer me ometaju u govoru. Ako ne možete da uspostavite red…

Gospođo Čomić, ja ne primećujem da vas bilo ko ometa.