Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mog kolege poljoprivrednika, ja nisam završio tu višu oko ekonomske, pa nisam dovoljno razumeo njegov govor, uglavnom oni su predložili amandman po kome se briše ovaj član i po tome oni hoće da kažu da ovih 7.000 dinara ne treba podeliti prosvetnim radnicima, da je to milostinja itd.
Slažem se da bi to moglo biti više da se pare nisu trošile, recimo, na subvencije za vinograde, 525.000 eura, da nije otuđena parcela od 52ha kada je firma zajedno sa poljoprivrednim zemljištem koje je uzeto u zakup otuđena, pa se zbog restitucije predmet poljoprivrednog zemljišta morao obeštetiti sa 500.000 eura. Da nije tih milion i nešto evra otišlo za pokušaj mog kolege poljoprivrednika da se bavi poljoprivredom i vinogradarstvom, možda smo mi u ovakvoj situaciji mogli da uvećavamo više, a ne 7.000 dinara. Dakle, mogli smo da to bude uvećano i da iznosi 10.000 dinara po prosvetnom radniku, samo da se nije 2007. godine desilo da moj kolega poljoprivrednik mimo propisa iskoristi pravo na podsticaje, bude tri godine poljoprivrednik, izađe iz poljoprivrede, proda državno zemljište koje je uzeo u zakup i na takav način ošteti budžet Republike Srbije za 525.000 eura. Kada uračunamo da je to zemljište imalo pravne sledbenike koji zahtevaju restituciju, još 500.000 eura treba naplatiti u restituciji, dakle ukupno milion i 25.000 evra i tri miliona koje je dobio 2010. godine, mi bi danas da nije bilo takvih upada u budžet mogli da povećamo to i da u ovom trenutku ta jednokratna isplata prosvetnim radnicima bude 10.000 dinara.
Međutim, to se nije desilo. Ja razumem bes mog kolege poljoprivrednika, jer još stara poslovica kaže da onaj koji je vladao nad drugima njemu je nesnosna vlast drugoga nad samim njim. Prema tome, mislim da neko ko je vodio veoma lošu Vladu nekoliko meseci, a od te Vlade je bila gora samo njegova Vlada, mislim da ima određene namere prema nekome koji ima neki rezultat uprkos tome što je nasleđena veoma loša situacija.
Njemu kao ekonomisti u pokušaju, kao poljoprivredniku u pokušaju moram da objasnim da rashodi zavise od prihoda i da država za razliku od njihovog vremena kada se finansirala zaduživanjem mora da živi od svojih prihoda, mora to da zaradi. Prošlo je vreme kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog. Šta je još gore? Sada bi lakše živeli zarađenog i naš narod i prosvetni radnici bi to lakše podneli, imali veća primanja, da nije došlo vreme da živimo od zaduženog i da vraćamo kamate na ono vreme kada se živelo umesto od zarađenog, živelo se od zaduženog. Em moramo da zaradimo svaki dinar i uštedimo koji se isplaćuje u javne rashode, em moramo da vraćamo 130 milijardi ove godine smo vratili kamata na ono što su oni zadužili u prethodnih 12 godina.
Dakle, u potpunosti razumem njegovu nameru da rezultate nesumnjive koje je Vlada postigla, a svaka ušteda pa i mala je velika zarada, to takođe kaže narodna poslovica, međutim s obzirom da neznanje nema granice, ja mu na tome opraštam. Sve što je ušteda je i te kako velika zarada i svaka isplata prosvetnim radnicima je veoma značajna jer je stečena u izuzetno teškim uslovima za našu zemlju, međutim, on to ne želi da razume.
Da bi mu bolje objasnio, mi možemo u ovom trenutku svakom našem građaninu da podelimo po 5.000 eura. To je bio način na koji se ponašala prethodna vlast. Zadužimo zemlju, ubedimo nekoga da nam da 35 milijardi kredita i svima podelimo po 5.000 eura. Ništa nećemo postići jer će samo za godinu dana ti 5.000 eura naši stanovnici koji su siromašni i željni svega, zbog posledica koje je ostavio bivši režim, tih 5.000 eura ćemo potrošiti za nabavku strane robe kao što se trošilo u njihovo vreme kada su se kreditima, tuđim novcem kupovala tuđa roba preko stranih trgovinskih lanaca, kada je izvršena preterana liberalizacija, kada je SSP koji je potpisan garantovao takvu vrstu liberalizacije i olaku zaradu uvozničkom lobiju zato što im se dopalo da što pre padnu carine, što ni jedna zemlja nije uradila, uvek se ta liberalizacija poklapala sa datumom ulaska u EU te zemlje. Oni su to potpisali želeći pre svega da uvozni lobi, izvozni lobi što više zarađuju i na takav način je počišćena prehrambena industrija. Za tuđi novac smo kupovali tuđu robu i oni bi želeli da se to nastavi.
Mi kada bi podelili po 5.000 eura stanovništvo bi to potrošilo kao i ranije za nabavku strane robe. Mi ne bi oživeli svoju proizvodnju nego bi porasla proizvodnja u zemljama odakle tu robu uvozimo. Mi moramo da štedimo, mi moramo da se trudimo, mi moramo da dižemo svoj BDP da bi konačno od zarađenog mogli da imamo što više javnih prihoda i naravno da ova država treba da se finansira od onoga što ubere, a ne od onoga što povuče iz inostranstva i na takav način iz realnih izvora isplatimo i plate i penzije i da na takav način porastom BDP rastu javni prihodi i da rastu plate u javnom sektoru i da rastu penzije. Sve drugo može da nas odvede u sasvim suprotno, umesto u rast proizvodnje može da se odvede u pad proizvodnje i na kakav način bi učinili medveđu uslugu i svom narodu kao što su oni činili tako što su uvećavali penzije i plate za 5%, a onda puste inflaciju od 10% i uvozni lobi na razlikama u ceni preko stranih trgovinskih lanaca zarade enormne sume.
Mi to nećemo da radimo. Ja kao poljoprivrednik ne mogu ekonomisti koji je završio višu ekonomsku, odnosno višu oko ekonomske, višu uzaludnu, ja jednostavno ne mogu, a da opširno mu ne objasnim koja je razlika između njih i nas. Hvala.
