Razumem dobre želje, razumem potrebu da se smanje troškovi, reforme, štednje, razumem želju da se pobegne od realnosti, ali ne razumem da se traži ukidanje nečega što je kamen temeljac otrežnjenja ove zemlje. Ako može zakonima to da se radi, kao što vi predlažete, što onda ne donesemo zakon da imamo dohodak kao Švajcarska i da odmah rešimo jednim potezom sve? Ne može to tako. Na žalost, ne može to tako. Ne može se ni agregatnom tražnjom izaći iz krize, kao što smo probali, ili su probali, ili se probalo 10 godina, pa smo završili u totalnom haosu i totalnom dugu, ne može se ni anuliranjem ključnih elemenata. Moći će da se vrate plate i penzije na prethodni nivo kada završimo program, kada izađemo iz fiskalne konsolidacije 2018. godine pa nadalje. Pre toga, sumnjam. Pre toga možemo samo sve da srušimo što smo započeli i sve što smo do sada uradili će ići u propast.
Drugo, ponavljam, razlika u stopama rasta, ako ne možete da zapamtite – zapišite, niko nema povećanje projektovane stope rasta od 1,75 ili 2%, niko. Srbija još uvek zaostaje zato što je bila u rupi i izlazi, ali niko nema povećanje, podizanje trajektorije rasta za 2% i to smo ostvarili ovim reformama i niko u vreme konsolidacije nije ostvario tako brzo vraćanje stope rasta iz negativne u pozitivnu.
Drugo, jako važno, investicije su u odličnom stanju. Treće, dug raste, ali raste za 700 miliona evra manje nego što smo ovde predvideli u decembru mesecu prošle godine, za 700 miliona evra manje. To ne znači da ne raste, ali ne raste za dve milijarde evra koje vi pogrešno navodite, niti raste za onoliko koliko smo planirali prošle godine – rašće za 50 milijardi, pa možda i 120, ako rešimo da vratimo dugove, ali zbog dugova koje smo nasledili, a ne zbog toga što smo danas napravili. Danas Srbija ima suficit primarnog bilansa. Da ljudi razumeju, bez kamata, mi smo u suficitu.
