Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam slušao pažljivo predlagača amandmana. Samo u obrazloženju na amandman mora da nam da neke pokazatelje. Voleo bih da nam je dao obrazloženje gde je nestalo milijardu i po evra od prodaje Mobtela? Ili gde je nestalo negde oko sedam milijardi evra iz privatizacije? Ili gde je nestalo četiri i po milijardi evra deviznih rezervi?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Kojih rezervi?)

Deviznih rezervi, nemojte da se pravite naivni.

Gospodine Šutanovac, molim vas, nemojte da dobacujete.

Četiri i po milijardi evra je Narodna banka od 2008. do 2012. godine prodala deviznih rezervi, crno na belo. Još vaš guverner je to priznao i vama je to smešno meni nije.

Onda pričate od jedan do dva posto inflaciji. Budžet se puni iz privrede, a vi ste budžet punili iz prodaje društvene imovine i kredita. Za privredu vas nije bilo briga. Sada vas je odjednom briga za zaposlene u prosveti i penzionere. Pa što niste brinuli dok ste podizali kredite? Kupovali ste socijalni mir. Došlo je do kraja. Nema više šta da se proda ili možda imate želju da prodamo i „Telekom“ i „Elektroprivredu Srbije“ i da završimo. Šta ćemo posle? Da štampamo novac?

Kažite nam kod kojih to vaših drugara su završile te silne milijarde evra, pošto ih branite? Tužilac ih napada, tužilac im piše krivične prijave, pokreće sudske postupke, vi ih branite. Kažete – oni su dobri ljudi, zapošljavaju po 30 hiljada ljudi. Odakle? Koliko su izgubili posao zbog njih? Znači, ako hoćemo nešto da budemo, da uradimo prvo moramo da pokrenemo privredu.

Pričate o stranim investicijama. Ko je hteo da ulaže u državu koja proda godišnje milijardu evra deviznih rezervi. Ko je hteo da ulaže u državu gde nacionalna valuta gubi vrednost 10% najmanje godišnje. Ko je hteo da ulaže u državu gde je inflacija 10, 12, 15, 20%? Ko je hteo da ulaže u državu gde je moralo svakom vašem činovniku od lokalne samouprave do republičkih organa da se podmaže džep? Ko će da ulaže u tu državu? Dotle ste je doveli.

Predstavljate kao stranu investiciju prodaju „Maksija“ „Delezu“, trgovinski lanac vam je prodaja strana investicija. Ma strana investicija su nova radna mesta, bre. Nova vrednost. Novi prihodi i za penzionere i za zaposlene u prosveti i za budžet i za PIO fondove i za fondove zdravstvene zaštite. Tako se vodi država. Što je niste tako vodili tolike godine?

Mislite da možete jednostavno, kao na računaru, pritisnete jedno dugme, resetujete sistem, pa krenete ispočetka. Pa ne može, sve je urušeno. Privreda ne postoji. Pokušavamo da je podignemo i pokazatelji su da uspevamo u tome. Ne priznajete da se nešto menja u Srbiji na bolje. I onda kažete – hajde da mi povećamo; a povećavali ste kreditima i prodajom imovine.

Prodajte vaše stanove onda, prodajte vaše kuće. Kako to izgleda? Šta je država, nečije privatno? Pripada svima. Što niste vodili računa o njoj dok ste bili u vlasti, nego ste je rasprodavali kako ko stigne, šta mu se svidelo.

Hoćete da mi kažete da nije istina kada je čuveni Mišković rekao tadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću – ako mi ne odložite plaćanje poreza, ja ću da otpustim ljude na ulicu. I onda je taj isti premijer Cvetković išao na noge Miškoviću. I vi ste hteli da vodite državu? Državu su kod vas vodili Mišković i ostali.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo, u raspravi po amandmanima, kao i u raspravi u petak u načelu, u stvari slušamo kao i za ovaj amandman hrpu ekonomskih parametara koji suštinski, ja mislim, uopšte ne idu na ruku opozicionim političkim strankama.

Ako pogledate te parametre, onda možete da shvatite da Srbija danas izgleda ekonomski mnogo bolje nego, ne u zadnjih godinu-dve dana, nego nikada u svojoj istoriji.

Možemo mi danas da polemišemo, ali ne može da se polemiše sa deficitom budžeta koji iznosi jedan ili jedan i po posto, odnosno 50 milijardi dinara. Oko toga nema polemike. Ne možemo da polemišemo sa činjenicom da država Srbija košta 46% društvenog bruto proizvoda i da je jedna od najskupljih država koji postoji u Evropi.

Da nije bilo mera koje smo doneli u decembru, ono što je ministar počeo da vam govori, danas bi taj deficit bio mnogo veći. Ušteda u budžetu po tom osnovu na klasifikaciji rashoda za zaposlene iznosi 10%. Rashodi za zaposlene na nivou obrazovanja iznose 3% kao svuda u Evropi. I to su parametri koji su nesporni. To su ekonomska pravila i principi.

Danas slušamo o rebalansu budžeta. Kako može ovo da bude rebalans budžeta? Normalne su ispravke budžeta. Mogu da se dese u toku jedne godine, srpski prevedeno, ispravke budžeta. Ali, zašto se potencira da je ovo rebalans budžeta? Zato što prvi put Srbija se pridržava principa relanosti budžeta u planiranju.

Prvi put, predsednik Vlade, ministar finansija, kada su planirali budžet, kada su ga planirali držeći se principa potpune formalnosti i načelo suštine, nisu pogrešila u principu realnosti budžeta. Budžet je realna i planska kategorija.

Zato vi potencirate a ministar vam kaže – Da, nismo pogrešili; i sredstva koja danas izdvajamo ne izdvajamo sa ekonomske klasifikacije koju menjamo. Ta sredstva su tu u tekućim rezervama. Ne menjamo budžet, ne govori se o rebalansu budžeta.

Suštinski, mi danas zadržavamo sa ovakvim načinom promena i ovom količinom finansijskih sredstava realnost budžeta i ja teoretski mogu da shvatim da se mi nalazimo pre desetak godina, kada jedan deo opozicije možda i ne prepoznaje, zagovara ne klasičan ekonomski model u budžetu, nego savremeni ekonomski model koji kaže – da, mogući su ciklični budžeti i moguća je automatizacija stabilnosti. To više nije tačno.

Evropa, svet se danas vraća na klasičan ekonomski princip i Nemačka kaže i hvali se, da se pridržava novog modela budžetske razboritosti koji kaže da se može trošiti samo onoliko koliko ima. Šta mi danas, ne prihvatajući ovaj amandman, u stvari zagovaramo? Da trošimo onoliko koliko imamo i nismo mi nikada ni 2014. godine u decembru uzeli nekome, već smo trošili onoliko koliko imamo.

Veliko je zadovoljstvo naravno i SNS i svih poslanika u Skupštini da možemo da povećamo finansijska sredstva koja izdvajamo za javni sektor na osnovu za rashode zaposlene, ali to izdvajanje više od ovoga što danas predlaže ministar, odnosno Vlada Republike Srbije, podrazumeva ekonomski krah i kolaps Srbije u narednom vremenskom periodu.

Da li neko hoće da rizikuje da kaže – Mi hoćemo da povećamo javnu potrošnju, rashode zaposlene zato što je to politički pragmatično i da 2018, 2019. godine završimo sa javnim dugom koji ne možemo da servisiramo i da dođemo u situaciju da ne isplaćujemo i te rashode koje imamo.

Fiskalna konsolidacija, odnosno trošenje onoliko koliko imamo je suština ne samo u Srbiji danas, nego i u svim savremenim monetarnim ekonomijama po pitanju budžeta. Zato nema razloga da preterano polemišemo oko ekonomskih kategorija. Na sreću SNS, Vlade i svih nas koji predstavljamo ovu stranu, ona su kao nikad dobra.

Pojedinačna percepcija naša o finansiranju države može da bude različita. Ona je ispunjena političkim stavom, ali ključni makroekonomski parametri su tu i to ne može da skloni više niko.

U 2015. i u 2016. godini se nadamo da će taj trend biti još bolji i još veći, ali i inflacija od 2%, društveni bruto proizvod koji raste na 1% kad je preokrenut trend, smanjenje stope nezaposlenosti, tri ključna makroekonomska parametra, ali nemojte da zaboravite nikad manja referentna kamatna stopa u istoriji Srbije od 4,5%. To su stvari koje guraju srpsku privredu i srpsko društvo da izgleda ekonomski bolje. Možda ne dovoljno dobro, ali je realno i to je suština i neprihvatanje ovog amandmana i budžeta za 2015. i budžeta za 2016. godinu. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospodine Đurišiću da li želite reč po amandmanu? Izvolite.

Žao mi je što ministar ne može da prihvati da ovde postoje neka pravila. Ja se po tim pravilima u četvrtak slušao i vas i premijera nekoliko sati, nisam dobio ni dva minuta da odgovorim. Takva su pravila ovde. Ja nisam zloupotrebio ni na kakav način pravila o diskusiji koju imam ovde.

Znači, ovde se govori kako je deficit smanjen rekordno i ne znam 1%, 50 milijardi ove godine. Ja vam kažem mogao je da bude i suficit, mogli ste da smanjite plate i penzije 20% pa bi bio suficit, ali ko bi to preživeo? Ovo ljudi u Srbiji ne mogu da prežive. Ove mere guše razvoj Srbije. Nema razvoja i rasta sa ovakvom politikom. Trebamo da uštedimo u budžetu na plate. Otpustite 100.000 ljudi koje ste zaposlili ove četiri godine. Vaših partijskih trolova …

Da li možete o malo o amandmanu, gospodine Đurišiću?

… koji sede po javnim preduzećima i državnoj upravi i ne rade ništa. Ako treba da se nađe, evo to je put.

Gospodine Đurišiću, malo o vašem amandmanu da govorite molim vas.