Ovo je amandman na član 2. gde se traži njegovo brisanje. To je posledica brisanja prvog člana, zato što je bio naš amandman na član 1. Kao što je već koleginica jedan rekla, taj amandman je praktično usvojen, odnosno član 1. je izbrisan onakav kakav je predložen u prvobitnom tekstu od strane Vlade, odnosno nadležnog ministarstva. Tada je glasio da se zaposlenima u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i u ustanovama učeničkog standarda može, na osnovu odluke Vlade, jednokratno isplatiti neto iznos od šest hiljada dinara. Sada je to prošireno na još pet institucija i iznos nije šest, nego je sedam hiljada i postoje još neke izmene. Tako da, ne verujem da bilo ko ovde zna kako sada glasi član 1. koji treba menjati.

Prema tome, logično je da ovaj zakon bude povučen i bez obzira na sve argumente koje smo davali u načelnoj raspravi, u raspravi na početku ovog dana, rasprava se pretvorila u obračun postojećeg režima i bivšeg režima.

Kao predstavnik jednog bivšeg režima mogu da vam kažem da u vreme tog režima od 2000. do 2004. godine penzije su vraćene stare, plate prosvetnih radnika su povećana petsto puta od decembra 2000. godine, do decembra 2003. godine. Započete su reforme u obrazovanju i spoljni dug sa 15 milijardi je smanjen na 10 milijardi evra. Nadam se da se ministar seća tog vremena i da neće demantovati.

Sada imamo to da ministar ne zna koliko ima korisnika ove mere, koliki je ukupan iznos, koliko ima u kom nivou obrazovanja i kada će to biti isplaćeno i iz kojih sredstava, a možda smo to i čuli, jer imamo izjavu danas od pre pola sata gospođu Udovički, ministarke državne uprave i potpredsednice Vlade, koja kaže da će lokalnim samoupravama sledeće godine biti preneto u transferima manje para, jer kaže nema para. To kaže potpredsednica Vlade Srbije, što je potpuno suprotno svemu onome što pričaju predsednik te iste Vlade i mnogi ministri uključujući i ministra finansija.

Prema tome, bar iz razloga konfuznosti i opšte politike i odnosa prema zaposlenima u obrazovanju, odnosno prosveti, pozivam vas da usvojite ovaj amandman, da u danu za glasanje koji će verovatno biti u toku neke noći glasate za oba naša predloga.

Gospodine Živkoviću, vreme je.

Vi ste majstor od dugmeta…

Čovek kada vam učini, ni to mi ne valja. Izvolite gospodine Pavićeviću.

Sami sebi činite.

Izvolite gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, uvaženi ministre Vujoviću, poštovani gosti, nas dvojica narodni poslanik Zoran Živković i ja otvorili smo ovu raspravu jutros našim amandmanom na član 1. ovog Predloga zakona, pa je ja mislim red i primereno da ovu raspravu zaokružimo na primereni način.

Mislim da je današnja rasprava bila takva da svako ko je objektivni posmatrač, a možda i učesnik ako želi da bude objektivan ovde, jasno mogao da se uveri u snagu argumenata koje smo mi ovde ponudili za naša dva amandmana na ova dva člana Predloga zakona. Ja ću tim argumentima koje smo ponavljali ovde, iz diskusije u diskusiju, da dodam još dve stvari o kojima je bilo reči sa strane u govorima drugih narodnih poslanika.

Ovde se ova mera jednim delom predstavljala kao deo reformi, a mi smo zapisali vrlo jasno u našim obrazloženjima i za ovaj član, amandman na ovaj član Predloga zakona da jednokratna pomoć poštovana gospodo ne može biti zamena za odsustvo temeljnog plana reforme u obrazovanju. Temeljnog plana nema, iako je rečeno pre godinu i osam meseci da je taj član spreman i da se samo Vlada formira i ide se. Nema plana reformi obrazovanja, ali pazite, obrazovanje je poštovana gospodo i u infrastrukturnom smislu najvažniji segment naše države. Nikakvog plana reforme nema, nego danas govorimo o jednokratnoj pomoći za koju nastavnici i profesori tvrde da je poniženje za njih.

Druga stvar, ovim predlogom diskriminišu se, ja mislim da je to jasno gospodin Orliću, neki drugi ljudi, ostali korisnici javnih sredstava, kao što su na primer lekari i policajci. Kako njima neko da objasni kroz argument da ni dinara neće da dobiju, a dobiće neki drugi na primer. Hvala.

Zahvaljujem se.

Reč ima mr Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Mi bismo se pridružili u podršci ovom amandmanu i predložili narodnim poslanicima da u danu za glasanje i oni podrže amandman. Poslanici Demokratske stranke su na nekoliko načina pokušavali da poboljšaju ovaj Predlog zakona, mi smo gospodinu Vujoviću i Narodnoj skupštini nudili nekoliko mogućnosti za promenu ovoga što oni nama ovde nude, pa smo tako nudili ili da se prosvetarima da pomoć u visini jedne prosečne plate kao što oni i zahtevaju.

Zatim smo nudili da im se vrati sve ono što im je oduzeto u toku godinu dana besmislene štednje, zato što sve te pare koje su oni uštedeli, premijer je već našao načina da negde nenamenski potroši, zatim smo pokušavali da vas ubedimo da se proširi spektar ljudi koji dobijaju, mi duboko i dalje verujemo da u Srbiji postoje dva javna sektora, da postoji javni sektor koji radi, gde problem nisu ni broj radnika, ni plate tih zaposlenih i da postoji javni sektor koji apsolutno ništa ne radi, a u kom se zapošljava preko veze, u kom se zapošljava preko stranke, gde su problem i plate zaposlenih, odnosno visina tih plata i broj zaposlenih u tom drugom kako vidimo povlašćenom javnom sektoru.

Pokušavali smo da ispravimo tu nepravdu, u međuvremenu se zakon nekoliko puta kroz amandmane menjao, tako da mi ovo o čemu danas raspravljamo apsolutno nije ono o čemu smo počeli da raspravljamo pre samo dva dana. Najpre se izmenila suma, sada su se izmenili ljudi koji to dobijaju. Jedna veoma važna jedna molba vama i predlog i dalje Narodnoj skupštini da prihvati jeste da se zakonom obavežete da će tu pomoć dobiti svi zaposleni u prosveti, a ne da će se nekakvom odlukom Vlade odrediti kriterijumi po kojima će zaposleni dobijati pomoć. Ni to niste želeli da prihvatite. Niste želeli da prihvatite ni da zakonom definišemo rok u kojoj će ta pomoć biti isplaćena.

Zbog svega toga, mi naravno, se priključujemo i ovom amandmanu narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, zbog toga što smatramo da ovakav zakon kakav je sada, ne samo da je uvreda za prosvetare i sve one koji pošteno u Srbiji rade svoj posao, nego da je postao apsolutno i besmislen.

Vi nameravate, sada poslednjim izmenama da obavežete lokalne samouprave na nekakva plaćanja. Mi smo na Odboru za obrazovanje čuli da lokalne samouprave nemaju para ni da isplaćuju jubilarne nagrade istim tim prosvetarima koji te jubilarne nagrade ne dobijaju zato što lokalne samouprave koji vode ljudi iz SNS naravno baš ne smatraju da je obrazovanje nešto neobično važno za naš sistem. Vi ste upravo obavezali lokalne samouprave koje nemaju pare ni za jubilarne nagrade da isplaćuju još i naknadno nekakve troškove, a čuli smo i od ministarke Udovički da dalje se ima namera da se po ko zna koji put od kako je Vlada Republike Srbije formirana u sastavu SNS, SPS, da se opet smanje transferi lokalnih samoupravama, ali im se zato obaveze gomilaju. Čak i to ne bi možda predstavljalo problem da lokalne samouprave tim sredstvima raspolažu racionalno.

Znate, dolazim iz grada u kome se gradska uprava opredelila i upustila u projekat izgradnje dino parka. Ta moja lokalna samouprava grada Novog Sada verovatno će smatrati da ako već gradi dino park, ima već obavezu da poveća platu i onim zaposlenima u predškolskoj ustanovi, možda baš nema obavezu da isplati svim zaposlenima u obrazovanju jubilarne nagrade.

Tako da osim toga što niste prihvatili naše predloge spektru ljudi koji treba da prime ovu pomoć, nazovimo je pomoć,oni je nazivaju malo grublje, milostinjom, verovatno se tako i osećaju, kad još čuju i ministra Verbića kako ih vređa, verovatno im još i teže bude. Vi niste prihvatili čak ni to da u zakonu piše da će pomoć dobiti svi. Vi ste rekli da će ovde pomoć dobiti svi, ali ako bismo se prisećali šta ste sve rekli i šta je gospodin Vučić sve rekao, videćete zbog čega imamo malo skepske kada nam vi ovde nešto za govornicom govorite. Vi ste rekli, da je nezaposlenost opada, vi ste rekli da ništa nije poskupelo, vi ste rekli da građani žive sve bolje i lakše. Tako da s obzirom na to da čitava niz naših amandmana nije prihvaćen iako smo vam nudili zaista veliki broj mogućnosti mi se pridružujemo narodnim poslanicima…

Gospođice Jerkov, molim vas da se približite amandmanu.