Gospodine predsedavajući, zahvaljujem.

Uvaženi ministre, dame i gospodo, narodni poslanici, ministar je bio jasan u tome kakvo je stanje trenutno u budžetu i šta je ono sa čime raspolažemo i rekao je da jednokratno može da se isplati 7.000 dinara neto i ono što me raduje je da je to prošireno i na predškolske ustanove, da je prihvaćen i amandman za visokoškolske ustanove i na studentski standard. Vlada je bila navela u svom obrazloženju da se radi o popravljanju kvaliteta procesa rada u osnovnom i srednjem obrazovanju.

Želim da izrazim želju da će ovaj ekonomski rast se nastaviti u narednoj godini i da samim rastom BDP ćemo doći do toga da možemo u narednom periodu, čak i u sledećoj godini da idemo ka tome da dođe do ukidanja privremenog zakona koji se odnosi na privremeno uređivanje osnovice za obračun i isplatu platu, odnosno zarade i drugih stalnih primanja, korisnika javnih sredstava. Iz tog razloga i oni koji su navedeni u obrazloženju za odbijanje amandmana, mi nećemo podržati ovaj amandman. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Mirjana Dragaš.

Poštovani predsedavajući, želim da se uključim u diskusiju iz dva razloga. Jedan je da kažem da se ne slažem sa predloženim amandmanom, a mnogo više od toga, u stvari da podvučem izlaganje gospodina ministra, danas u nekoliko navrata, koji je čini mi se veoma jasno i glasno više puta ponavljao ono što je suštinski važno za obrazlaganje čitavog ovog predloga zakona i načina na koji se vrši usaglašavanje odnosno povećanje pojedinih isplata koje su predviđene.

Naime, ono što je važno i ono što posebno želim da podržim jeste da je ono što je predviđeno i ono što je predloženo iz realnog osnova. Prosto, pitam sve one poslanike koji su se danas čitav dan zalagali za drugačiju vrstu pristupa ovom poslu, za drugačije isplate i veće čak nego što su predložene po nekoliko puta, da li bi oni u svom odnosu prema sopstvenom budžetu imali takav pristup da se troši mnogi više nego što se realno ima. Mislim da ne.

Smatram da je Vlada u ovom slučaju postupila odgovorno sa otvaranjem jedne nade i perspektive za budućnost u smislu sigurnosti onoga što čini država i državni sistem, da se može trošiti onoliko koliko se ima, onoliko koliko se zaradi, a ne više od toga, čime se stvaraju ogromni dugovi i nesigurnost, ne samo današnjih, nego još više budućih generacija.

Ono što takođe želim da naglasim jeste pominjanje kulture, kao jednog posebnog segmenta, za koji stvarno smatram da je od izuzetnog značaja i nešto na šta država i čitava Vlada posebno mora obratiti pažnju. Nadam se da će se to dogoditi kod novog predloga zakona o kulturi i ovih članova koji su u buduće pred nama i to iz više razloga, da se ne ostvari ili ne dogodi nešto što je npr. bilo posle 2000. godine, da neko predloži da se npr ukine Sajam knjiga i da se recimo od 2001. godine ustanovi da se u Beogradu održava Prvi međunarodni sajam knjiga.

Na naše veliko zadovoljstvo ogromnog dela kulturne javnosti, koji se pobunio protiv takvog jednog predloga, mi smo ove jeseni doživeli veliki, veoma uspešan, 60. sajam knjiga, što odgovara realnosti, itd, da recimo kasnije u Nacionalnoj biblioteci ne budu direktori koji će izbacivati knjige iz biblioteke, smatrati ih suvišnim ili još više zloupotrebu knjige raditi na drugi način.

Ono što očekujem od Zakona o kulturi jeste da posebno apostrofira koje su to nacionalne institucije, da ih zaštiti i na taj način se uključi u čitavu ovu politiku zaštitu nacionalnih interesa.

Najzad, kada je reč o ovim zakonima, samo ću još ovo da kažem, da je ovakav pristup Vlade i ministra finansija, koji ovih dana vrlo odgovorno i više puta kažem, vrlo energično brani ovaj predlog, nešto što je za razliku od ministara koji su bili u vreme Đelića ili Dinkića, sasvim drugu liberalnu, ekonomsku politiku vodili, koja nije bila zasnovana na stanovištu zaštite države i državnih interesa.

Dakle, još jednom, ovo smatram veoma važnim da se podrži politika koja će obezbediti realno osnovu ekonomske politike u narednom periodu i realnu isplatu zarada prema svima.

Naravno, ne slažemo se da su to dovoljne mere, ne mislimo da su iznosi dovoljni, ali u svakom slučaju jesu stabilni, jesu sigurni, a za veće treba da se svi zajedno potrudimo i da se založimo zaista, da na osnovu realnih ekonomskih pokazatelja, oni se i ostvare u narednoj godini. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šutanovac i Jovan Marković.

Izvolite gospodine Šutanovac.

Gospodine ministre, predstavnici DS, gospodin Marković i ja, podneli smo amandman sa idejom da se pripadnicima MUP-a takođe dodeli jedan iznos u visini prosečne zarade za mesec oktobar 2015. godine.

Jasno vam je zbog čega mislimo da se srpska policija nalazi u velikim problemima. Vaše smanjivanje plata, penzija, smanjivanje dnevnica dovelo je do potpune devastacije sistema bezbednosti i to je nešto što je jako opasno.

Pošto se vi smeškate i pitate se sad odakle, verovatno sad se pitate odakle mi to da damo, evo ja ću vam dati konkretne predloge, pošto danas ceo dan slušamo kako ovde opozicija nema predlog kako.

Sad možemo čitati na medijima kako je upravo Aerodrom „Beograd“ oprostio dve milijarde dinara duga „Er Srbiji“. U kumulativnom zbiru izašlo je nekih osam ili deset milijardi duga. To je već 10 puta više nego ovo danas što dodeljujete.

Takođe, postavljam pitanje vama – zašto RTB Bor ne plaća struju, a EPS plaća akcizu i na ono što je isporučeno, a nije naplatila struju, jer bi u toj opciji EPS imao dobit, pa bi vam uplaćivao budžet pa bi mogli da povećate plate.

Još jedna stvar. Kad smo usvajali konačno budžet, tada sam vam rekao – imate ogromnu količinu sakrivenog novca. Preko 130 miliona evra imate na stavci za ugovor o delu, 130 miliona evra. Dakle, taj novac, ako usmerite u povećanje, odnosno vraćanje penzija i plata, žao mi je što koleginica iz SPS danas govori protiv politike koju je sprovodio njen predsednik stranke u MUP-u Srbije, kada su penzije i plate u MUP-u bile veće, danas podržavate da budu manje, što je, ja mislim, jako loše. Znači, samo to da vratite i imaćete sredstva.

Dakle, nemojte nam govoriti da nemamo ideju kako, ja vam sad govorim vrlo jasno kako, određena sredstva, a siguran sam da postoji niz drugih mesta gde mogu da se nadomeste sredstva.

Vreme.

Zahvaljujem gospodine Šutanovac.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Izvinjavam se gospodine Babić.

(Mirjana Dragaš, s mesta: Replika.)

Gospođo Mirjana, nemate pravo na repliku, niste pomenuti na bilo koji način.

(Mirjana Dragaš, s mesta: Rekao je – koleginica koja je govorila. Nema druga.)

„Koleginica koja je govorila“, to nije dovoljno za repliku.

Po vama jeste, po predsedavajućem nije. Morate biti pomenuti imenom i prezimenom u negativnom kontekstu, po Poslovniku je tako.

Izvolite gospodine Babiću.

Zahvaljujem se gospodine Bečiću.

Ono što je za SNS prihvatljivo, a to je da mi možemo da razgovaramo o amandmanima, možemo da razgovaramo o predlozima, ali oni koji su realni i ostvarivi i koji nisu samo onako populistički spisak lepih želja.

Ponosni smo što je povećanje i u prosveti od 4% i u zdravstvu od 3% i u Vojsci i Policiji od 2% i 1,25% za sve penzije i penzionere. Mislim da je plod jednog domaćinskog i dobrog odnosa i raspolaganja sredstvima javnih finansija od strane Vlade RS.

Meni je drago kada kolega pomene neka javna preduzeća. Drago mi je kada je pomenut Aerodrom „Nikola Tesla“ i ono što mogu da predstavim ovde i građanima Republike Srbije, a to je da je ubrzani rast avio-saobraćaja u Republici Srbiji u 2014. i 2015. godini doprineo obaranju rekorda po svim parametra poslovanja Aerodroma „Nikola Tesla“, da je prošle godine Aerodrom „Nikola Tesla“ koristilo više od 4,6 miliona putnika ili 31% više nego 2013. godine, što je Aerodrom „Nikola Tesla“ svrstalo među tri aerodroma sa najvišim rastom u Evropi.

Ove godine, uprkos ovom velikom, izvanrednom prošlogodišnjem rastu, nastavlja se obaranje rekorda. Četirimilionitog putnika Aerodrom „Nikola Tesla“ dočekao je 17. oktobra 2015. godine. Četirimilionitog putnika, za one koji nisu čuli, Aerodrom „Nikola Tesla“ je dočekao 17. oktobra 2015. godine, dve nedelje ranije nego što je to bilo prošle godine. Za prvih 10 meseci 2015. godine kroz Aerodrom prošlo je gotovo 4,2 miliona putnika. Za četiri procenta više nego u istom periodu prošle godine.

Veliki rast dogodio se i u kargo saobraćaju, na Aerodromu „Nikola Tesla“. Prošle godine rast robnog transporta bio je čak 33% u odnosu na 2013. godinu, a u prvih 10 meseci 2015. godine, prevezao je čak 25% više robe i čak 49% više pošte nego u istom periodu prošle godine.

Svi ovi rezultati su najbolji pokazatelji i najbolji rezultati u 52 godine dugoj istoriji Aerodroma „Nikola Tesla“ i ja sam zahvalan kolegi koji je ukazao na te rezultate, ali bih više voleo da je mogao da priča o ovakvim ili sličnim rezultatima …

Gospodine Babiću…