Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Očigledno je da se ovde ispoljava i određeni nivo političke hipokrizije. Postoje činjenice koje su notorne, koje ne možemo dovoditi u sumnju, a postoje i činjenice oko kojih možemo i da se sporimo. Ali, notorna činjenica je da sve lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije nisu dostigle taj nivo potrebnog potencijala i kapaciteta da mogu ove poslove da obavljaju. Ovde se mešaju dve stvari uporno sve vreme – strategija ravnomernog razvoja na teritoriji Republike Srbije u odnosu na ovaj zakon, ne možemo strategiju ravnomernog razvoja podvoditi pod odredbe ovog zakona. Ako ćemo već tako, stoji činjenica da to isto Trgovište unazad 30 godina je nerazvijeno područje, kao što je unazad 30 godina nerazvijeno područje i Nova Varoš i Žagubica, kao što su mnoga druga nerazvijena područja. Ako je to tako unazad toliko dugo, zbog čega se to odjednom sada pojavljuje kao neko dušebrižništvo? Prema tim teritorijama nismo do sada ništa radili i sada smo se odjednom probudili iz jednog dubokog sna – hajmo sada da nešto pomerimo.
Ovaj zakon, po nekom mom dubokom uverenju, vezuje se za faktičko stanje. Faktičko stanje na teritoriji Republike Srbije je upravo ovakvo, na koje mi ukazujemo. Da bi se promenilo, potrebno je prvo uraditi nešto da bi se podigao standard ljudi, da bi se podigla privredna aktivnost, da bi se osposobile jedinice lokalnih samouprava za sve ono što od njih želimo, pa tek onda da ulazimo u neku priču koja se vezuje za poverena ovlašćenja, poverene poslove itd.
Da li će ministarstvo, kao predlagač, izneti onaj teret posla na koji se ovde ukazuje? Ja sam uveren da hoće jer postoji posebna odgovornost predlagača za sprovođenje ovog zakona. Ali, ako već govorimo o tome, hajde da budemo onda krajnje precizni i potpuno iskreni. Šta je cilj ovog zakona, kao i svakog drugog zakona? Da u praktičnom smislu reči bude najjefikasniji i da u praktičnom smislu reči u najboljoj meri zadovolji potrebe onih na koje se ovaj zakon odnosi i koje ovaj zakon obuhvata, a to su oni koji traže da budu nosioci aktivnosti na geološkim istraživanjima i svi ostalim delovanjima koja su predviđena ovim zakonima. Da li to može da se uradi u opštinama na koje sam ja ukazao? Sigurno da ne može.
Ne bih otvarao dalju polemiku jer će ići dosta daleko, a u toj daljini možemo da idemo samo na nešto što podrazumeva više politički marketing, a to SPS u ovom parlamentu neće činiti, niti je do sada činila. Mi iznosimo samo sa stručnog aspekta činjenice za koje smatramo da treba da budu prepoznatljive. Hvala.

Po amandmanu, narodni poslanik Branka Karavidić.

Hvala gospodine predsedavajući.
Naravno, opet od vremena ovlašćenog predstavnika.
U nedostatku argumentacije odmah se prelazi na političko polje i čak se ide i u kvalifikacije da je ovo politička hipokrizija. Samo pitam – da li je opštine poput Trgovišta, Nove Varoši treba konzervirati i ostaviti ih u ovakvom stanju u kakvom one danas jesu? Ja mislim da ne.
Ako je za nešto više od godinu dana primena ovog zakona 20% lokalnih uprava iskazalo spremnost da radi, da smo malo više radili ili da malo više radimo na promociji upravo ovih poverenih poslova, da ih pospešimo da se udruže, možda bi naredne godine bilo 50% lokalnih uprava koje taj posao žele da rade.
Upravo o tome pričam i nisam imala nikakvu nameru da ovaj moj amandman izazove bilo kakvu vrstu politizacije. Jednostavno prenosim stav svoje poslaničke grupe koja misli da se lokalnim upravama ne trebaju uzimati prenete nadležnosti. Zahvaljujem.

Po amandmanu, Neđo Jovanović.

Ovaj put zaista poslednje javljanje.
Hvala Bogu da se u nečem slažemo, a to je da se stimulišu jedinice lokalnih samouprava. I, treba ih stimulisati i treba ih u svakom slučaju unapređivati i u svakom pogledu, ali to ne treba činiti tek tako da se kaže – e, pa znate šta sad treba da ulažem? Trebali smo da ulažemo. I, mi i vi i sve prethodne vlasti, aktuelne vlasti koje su i te kako zaboravljale da treba ulagati u lokalne samouprave i Priboj, Novu Varoš i Prijepolje i sve ostale nerazvijene opštine.
Treba te opštine podizati na nivo koji zaslužuje zadovoljavajući standard građana gde to sada tamo nije, ali to nije tema. To nije upravo ono što podrazumeva suštinu člana 9. ovog zakona. Ovaj zakon ukazuje na nešto drugo. Da li te opštine kojima mi svi želimo dobro mogu da iznesu teret posla koji se ovim članom definiše? Po nama ne mogu i zbog toga je upravo ovaj predlog, barem u ovom delu zakona, smislen i kao takav treba da opstane. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mislim da što se tiče ovog amandmana uopšte koncepta za poverene poslove kojima lokalne samouprave sigurno nije bilo loše namere onoga ko je pisao ovaj zakon. Iz prostog razloga, što kada govorimo o poverenim poslovima, a pogotovo u oblasti rudarstva i ljudi koji treba time da se bave na lokalu, je vrlo jedan težak posao, pogotovo kada govorimo o tome da oni treba da budu upućeni u izradu elaborata. Pogotovo kada govorimo o ljudima koji treba da imaju određenu vrstu licenci koja naravno tek sad prvi put se javlja u zakonu da je rešena kroz ministarstvo, jer ne postoji nadležna institucija u Srbiji koja je davala uopšte bilo koji vid licence vezane za rudarsku struku.
Tako da mislim da ovaj amandman nije prihvaćen iz prostog razloga što je život pokazao 2011. godine do danas, da ovaj posao jednostavno lokalne samouprave nisu bile u stanju da obavljaju. Jednostavno ceo posao i koji nam sada sledi u ovoj oblasti i kada ćete dobiti veliki deo, veliki broj igrača u ovoj oblasti koji će hteti da jednostavno se bave ovim poslom neće biti u mogućnosti da u saradnji sa lokalnim samoupravama izvedu od početka do kraja. Zbog toga je predlagač dao najbolje rešenje, a to jednostavno, nadležno ministarstvo se bavi ovim poslom, a sigurno da bez lokalne samouprave neće moći da sprovedu bilo kakve projekte koji su vezani uopšte za rudarstvo i geološka istraživanja.
Tako da mislim da s razlogom ovaj amandman nije prihvaćen, da je bilo koncepta da je to izvodljivo da bi sigurno prihvatio ovaj amandman.Hvala.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković i mr dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 10. Predloga zakona reguliše šta se događa sa odobrenjem za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa kada pravno lice kome je izdato to odobrenje bude u postupku prodaje putem privatizacije.
Mi smo smatrali da je predloženi član iz predloga zakona malo komplikovan, preobiman i da nije na adekvatan način regulisao ovu materiju, pa smo stavili amandman, da se član 10 menja tako da glasi – U imovinu pravnog lica koja služi za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa i koja se prodaje u postupku privatizacije ulazi kao prirodni kapital i odobrenje za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa koje mu je izdato.
Kao obrazloženje smo naveli da odobrenje za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa koja pravna lica poseduju je izuzetno vredno pravo i praktično u postupku privatizacije ono mora da uđe u imovinu pravnog lica koje se privatizuje. Amandman se ne prihvata i u obrazloženju je navedeno da predloženo zakonsko rešenje se odnosi na prenos odobrenja za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa koja su izdata pravnom licu čija se imovina koja služi za eksploataciju prodaje u postupku privatizacije u skladu sa propisima koji uređuju način i postupak privatizacije. Odobrenjem za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina samo se odobrava korišćenje mineralnih sirovina kao prirodnog dobra u javnoj svojini Republike Srbije na kojem društvo kapitala ne može steći pravo svojine i kao takvo nema karakter imovine.
Ili niste razumeli naš amandman zato što je možda obrazloženje bilo previše kratko ili ste ovo obrazloženje zašto se odboja dali paušalno kao što su data mnoga obrazloženja o odbijanju amandmana u ovom mišljenju. Mi smo svesni da odobrenje za eksploataciju nije svojinsko pravo, to nema dileme, ali to odobrenje je osnov za sticanje prava na eksploataciju. Dakle, prava na korišćenje i eksploataciju sirovina koja se kasnije prerađuju i prodaju. Znači, onaj koji ima odobrenje na osnovu njega stiče veliku dobit, ako dobro radi. Samim tim to odobrenje ima i izvesnu tržišnu vrednost koja je često i veoma velika i smatramo da za to odobrenje mora da se i plati kao i za imovinu. Zato smo rekli da se prodaje u sklopu imovine, a ne da postaje odobrenje imovina. Mislim da se tu nismo razumeli kod tumačenja našeg amandmana pa zato predlažem da još jednom razmotrite ovaj amandmana.