Hvala.
Na član 9. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinkovi i Blagoje Bradić.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Samo bih htela da vas pitam, koliko mi je ostalo vremena od ovlašćenog? Možda sam pogrešila što nisam naglasila da prethodno vreme koristim za…

Dvanaest minuta i 27 sekundi. Trošeno je ono drugo vreme.

Hvala.
Član 9. je jedan od mnogobrojnih članova na koje smo mi uticali i generalni stav naše poslaničke grupe je da ne treba dirati ingerencije lokalnih uprava koje su im postojećim zakonom date.
Znači, kao i mnogim amandmanima koji će se kasnije pojavljivati, mi u stvari tražimo da se zadrži nadležnost lokalnih uprava i po pitanju normiranja procedura, bilo da se one odnose na izdavanje, odnosno izdavanje odobrenja za geološko istraživanje, za zadržavanje prava na istražne prostore, za eksploataciono polje, za eksploataciju i za sve vrste prenosa odobrenja, za izgradnju rudarskih objekata, kao i za izvođenje rudarskih radova. Smatramo da je potrebno zadržati nadležnost lokalnih uprava, obzirom na značaj ovih resursa za njih same.
Neprihvatljivo je obrazloženje da su lokalne uprave bile nezainteresovane za poverenu nadležnost. Ovako se ovim predlogom zakona zaobilaze opštine. Na njihovim će se teritorijama raditi geološka istraživanja, eksploatacije mineralnih sirovina, a one u tome, nažalost, neće učestvovati, jer su, kako stoji u obrazloženju za odbijanje amandmana i u samom zakonu, u stvari bili prepreka za brže i efikasnije postupanje po zahtevima privrednih subjekata.
Možda je toga i bilo, ja ne sporim, ali šta je država uradila po pitanju promocije ovih poverenih nadležnosti među lokalnim upravama? Da li je podsticala lokalne uprave da udružuju svoje kapacitete i tako pospeše ovaj mali korak ka decentralizaciji?
Država se odlučila za ovaj jednostavniji i lakši korak i oduzela im je nadležnosti. Na putu ka EU neophodno je jačati kapacitete već postojeće i razviti nove i na republičkom i na lokalnom nivou. Nažalost, odbijanjem ovog amandmana i ostalih naših amandmana, koji se upravo odnose na pitanje učešća lokalne uprave u celoj ovoj proceduri, mislim da je vraćanje na nivo iz 2014. godine, obzirom da se lokalnim upravama ovim putem, odnosno na ovaj način oduzimaju nadležnosti koje su im date ovim zakonom. Zahvaljujem.

Hvala.
Moja greška, imate od grupe. Moja greška je što sam rekla da nemate, nisam dobro pročitala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvaženi predstavnici ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, uz uvažavanje motiva koji je predlagač istakao u ovom amandmanu, postoje i određena stanovišta koja svakako mogu da budu polemična kada je u pitanju celokupna teritorija Republike Srbije.
Nesumnjivo je da sve opštine, odnosno lokalne samouprave, o gradovima neću govoriti, ali o opštinama i te kako hoću, ne raspolažu dovoljnim kapacitetom da bi se mogao izneti teret aktivnosti koje se vezuju upravo za ovu regulativu koja je propisana predloženim članom u odnosu na amandman kojim se na taj član interveniše.
Konkretno, mnoge opštine nemaju ni stručni potencijal, a nemaju ni potencijal koji se vezuje čak i za onaj tzv. administrativni nivo koji bi mogao obrađivati ono što podrazumeva klasifikaciju zahteva, uvažavanje svega onoga što se vezuje za upravno-pravnu proceduru, imajući u vidu da ovde nije u pitanju samo upravni postupak. Ovde su u pitanju i određeni stručni elementi koji se i te kako moraju vrednovati i na koje se i te kako mora obratiti pažnja prilikom prijema zahteva, obrađivanja zahteva i donošenja odgovarajućih odluka po tom zahtevu.
Nije sporno i ne može se dovoditi u sumnju da je analiza od strane ministarstva kao predlagača bila tačna, da je svega 20% od ukupnog broja lokalnih samouprava participiralo, odnosno ispoljilo želju i volju da učestvuje u ovome. Ja ni u kom slučaju ne želim da obezvredim nastojanja da se lokalne samouprave afirmiši, i treba da se afirmišu, ali ovde se u konkretnom slučaju radi o poverenim poslovima koji su i te kako značajni. Značajni su prevashodno za državu. Radi se o prirodnim resursima o kojima mora da vodi računa država. Radi se o tome da se ovde ne sprovodi uska centralizacija, ako sam dobro razumeo da je to u pitanju. Nije u pitanju stroga centralizacija, u pitanju je ono što podrazumeva zaštitu uglavnom struke i stručnim parametara.
Zbog toga, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer stoje i te kako praktični razlozi da lokalne samouprave nisu podigle taj potencijal. Da li je država mogla da pomogne da se taj potencijal podigne? Možda, ali znatno pre i znatno ranije nego što je uopšte započeto sa sistemskim rešenjima i donošenjem zakona.
Konkretno, recimo, ja ću postaviti jedan praktičan primer. Da li je moguće da, recimo, opština Nova Varoš, ili opština Trgovište, ili opština Žagubica, nosi takav potencijal koji podrazumeva rešavanje ovakvih zahteva i postupanje po ovakvim zahtevima, a ima svega tri zaposlena u opštinskoj upravi? Tri ili četiri, kao što je slučaj u Trgovištu. Čak nemaju ni načelnike uprave, nemaju ni upravu, nego opština sačinjava sve. Dakle, nije isto svuda, nije celokupna teritorija Republike Srbije pokrivena sa onim kapacitetom koji je ovde potreban.
Ponavljam, uz uvažavanje motiva amandmana, ipak u praktičnom smislu on nije sprovodiv. Hvala.

Gospođo Branka, da li želite repliku ili po amandmanu?
(Branka Karavidić: Repliku.)
Ne vidim osnova.
(Branka Karavidić: Onda po amandmanu, kao ovlašćeni.)
Jednostavno, narodni poslanik Jovanović je izneo svoje mišljenje po tom amandmanu, ali mogu da vam dam reč po amandmanu, ako želite. Dozvolite, moram poštovati redosled, prvo ima reč Gordana Čomić, pa onda ću vama dati reč. Izvolite.

Zahvaljujem na podršci i na prihvatanju amandmana i na član 9. koji su podnele koleginice Branka Karavidić i na član 8. koji je sa kolegama podnela narodna poslanica Nada Lazić, jer se radi o jednoj odluci strateškoj Vlade da se lokalna samouprava izuzme iz poslova. Obrazloženja su – oni ne daju dozvole na vreme, oni ne obavljaju svoje poslove na vreme, oni zaustavljaju investitore, oni nemaju stručne ljude. Super, ali ko će to sada da radi u tom istom Trgovištu ili Žagubici, gde god?
To je strateški treći put da Vlada ima strategiju da ili potpuno oduzima ovlašćenja lokalnim samoupravama ili im daje ovlašćenja, a ne daje im novac za te nadležnosti. Poslednji primer je – dajte novac zaposlenima u predškolskim ustanovama. Odakle? Ne znamo. Revizor ne da iz budžetske rezerve, ali rekla Vlada da je to nadležnost lokalnih samouprava, što po zakonu jeste. Dakle, ko će da uradi te poslove i zašto je strategija da se svi ravnamo prema najlošijoj lokalnoj samoupravi?
Znači, vi imate prilaz kroz nekoliko zakona da zato što 30% lokalnih samouprava ili 10% ili koliki god hoćete broj kažete da nema kapaciteta, e, onda nećemo nikom da damo tu nadležnost. Kako to izgleda u praksi? Ja ću sa vama da podelim primer koji će možda ministru delovati kao karikatura, ali ako ne prihvatite amandmane na član 9. i 8. ili ako bar ne počnemo razgovor o tome zašto se ravnamo prema najlošijem a ne prema najboljem sa strategijom pomaganja najlošijim, tako rade evropske zemlje, kako to izgleda, recimo, sa glinom. Ne možeš da dobiješ dozvolu, ovi te sprečavaju, ti uračunaš kao investitor koji skida iscrpiv izvor, glina je iscrpiv izvor, sa parcele koju odabereš. Ako te ikada inspektor uhvati, tebi je uračunat već u cenu sav gubitak koji bi eventualno morao da platiš kao kaznu. Kako će tek biti sa zahtevom da radi geološka istraživanja?
Znam da ima društava i država koje ovako koncipiraju, ali ne znam ni jedno u kojem je argumentacija - oduzmi nadležnost lokalnoj samoupravi, časna reč, majke mi, bolje je tako. To je argumentacija koju mi čujemo ne samo od Vlade kojoj smo opozicija, tako je bilo šareno i u Vladi kojoj sam bila podrška, kojoj sam bila i opozicija jer valjda ministri imaju osećanje – kao ja sada ću da kažem lokalnoj samoupravi šta će da radi, oni nemaju čime, nemaju koga, nemaju struku, pa ću da im uzmem nadležnosti. Ili – evo im nadležnosti, ali ne dam im novac.
Evropske integracije, kao posao oko kojeg smo ovde u sali svi složni, ogroman posao, 90% se obavlja na lokalnom nivou. Za 90% poslova reformi su odgovorni ljudi u lokalnim samoupravama, na lokalnom nivou. Mi imamo sada zakone koje zovemo evropskim. Legitimno je imati takav cilj. Nije legitimno kazati – tako je bolje, da vas ja pitam, ako lokalne samouprave do sada nisu mogle, a kako će sada moći? Sva četiri geološka inspektora koja rade u Ministarstvu za rudarstvo će pokriti sve ono što nisu mogle lokalne samouprave. Ne biva. Nije ovde, kako da vam kažem, utakmica između toga da možda pobedi vladajuća koalicija ili opozicija, vi ste već pobedili. Utakmica je oko toga kako da vi geološka istraživanja učinite zakonskim, da teku glatko sa najmanje prepreka i sa najvišim garancijama da će biti u skladu sa onim na šta vas obavezu kako poglavlje 15, tako i poglavlje 27. Oko toga je ovde nesporazum.
Nije problem da ne prihvatite amandman. Videćemo se ovde i za šest meseci, i za godinu dana, kada nam dođe Vlada sa istim ovakvim amandmanom. Mi nismo opozicija koja će vam kazati – a, rekli smo vam. Ali, stvarno je već dugačak spisak zakona gde su ljudi koji se razumeju u materiju najdobronamernije tražili dijalog pa je bilo više tvrdoglavosti nego argumentacije i onda smo dolazili do izmena i dopuna istih zakona.
Ja ću za amandmane glasati, a vas molim da bar u pisanju podzakonskih akata, ako već nije jasno ovde, bude jasno, precizno podeljena nadležnost i za nadzor i obaveze investitora i ono što se tiče lokalne samouprave, jer smo inače besmisleno proveli sve ovo vreme zajedno.

Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Samo bih želela da se zahvalim koleginici Čomić na podršci. Mislim da je ona dobar deo mojih misli upravo izrekla, nego ja imam potrebu da još jednom ponovim. Sve nas, da li se nalazimo u Trgovištu, Novoj Varoši, Majdanpeku, Beogradu, Novom Sadu, na putu ka EU čeka, odnosno neophodno nam je da jačamo kapacitete, bilo u Trgovištu, u Novoj Varoši, Majdanpeku ili Beogradu. Neophodno je da jačamo ne samo republičke kapacitete, nego i lokalne kapacitete. O tome pričamo koleginica Čomić i ja.
Ako je postojećim zakonom data mogućnost lokalnim upravama da rade poverene poslove, one se u prvom vremenu verovatno nisu dobro snašle ukoliko nije bilo promocije, ukoliko nije bilo motivacije da susedne lokalne uprave udruže i prihvate taj posao. Ne vidim razlog zašto se na ovaj način nešto što je već pre jedno godinu i po dana dato kao mogućnost na ovaj način oduzima. Ovako će se lokalne uprave naći u situaciji da se jednog dana na njihovoj teritoriji pojavi neka firma koja radi istražne radove, a oni neće imati pojma ko to radi, ko to istražuje kamen, ko to istražuje šljunak, o tome vam pričam.
U svakom od ovih članova postoji mogućnost, ukoliko zakaže lokalna uprava ili eventualno pokrajina, da ministarstvo donosi konačnu odluku. Ja vam o tome pričam. Moramo svi da radimo i na jačanju kapaciteta i ljudskih resursa, ako zaista iskreno želimo da jednog dana budemo deo EU. Zahvaljujem se.