Izvolite ministre.

Zahvaljujem.
Poštovana narodna poslanice, vi ste danas prvi pokrenuli pitanja iz oblasti zaštite životne sredine i ja želim da kažem zbog vas, ali i zbog naših gledalaca, da je i ove godine opredeljen fond koji će biti iskorišćen u projekte koji se tiču zaštite životne sredine.
Vi ste pomenuli „Zeleni fond“, mi smo ga najavili i tačno je da će biti uspostavljen. Da bi bio uspostavljen, potrebno je da budu usvojena ona tri zakona koja ste vi imali priliku da diskutujete i da o njima razgovarate sa predstavnicima Ministarstva nedavno ovde u Skupštini. Mi smo zaista učinili sve da oni što pre budu pred narodnim poslanicima, ali zbog procedura koje je bilo potrebno sprovesti pre sve kada se tiče saglasnosti od strane Evropske komisije, nismo uspeli pre nove godine. Nadam se da će biti u januaru, eventualno u februaru, a odmah iza toga sledi sve ono što nose ova tri zakona u smislu „Zelenog fonda“.
Zarad vas i zarad javnosti, želim da kažem da je ove godine opredeljeno za poslove u oblasti zaštite životne sredine 5,27 milijardi dinara, to je za 1,6% manje u odnosu na prošlu godinu, prosto, u nivou je tih sredstava.
Ova smanjenja se odnose na uštede na nivou centrale, da tako kažem, a što se tiče onih projekata koji se odnose na upravljanje otpadom, na projekte u oblasti zaštite životne sredine, kao što je recimo ispitivanje kvaliteta vode i sedimenata, zatim zaštite i očuvanje strogo zaštićenih vrsta, uspostavljanje ekološke mreže, uspostavljanje mreže „Natura 2000“, ništa nije uskraćeno. U tu svrhu je opredeljeno 4,18 milijardi dinara, što je oko 80% od ukupnog fonda za pitanja životne sredine.
Pomenuli ste i divlje deponije i prosto smetlišta u Srbiji. Vi ste potpuno u pravu, ali ja moram vas da podsetim da pitanja uređenja deponija i uređenja tokova otpada nisu pitanja koja su u nadležnosti ministarstva. To su komunalna pitanja. Lokalne samouprave je trebalo već da uspostave sisteme upravljanja otpadom, da naprave regionalne deponije. Vi znate da je strategijom predviđeno više od 20 deponija, da samo je manji broj njih izgrađeno i sada se sa pravom postavlja pitanje – šta smo uradili u prethodnom periodu, u prethodnim godinama. Zašto ništa nismo preduzeli da taj posao završimo? Tako da je sada opravdano i ono pitanje koliko su te regionalne deponije zapravo sada u skladu sa savremenim trendovima u razvijenim evropskim zemljama.
Vi znate, složićete se sa mnom, da se ovde zaista vrlo brzo menjaju i direktive i da se vrlo brzo iznalaze nova tehnološka rešenja, osavremenjavaju modeli upravljanja otpadom. Otpad više nije otpad, već sirovina u najvećem procentu, odnosno u najvećem udelu kada se radi o ukupnoj količini. S tim bi se složila i ovo je možda i prilika da podsetimo. Sve lokalne, pokrajinske sekretarijate, sve institucije sistema da svako sebe treba da nađe u ovoj priči, da postavi sebi pitanje - šta je uradio? Pa čak i naši građani treba da postave sebi pitanje - da li se dovoljno odgovorno odnose prema životnoj sredini, prema okruženju, prema generacijama koje dolaze? I to su pitanja koja treba postavljati i zahvaljujem vam se na prilici da ovo i sada kažem.
Što se tiče subvencija, one su zaista na nivou prošlogodišnjih. Čak nešto više je iznos subvencija za 2016. godinu, u odnosu na 2015. godinu predviđen. Prosto, vi i svi ostali treba da znaju da ovo što se sada uzima kao manjak, to je u stvari ono što Vlada dodatno opredeljuje poljoprivredi. Opredelila je prošle godine 4,5 milijarde, opredeljuje ove godine 9,7 milijardi.
Ja moram da kažem i to je verovatno svim našim poljoprivrednicima jasno, velika su to sredstva za Republiku Srbiju. Prošle godine isplatili smo 35 milijardi, ove godine opet biti oko 35 milijardi. To je oko 800 miliona evra. Verovatno za neku ekonomski razvijenu zemlju, zemlju EU poput Holandije, Nemačke, to i ne bi bila neka velika sredstva, ali za Srbiju, s obzirom na sve ono što smo zatekli i što smo nasledili su zaista sredstva koja zaslužuju poštovanje i poštovanje nas koji smo u toj oblasti prema drugim kolegama koji su imali poverenja prema nama da nam ta sredstva opredele.
I opet želim da kažem da ćemo se mi i na dalje truditi da svaki dinar agrarnog budžeta, baš kao što je malopre i premijer rekao, zapravo ode u poljoprivredu, da bude iskorišćen na najbolji mogući način onom koji zaista obrađuje zemlju, a ne onom koji samo na osnovu posedovne liste dobije sredstva iz agrarnog budžeta i ne iskoristi ih na pravi način. To je naša misija, to je naš zadatak i mi verujemo da ćemo uspeti. Pozitivni rezultati prošlogodišnji, uprkos poplavama, nam daju za pravo da budemo optimisti.
Ovogodišnji rezultati, prvih 10 meseci su takođe dobri. Bolji su nego prošlogodišnji. Mi smo prosto optimisti i verujem da su i naši poljoprivrednici optimisti.
I još jednom, zahvaljujem na pažnji, zahvaljujem na pitanjima, a sve pojedinosti ćemo sasvim sigurno moći i šire i bliže da elaboriramo kada budu na dnevnom redu amandmani. Hvala lepo.

Nada Lazić, kratko hoćete? Da.

Da. Hvala lepo na odgovoru. Samo želim da iskoristim priliku da je ovde i ministar finansija, odnosno kakav je stav u pogledu konačnog formiranja „Zelenog fonda“, pravog „Zelenog fonda“, da konačno počnemo da rešavamo pitanje iz oblasti životne sredine, jer sećate se i videli ste sigurno svi, ovaj pregled stanja, odnosno mišljenja EU u oblasti o životnoj sredini, odnosno Poglavlje 27, da tu ne stojimo sjajno, da smo i u pogledu otpada i u pogledu voda izuzetno loši
Zato pitam da po tom pitanju nešto kažemo, jer ovako kako je sada, a vidim da to očigledno to još uvek nije prioritet dok je i premijer izašao, da jednostavno pokušamo da krenemo da se pomerimo sa mrtve tačke jer ćemo doći u situaciju kada nam budu sredstva na raspolaganju da nećemo biti spremni da ih uzmemo. Hvala lepo.

Hvala vam.
Dubravka Filipovski, a neka se pripremi Dušan Petrović.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministri, poštovani građani Srbije, mi smo danas u toku današnje rasprave od premijera i članova Vlade na jedan veoma konkretan i sveobuhvatan način čuli o rezultatima sprovođenja ovog aktuelnog budžeta za 2015. godinu, ali i planove realizacije predloga budžeta za 2016. godinu.
Ne mogu ovom prilikom da se takođe ne osvrnem na prošlogodišnju raspravu kada su mnoge kolege pokazale nevericu u realizaciji ovog budžeta. To je njihovo legitimno pravo, ali sve ono što se realizacijom budžeta pokazalo demantuje u cilju i pomaka u privrednom oporavku, u socijalnim davanjima koja nisu smanjena zbog štednje koju smo imali i to su pozitivni koraci koji su nekoliko puta rečeni u današnjoj raspravi i mislim da ih treba …

Molim samo malo tiše u sali jer poslanica je već počela da viče. Izvolite.

Takođe, predlog budžeta, svakog budžeta je otprilike odslikavanje ekonomske politike Vlade RS i ovaj predlog budžeta je po mom dubokom mišljenju i mojih kolega iz poslaničke grupe NS usmeren na konsolidaciji budžetskih rashoda i sprovođenje strukturnih reformi.
Mislim da je ovaj predlog budžeta dokaz da idemo u pravcu stvaranja jedne stabilne poreske politike. Na to nam ukazuje konstantna naplata poreza. Zato je važno dalje jačanje kapaciteta poreske uprave i uspostavljanje bolje koordinacije inspekcijskih službi. Beležimo, kao što je rečeno, kontinuirano smanjenje deficita u štednji na svim nivoima. Transformiše se javni sektor u jedan efikasan, delotvoran i racionalan sistem čime se stvaraju preduslovi za stvaranje boljeg poslovnog okruženja, a što može da omogući porast investicija, bolju reproduktivnost i konkurentnost privrede.
Takođe, predlog svakog budžeta je otprilike oslikavanje ekonomske politike Vlade Republike Srbije. I ovaj predlog budžeta je, po mom dubokom mišljenju i mojih kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije, usmeren na konsolidaciju budžetskih rashoda i na sprovođenje strukturnih reformi.
Mislim da je ovaj predlog budžeta dokaz da idemo u pravcu stvaranja jedne stabilne poreske politike. Na to nam ukazuje konstanta naplata poreza. Zato je važno dalje jačanje kapaciteta poreske uprave i uspostavljanje bolje koordinacije inspekcijskih službi. Beležimo, kao što je rečeno, kontinuirano smanjenje deficita u štednji na svim nivoima, transformiše se javni sektor u jedan efikasan, delotvoran i racionalan sistem, čime se stvaraju preduslovi za stvaranje boljeg poslovnog okruženja, a što može da omogući porast investicija, bolju produktivnost i konkurentnost privrede.
Takođe, plan ovog budžeta je da se u narednoj godini zaustavi rast javnog duga i da on od 2017. godine počne da pada. Projektovani BDP je planiran za otprilike 2%, a za mene je veoma važno da kažem - prvenstveno zahvaljujući oporavku privatnog sektora.
Rekla bih da je ovaj budžet pažljivo planiran, da ide u dobrom pravcu zaokurživanja trogodišnjeg ciklusa fiskalne konsolidacije i, kako je danas minisar Vujović rekao, u pravcu ubrzanog razvoja. Planom štednje na rashodnoj strani stvaraju se i sve bolji uslovi za investiranje u infrastrukturu, što se najbolje vidi iz plana završetka koridora.
Dakle, mi na jednoj strani imamo politiku dugoročnih reformi i štednje, a na drugoj već viđena zaduženja, lažna obećanja da će, recimo, građani dobiti po hiljadu evra od procesa privatizacije. Mi u ovom trenutku plaćamo veliku cenu zabluda, ekonomske neodgovornosti, ali je vrlo važno da račun naše finansijske neodgovornosti ne ostavimo našoj deci i budućim generacijama. Zbog toga mislim da je naša odgovornost velika i da je pred nama zajednički zadatak da do 2020. godine stabilizujemo finansije i pokrenemo privredu.
Zbog građana Srbije, rekla bih da smo mi pod konstantnim monitoringom EU, kao zemlja koja za nekoliko dana treba da otvori poglavlja, da imamo obaveze koje su definisane u 35 pregovaračkih poglavlja i zato je važno da se zna za šta je ko odgovoran, koliko je kome prolazno vreme i kakve je ko ciljeve postavio.
Treba da postavimo sebi visoke ciljeve, da učimo od drugih razvijenih zemalja i da primenjujemo njihova iskustva. Pomenula bih Nemačku, njihov Budenstag je prošle godine usvojio posle 40 godina prvi put budžet koji nije imao deficit. Premijer je spomenuo da je sledeća godina reforma obrazovanja, što je veoma važno. Bila bih veoma zadovoljna kada bih mogla da vidim finski model, koji ima fantastične rezultate u toj zemlji i koji bi trebao i nama da posluži kao osnova za reformu našeg sistema obrazovanja.
Ono što mislim da je veoma važno reći, paralelno sa reformama obrazovanja, veoma je važno da motivišemo pre svega mlade ljude i one koje racionalizacijom državne uprave ostaju bez posla, da svoju egzistenciju traže u privatnom biznisu, u privatnim kompanijama, kod novih investitora, a ne u javnim preduzećima i državnim institucijama, i da naše društvo transformišemo iz službeničko u preduzetničko. Mislim da ćemo onda biti u prilici da kažemo - uspeli smo u nameri da planiramo ambijent koji daje jednoj državi mogućnost da se razvija. To je po mom dubokom mišljenju važan cilj.
Drugi važan cilj politike ove Vlade mora biti suzbijanje sive ekonomije i volela bih da od ministra Sertića ili ministra Vujovića čujem planove za narednu godinu u toj oblasti. Zamolila bih i da mi gospođa Kori Udovički odgovori na pitanje - šta je sa registrom zaposlenih u državnim upravama? Da li je on pri kraju? Najavili ste to.
Sve u svemu, mislim da je ovo jedan dobar budžet i još jednom da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u Danu za glasanje podržati ovaj predlog budžeta.

Hvala.
Reč ima potpredsednica Vlade. Izvolite.

Samo da odgovorim na vaše pitanje. Prvo da pozdravim vaše interesovanje za takvo jedno tehničko pitanje koje je zapravo izuzetno važno da bismo bili u stanju da sprovedemo promene na kojima radimo na trajan način.
U ovom trenutku, u skladu sa Zakonom o registru, mi smo pripremili potrebne podzakonske akte da se do kraja predefiniše kako treba da izgleda unos podataka. Međutim, pripremljen je i potpuno spreman indeks, šifarnik za katalog za radna mesta, koji je pripremljen. Sada, s obzirom na to da su IT-eksperti u Trezoru u ovom trenutku bili prezauzeti sa budžetskim zakonom, odložili smo za januar informatičku pripremu registra, da bi se ta uredba i šifarnik uneli. Najoptimalnije je da se unesu istovremeno i onda će od februara svi zaposleni u javnom sektoru, pošto se to odnosi na javna preduzeća, dobijati šifarnik, odnosno registar za popunu koji je informatički mnogo podatniji upotrebi i manje sklon greškama.
Tako da, očekujemo da će onda od februarskih podataka moći da se prati broj zaposlenih i njihove zarade na mnogo pouzdaniji način. Hvala.