Poštovani predsedavajući, član 27. koji sam reklamirao pre jedno sat vremena.

Dakle, vi ste sa ovom poslednjom opomenom izrekli šest opomena poslanicima opozicije, iako su poslanici vladajuće koalicije dobacivali, vređali, koristili teže reči nego poslanici opozicije. Nijednu opomenu im niste izrekli. Svađali su se ministri sa vama, prekidali vi njih i oni vas.

Gospodine Veselinoviću, ja nisam nijednom poslaniku opozicije izrekao opomenu zbog govora, zbog reči koje je izgovorio u Narodnoj skupštini, osim gospodinu Božoviću, koji je rekao ministru finansija: „Lažeš bre!“.

(Balša Božović, s mesta: Nisam to rekao.)

Sve opomene su bile izrečene zbog kršenja reda u sali, zbog dobacivanja sa mesta, zbog nemogućnosti da se uspostavi rad u diskusiji. Znači, sve opomene, to mogu da potvrdim stenografskim beleškama. Znači, nijedna zbog govora koja je izrečena u Narodnoj skupštini. Ja ću morati da nastavim sa opomenama, dok god ne budemo u mogućnosti da narodni poslanici govore o temi.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Skupština će se izjasniti u Danu za glasanje.

Morate, gospodine Bečiću, to da nas pitate.

Pitaću vas od sada, svaki put.

Pa, ne od sada, nego vi se zalažete za primenu Poslovnika, vi ga ne primenjujete.

Ja bih, u skladu sa članom 101, htela da vas podsetim, vi ste malopre rekli da vi nemate drugog načina da održite red na sednici nego da izričete narodnim poslanicima opomene, ali vi imate drugog načina, gospodine Bečiću. Član 101. kaže da predsednik Narodne skupštine, potpredsednik, u našem slučaju, može da prekine sednicu Narodne skupštine i da kada ne može na drugi način da održi red, može da odredi pauzu u radu Skupštine i da nam to obrazloži.

Tako da nije tačno da vama jedino što stoji na raspolaganju jeste prekid Skupštine. Vi možete vrlo lepo, ako osećate da ne možete na kraj sa tim što poslanici govore, da odredite pauzu. Radimo već danima.

Zahvaljujem se, gospođice Jerkov.

Ja mogu da izađem na kraj sa poslanicima koji govore, a ne mogu sa poslanicima koji dobacuju sa mesta i ometaju rad i ometaju govornika koji u tom trenutku govori. Zahvaljujem.

Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje? (Da.) Hvala.

Izvolite, gospodine Markoviću.

Gospodine predsedavajući, član 103. u prvom stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu i postupanje predsednika Narodne skupštine. Ako vi danima meni ne dajete to pravo i mogućnost, ako vi danima ili okrećete glavu, kao i vaše koleginice, na to što hoću da kažem, onda meni ne ostaje ništa drugo nego da vas pitam sa mesta – a kako je to gospodin Babić govorio o amandmanu? Ako je to u istoj ravni ili u težini sa rečima koje je gospodin Babić govorio ovde danima i mnogi drugi da smo mi lopovi i lažovi, a da vi ne reagujete, odakle vam onda pravo da na takav način ućutkujete poslanike opozicije? Do kada to mislite da radite?

Zahvaljujem se.

Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje? (Da.)

Zahvaljujem.

(Jovan Marković, s mesta: Želim da mi date odgovor.)

Da li želite da se Skupština izjasni o vašem zahtevu za povredu Poslovnika? (Da.) Hvala.

Izvolite, povreda Poslovnika, narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, i vi i ja i srpska javnost i koleginice i kolege u ovoj sali znamo da sam dobio reč po replici na izlaganje gospodina Pavićevića, ali neko ko sa nedovoljno pažnje prati ovu diskusiju, zaslepljen nekom političkom mržnjom, naravno da neće čuti šta se dešava.

Ja ću vas zamoliti, gospodine predsedavajući, da ipak neke stvari nazivamo pravim imenima. Stalno se ovde protura nešto prema opoziciji, prema opoziciji. A gde vi vidite ovde opoziciju? Ja ovde samo vidim predstavnike režima Bojana Pajtića, koji dan-danas vlada u Vojvodini.

Zahvaljujem se, gospodine Babiću.