Kamo sreće da je za onaj objekat za decu ometenu u razvoju u Novom Bečeju, Heterlend, da je načinjen sličan ugovor kao što je ugovor za „Beograd na vodi“. Kamo sreće da su tada za obaveze izvođača tog fiktivnog izvođača fiktivnih radova na Heterlendu dobijene dozvole, odnosno garancije, kao što ih ima „Igl Hils“, kao što postoje ovde u ugovoru, ne bi milion i 200 hiljada evra namenjeno za decu ometenu u razvoju ne bi nestalo u džepovima klike oko šefa vojvođanskog režima, već bi ta deca dobila svoj objekat i te porodice bi dobile svoj objekat.
Za one ljude koji su nas prvo optuživali da projekat, odnosno ugovor neće biti javan, pa smo objavili ugovor, za one koji ne žele da čitaju ili ne umeju da čitaju taj ugovor, ne shvataju da za obaveze Igl Hilsa garantuje Al Maabar, da smo dobili garancije i za Igl Hils.
Uostalom, ako je nas prethodni govornik, ne u prethodnom obraćanju, ali od pre desetak, petnaest minuta, ubedio da tamo u stvari ništa ne može da se gradi, zašto onda da se brine on i za zaradu, zašto da se brine da li će neko nešto dobiti? Tamo ne može, po rečima prethodnog govornika, ništa da se gradi.
Verovatno da tamo mogu samo da se nalaze zarđali brodovi, udžerice, ljudi sumnjivog morala. Verovatno da je to ta ponuda Beograda i ta slika Beograda koju je Beograd trebao da pokaže. Ne, nije.
Ovo je razvojni projekat. Ovo je projekat na kome će se zaposliti ljudi iz Beograda, ali i ljudi iz čitave Srbije, građevinska operativa, proizvodnja građevinskog materijala. Ma koliko navijali da tako nešto ne uspe, na radost Beograđana, na radost našeg društva, promenićemo sliku Beograda, i to po jasnom i vrlo transparetnom ugovoru i planu. Da je sreće samo da ste i vi za Heterlend pravili ovako slične ugovore, deca ometena u razvoju bi imala svoj kutak.