Zahvaljujem.       
Repliku ima predsednik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić, na pominjanje imena. Izvolite i ovim zatvaramo krug replika.

Ja ću vam reći ko čini taj zeleni pul. Emil Tedeski - Atlantik grupa, Ivica Todorić - Agrokor, Dragutin Drk - Vindija, Ivan Ergović - Neks grup, šta je ovo? Ovo nisu tajkuni? Ovo su sve fizička lica. Pošto vidim da sem vaših kompanija, sem kompanija u vlasništvu mangupa iz DS, sve druge kompanije su tajkunske, a ove kompanije i ovi ljudi nisu iz Srbije, iz susedne nam Hrvatske. Jel to zeleni pul kojim se hvali gospođa prethodni govornik?
Sa druge strane, malo pre je nešto urađeno, stvarno ne mogu da razumem, DS nas je optužila da 2011. godine kada su i Vladu i Grad Beograd, i sve moguće institucije vodili mangupi iz DS i kada su napravili zaključak po kome se daje saglasnost za zaključivanje ugovora između Republike Srbije, PKB, Grada Beograda i Direkcije za imovinu da to u stvari nisu uradili oni, to nisu uradili mangupi iz DS koji su i tada radili ove stvari Heterlned, Tesla banka, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za razvoj, pa im je to bilo malo pa su hteli i na PKB.
Samo što sada hoće da predstave da 2011. godine, Vladu je vodila, u stvari SNS. Znate, nisu vodili mangupi iz DS, pa su oni napravili taj zaključak. Taj zaključak, odnosno po tom zaključku prvi pokušaj uknjiženja, kada je bio? Dve hiljade trinaeste godine, kada je Grad Beograd, koji je inicirao taj zaključak i uknjiženje, vodili ponovo mangupi iz DS..
(Zahvaljujem, gospodine Babiću, isteklo je vreme.)
i gospodin preko puta, i Dragan Đilas, ali to što viš pokušavate da nam bacate prašinu u oči, samo zato što ne želite da odgovorite gde je novac od Heterlenda, od Tesla Banke, od Fonda za kapitalna ulaganja, od svih ovih stvari koje su završile u Pajtićevom džepu.

Zahvaljujem.
Nastavljamo.
Nemate više pravo na repliku, jer sam rekao da je gospodin Božović izazvao repliku i time smo zatvorili krug replika i moramo nastaviti ovaj važan zakon za građane Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, po dnevnom redu.
Izvolite, gospodine Blažiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, predstavnici Ministarstva, pred nama su dva zakona o poljoprivrednom zemljištu i zaštiti zemljišta, i kada govorimo o nekim zakonima, mi moramo govoriti prvo o nekom prošlom vremenu, o tome kakva su iskustva iz prethodnog perioda, da bi znali da analiziramo i da predvidimo kako će se on odraziti na današnje vreme, ili kakav će biti u budućnosti ili kakav će biti za budućnost države.
Naša prošlost kada je u pitanju poljoprivreda i poljoprivredno zemljište je tamna i crna, ali smo dočekali ovde da vojvođanskog seljaka brane, tobože, oni koji su mu najviše obrali njive, koji su mu rasprodali kombinate, koji su mu požnjeli žito, počupali repu i doveli ga dotle, dokle su ga doveli, i još plaše da će doći neko vreme u kome će vojvođanski seljak biti nadničar nekim tajkunima.
To vreme neće doći nikad. Vojvođanski seljak će biti svoj na svome kao što je uvek i bio, i neka ga ne plaše oni koji su prodavali njegovu zemlju, prodavajući kombinate, pa je onda tajkun Ivica Todorić, kupujući „Frikom“ i kupujući „Dijamant“ kupio i osam hiljada hektara najbolje vojvođanske zemlje, na večito, kako kažu moji seljaci, samo zato što je tada Aleksandar Vlahović, kao ministar privrede i privatizacije svojim mišljenjem bio jači, od dva zakona koji su štitili da se zemlja ne može prodavati. Tako je tajkun Todorić postao vlasnik osam i po hiljada hektara i još mnogi drugi. Tada se zemlja prodavala, danas više neće.
I, da ne pričaju to oni, i da ne brane SSP, jer potpisali su ugovor, što nikad niko u Evropi nije potpisao, a potpisali su da četiri godine nakon dobijanja statusa kandidata vi ulazite i otvarate tržište za prodaju zemlje.
Druge zemlje, poput, recimo, Hrvatske, sklopile su ugovor da tek sedam godina nakon ulaska u EU može da se otvori tržište. Poljaci nakon 12 godina ulaska u EU, Mađari tri, pa još sedam godina, a onda su Ustav menjali da ne može niko da kupi njihovu zemlju. Pa, neće moći ni ovu.
Ovaj Zakon o poljoprivrednom zemljištu upravo je na strani malog proizvođača. Ta, tobože, briga kako neki seljaci sada neće moći da dobiju zemlju od koje žive, pa to je lažna briga.
Ovi mali poljoprivredni proizvođači koji upravo najviše žive od te zemlje nikad nisu mogli ni da dobiju tu zemlju jer na tim nameštenim, kojekakvim tenderima za dobijanje zemljišta već su dobijali oni kojima je to bio višak, a ne izvor života. Muljanja, uzurpacije, korupcije, pri dodeli zemljišta više neće biti. Prošlo je to vreme. Ovim zakonom će se to sprečiti.
Sa druge strane, sve će se učiniti da upravo tu zemlju ti mali proizvođači kako bi ojačali, i kako bi se oni mogli udruživati.
Treća stvar, ko ovde ima pravo da bude protiv investitora? Ko ima pravo da kaže nama ne treba strani investitor da donese sredstva i da napravi neku fabriku i da napravi poljoprivrednu proizvodnju? Ko to može da kaže?
Dokle ćemo mi biti sirovinska baza i dokle ćemo mi to izvoziti, samo sirovine a nama budu vraćeni finalni proizvodi koje ćemo duplo skuplje plaćati? Dokle ćemo izvoziti u Sloveniju kukuruz, a oni nama vratili upakovane kokice?
Da li smo se mi u međuvremenu opametili?
Ovde sam čuo neveraovatan stav – kaže dete koje danas ima 10 godina, ako mi damo zemlju na 30 godina, znači iznajmimo za poljoprivrednu proizvodnju za investitore, ali za finalizaciju, to dete neće moći da se bavi poljoprivredom, jer će tada kada se bude vratilo imati 40 godina. Ljudi, ja to sada ne razumem.
Prvo zašto dete od 10 godina mora da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom? Drugo, zašto tom zemljom, ako je njegova porodica ima i ako živi ima ljubav prema toj zemlji on će imati i zemlju sa kojom će se baviti.
Treće, ako mi ne napustimo investitore i ako ne krenemo u ozbiljnu proizvodnju, a i zemlje, to dete ne da neće moći da se školuje, nego neće moći ni da se leči, i neće moći u ovoj zemlji ništa ni da ima.
Valjda je to neki redosled poteza o kojima treba razmišljati, a ne tako demagoški i prizemno izmišljati i lagati narod i podmetati priču o mnogim stvarima koje uopšte ovde ne stoje .
Srbija stvara sebe i niko, pogotovo oni koji su uništavali, nanosili neviđenu štetu, nikom neće dozvoliti da nastavi to da radi.
Ovaj drugi zakon o kome ovde ide rasprava to je Zakon o zaštiti zemljišta. To je prvi zakon o zaštiti zemljišta koji se donosi u zemlji Srbiji. Nikad do sada nijedna vlada nije donela sistemski zakon o zaštiti zemlje. Nijedna vlast, ni jedna vlada nije donela sistemski zakon za zaštitu zemljišta i ko ima pravo iz prethodnog perioda uopšte da o tome priča.
Ovim zakonom se sistemski uređuje i plan i način korišćenja i upravljanja i sistem prevencije i zaštite zemljišta, uređuje se i monitoring, neprekidni monitoring praćenja u zemljišta u Srbiji. To je nešto što mi imamo novo i to je nešto što je korak napred prema EU, i to je nešto što je korak napred prema otvaranju poglavlja 27.
Dve hiljade šesnaesta godina, će biti veliki izazov zato što u toj godini mi moramo naše zakonodavstvo potpuno srediti da dočekamo 2017. otvaranje poglavlja 27. Ja sam ubeđen kako je krenulo da ćemo mi to svakako i uspeti.
U svakom slučaju u Srbiji se više ne može desiti da mi u kanalima Tise, nalazimo naftu zato što je neko u procesu remedijacije, nije vršio proces, nego je sanirajući grabe, bacao gde stigne po Vojvodini, uslovno rečeno, opasan otpad. E, taj film u Srbiji se više gledati neće. Ovo je još jedan korak da se spreči i kriminal i da se spreči, na neki način potpuna degradacija i poljoprivrednog zemljišta, na kraju krajeva, u Vojvodini. Hvala lepo.

Zahvaljujem se gospodine Blažiću.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.
Izvolite, gospodine Matiću.

Zahvaljujem.
Poštovane koleginice i kolege, poštovana ministarka sa saradnicima, ja ću se uglavnom skoncentrisati na dva člana zakona koji nisu spominjani, mislim da su jako bitni, i sve što ću reći, reći ću iz dobrih namera, ako može da se popravi ono što ja vidim da u ovom zakonu nije u dobroj meri rešeno.
Pre nego što krenem na ta dva člana zakona, hoću da kažem da su izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu veliki iskorak i napredak, da u kombinaciji sa jučerašnjom raspravom u načelu o Zakonu o zadrugama, u toj kombinaciji mislim da ta dva zakona će dati dobra rešenja, pogotovo u poljoprivrednim opštinama i pogotovo što će se omogućiti pod jednim novim uslovima da zadruge, pogotovo poljoprivredne zadruge daju jedan novi stimulans i iskorak u razvoju poljoprivrede.
Što se tiče članova 72. postojećeg zakona i člana 17. novog člana zakona, jednostavno tu se predviđa i ukida se društvena svojina. Znači, društvena svojina na poljoprivrednom zemljištu više ne postoji, što je i uslovna kategorija i to nije sporno.
Međutim, postavlja se jedno drugo pitanje – šta je sa realizacijom Zakona o povraćaju zemljišta, odnosno zemljišnog maksimuma, preko zemljišnog maksimuma i jednostavno tu postupci nisu završeni? Ako se sve pretvori u državnu svojinu postupci koji nisu završeni jednostavno neće imati mogućnosti i zemljište da se vrati onom kome treba da se vrati.
Iz tih razloga, moje predlog je, iako nisam podneo amandman da se u članu 72. dopuni i da se omogući da takvo zemljište može da se vrati ranijim vlasnicima koji su po tom zakonu iz 1991. godine, mislim osnovni zakon je bio iz 1991. godine, da se omogući da se može vratiti to zemljište i u članu 17, da se popravi član 17, jednostavno da to zemljište koje je bila društvena svojina jednostavno sada postaje po ovom zakonu državna svojina, da to zemljište pored ovog zemljišta koje se može prodati po članu 72. a, b, v, g i d, ja mislim, itd, da jednostavno omogućimo da se i taj postupak završi. Jednostavno to je naša istina i realnost da komisije na lokalnom nivou koje te komisije na predlog lokalnih samouprava koje predlažu komisije, ministarstvo donosi rešenja u formiranju tih komisija. Tako da su to komisije, kako da kažem, u suštini vaše uz predlog lokalne samouprave.
Ukoliko se to ne uradi, mislim da će se lokalne samouprave naći u veoma teškom položaju da plaćaju to nedostajuće zemljište koje se ne može vratiti, jednostavno oni nemaju te budžete koji mogu da iznesu sve to. To je moj predlog, uz jednu dobru nameru, mislim da imamo još vremena da to popravimo ili preko odbora ili preko Vlade. Ja sam spreman tu da sarađujem sa nekim koga vi opredelite.
Dalje, nisam siguran da u članu 17. stav 2. ovde se kaže da fizičkom licu koje je upisano kao korisnik na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini to pravo prestaje danom stupanja na snagu ovog zakona, osim u slučaju, e pa sada, ako poseduje pravosnažno rešenje o vraćanju zemljišta u skladu sa zakonom o načinima i uslovima priznavanja prava itd, o vraćanju zemljišta.
Ako neko poseduje pravosnažno rešenje, ne znam zašto stavljati u zakon? Ono treba da je sprovedeno ili sprovodivo. Tako da nisam siguran da treba da stoji ovde, pa u sklopu svega ovoga mislim da treba i popraviti i taj deo.
Dalje, ovde smo svedoci, to nije u okviru vaše teme, ali mislim da je jedna istina, a to je da gotovo svaki drugi zakon koji se donosi imamo obavezu da deo poslova odrađuje Republički geodetski zavod, kao što je i ovaj zakon. To jeste posao Republičkog geodetskog zavoda, on to treba da radi, ali moramo i da Republičkom geodetskom zavodu, vi kao član Vlade jednostavno u određenim momentima kada se raspravlja u Republičkom geodetskom zavodu, kada se raspravlja o brojci, o finansiranju, o kapacitetima, o tehnici, itd, koja prati rad Republičkog geodetskog zavoda, jednostavno da ga opremimo da on ovaj kompletni posao može kvalitetno i brzo da radi.
Još jednom se vraćam na onu suštinu zbog koje sam se javio, a to je da probamo da popravimo član 72. i član 17, da bi omogućili komisijama da mogu da rade svoj posao. Hvala. Mislim da sam bio razumljiv.

Zahvaljujem, gospodine Matiću.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković.
Izvolite, magistar Đoković.

Poštovani predsedavajući i uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, činjenica je da su se u dosadašnjoj praksi i primeni važećeg zakona uočili određeni problemi, jer prethodne izmene koje su izvršene pre šest godina nisu bile celovite, pa samim tim nisu u potpunosti omogućile njegovu efikasnu realizaciju i zato se upravo i pribeglo izradi ovog novog zakona.
Nesporna je bila i potreba za uvođenjem novih rešenja da bi se omogućilo bolje ne samo upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, već bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u svim oblicima svojine koji naš pravni sistem poznaje, ali i bolji način i sistemska rešenja planiranja, održavanja zaštite, meriolacije uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kao prirodnog bogatstva i dobra od opšteg interesa.
Odredbama važećeg zakona propisane su brojne nadležnosti u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji obavlja lokalna samouprava, kao i obaveze ili određena ovlašćenja i mogućnosti. Svi poslovi nadzora vrše se preko republičkog poljoprivrednog inspektora.
Neophodno je istaći da nadležni organ jedinice lokalne samouprave, obrazovane za oblast poljoprivrede, imaju brojne obaveze, a nemaju mehanizme da te obaveze valjano izvrše, jer nemaju nadležnosti, na primer za rešavanje pritužbi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i građana u vezi bespravnog zauzeća poljoprivrednog zemljišta.
Predloženim izmenama i dopunama ovog zakona, reguliše se pitanje dugoročnog zakupa, na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca, zainteresovanih za obrađivanje zemljišta, dok se otvara mogućnost za unapređenje poljoprivrede kroz rast investicija u poljoprivredno zemljište koje će dati efekte na veću zaposlenost, mogućnost povećanja dohotka i mogućnost povećanja produktivnosti i efikasnosti u poljoprivredi.
Produženje zakupa sa 20 na 30 godina je ekonomski opravdano rešenje koje garantuje sigurnost zakupcima, koji bi ulagali u višegodišnje zasade sa aspekta isplativosti.
Uvođenje novčane sankcije za bespravno korišćenje zemljišta trebalo bi značajno da umanji bespravno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini jer do sada nisu postojale odredbe za uzurpaciju.
Prodaja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini stvara mogućnost razvoja poljoprivredne proizvodnje, malih i srednjih poljoprivrednika, s obzirom da su izmenama i dopunama zakona date mogućnosti kupovine fizičkim licima koji su državljani Republike Srbije i koji u privatnoj svojini nemaju više od 30 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Dobra strana ovog zakona je što je jasno propisao proceduru za ostvarivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Takođe, značajno je što je uvedena dužnost vođenja knjige polja i plodoreda, što je od velikog značaja u ratarskoj, povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji.
Rešenja predložena ovim zakonom, uticaće na razvoj poljoprivrede u jedinicama lokalne samouprave, kao i na povećanje budžeta Republike Srbije.
Predložene izmene i dopune zakona imaće brojne pozitivne efekte na razboj domaće poljoprivrede. Već sam spomenula, znači iritiraće veću nezaposlenost, povećaće broj potencijalnih korisnika za zasnivanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, uređeniju poljoprivrednu politiku kroz propisani sistem kontrole i očuvanje poljoprivrednog zemljišta, kao prirodnog bogatstva kroz uređen sistem kontrole.
Kada govorimo o ovakvom zakonu, neminovno nam se nameće pitanje da li se njime stvaraju novi privredni subjekti na tržištu i da li se stvara tržišna konkurencija. Svakako da se očekuje osnivanje novih privrednih subjekata na tržištu, što će podsticati i samu tržišnu konkurenciju.
Ovakvim zakonskim rešenjima očekuje se da će doći do povećanja poverenja krajnjih korisnika budžetskih sredstava po osnovu poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i da će doći do povećanja broja fizičkih i pravnih lica, zainteresovanih za pokretanje ili unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Činjenica da su povoljniji uslovi za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta direktno uticali da poljoprivredni proizvođači koji se bave tovom stoke ili proizvodnjom mleka, da će očuvati i uvećati stočni fond i stvoriti siguran izvozni potencijal, što je svakako važna razvojna komponenta u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije.
Diskusije da je zakon donet na plenarnu raspravu, a da se nije čula reč zainteresovanih strana, apsolutno ne stoji u ovom slučaju. Rasprava o ovom zakonu vodila u Beogradu 6. avgusta ove godine, u Nišu 7. avgusta i Novom Sadu 13. avgusta.
Upravo na tim raspravama izneta su pozitivna mišljenja o većini rešenja o tadašnjem nacrtu zakona, ali i brojni komentari i sugestije. Vi ste, ministarko, sa vašim saradnicima i stručnim službama, razmotrili sve pristigle komentare i sugestije i u tekst Nacrta zakona ugradili određeni broj tih sugestija, čime je značajno unapređen tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednim zemljištu.
Za predložene izmene i dopune ovog zakona u danu za glasanje svakako ću sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba SNS glasati za ova zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Đoković.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podržavam predložena zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu, a naročito Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Suštinski razlog za to, čuli smo već danas u nekoliko navrata, je omogućavanje boljeg upravljanja poljoprivrednim zemljištem u javnoj, odnosno državnoj svojini. Naime, kako smo i čuli, naša zemlja gubi godišnje skoro 100 miliona evra zbog neizdavanja više od 500.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Pri tom, tu mislim na pravo poljoprivredno zemljište, dakle, ne na one čuvene pašnjake na Vračaru, gde su neki bivši ministri na volšeban način gradili zgrade, stambene prostore, poslovne prostore i ko zna šta još i bogatili se na račun građana, ali nećemo danas da trošimo vreme na njih. Oni su ljudi prošlosti, oni su stranka prošlosti i najbolje je da tamo i ostanemo.
Mi smo u ovoj oblasti do sada imali više problema. Prvo, ogroman deo državnog zemljišta je bio predmet zloupotreba, odnosno uzurpiran, kao i to da je malim poljoprivrednim proizvođačima u najvećoj meri bilo praktično onemogućeno pravo zakupa. Sve je to posledica loših propisa koji se ogledaju u aktuelnom, odnosno u dosadašnjem zakonu i zato je što danas donosimo novi zakon.
Tri su ključna razloga za donošenje ovog zakona. Novim zakonom povećaćemo transparentnost prilikom davanja u zakup i suzbijamo mogućnost za korupciju, odnosno za uzurpaciju. Dakle, uvodimo red prilikom izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup, a lokalnim samoupravama namećemo obavezu za odgovornije postupanje i uvodimo kazne za uzurpatore poljoprivrednog zemljišta.
Drugi razlog je što novim zakonom jačamo male poljoprivredne proizvođače. Dakle, donošenjem ovog zakona malim poljoprivrednim proizvođačima se omogućava da uvećaju svoje posede i u značajnoj meri unaprede proizvodnju kroz otkup državnog poljoprivrednog zemljišta. Kao primer navešću samo jedan član koji omogućava da isključivo mali proizvođači, koji u svom posedu imaju do 30 hektara, od sada će moći da kupe još do 20 hektara zemljišta na teritoriji opštine ili grada na kojoj imaju prebivalište, najmanje tri godine.
Drugi primer za to je da zemljište koje se do sada nije izdavalo, odnosno koje se nije izdavalo u prethodne tri godine, sada će se izdavati na period do pet godina i to sa početnom cenom na licitaciji od nula dinara, što zaista smatram još jednim u nizu benefita koje ovaj zakon omogućava.
Novim zakonom privlačimo nove investicije i stvaramo nova radna mesta. Dakle, donošenjem novog zakona direktno podstičemo nove investicije u poljoprivredi i kreiramo nova radna mesta tako što pružamo mogućnost da poljoprivredni proizvođači prošire svoju proizvodnju, prošire svoju delatnost i time uvećaju profit.
Cilj je da svaka nova investicija donese novi dodatni priliv u budžet lokalnih samouprava neophodnih za ulaganja u infrastrukturu, škole, vrtiće, bolnice i sve ostalo, dakle, kako bi se unapredio kvalitet života građana.
Iz svih ovih razloga, pozivam da podržimo današnja zakonska rešenja. Hvala vam.