Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Hvala.
Uvažena predsednice Skupštine, uvažena ministarko poljoprivrede, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Inače, ovde u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku i izabran sam sa liste SNS. Danas ću govoriti kao i moje kolege prethodnici o Zakonu o zemljištu koje je u državnoj svojini. Mi smo već unazad nekoliko meseci govorili o tom zakonu na većem broju skupova, na prezentaciji zakona koji je bio na javnoj raspravi, gde je bilo niz udruženja koja su učestvovala u izradi ovog zakona. Tako ja mislim da je ovaj zakon stvarno odrađen transparentno, gde je svako ko je želeo da se uključi u dodavanje određenih stvari koje su bitne za izdavanje državnog zemljišta, mogao je to da uradi.
Imali smo dosta tih naših zajedničkih skupova i na našem Odboru za poljoprivredu, čiji sam i ja član. Ja ću za ovaj zakon da kažem da je mnogo bolji nego prethodni zakon, da ovim zakonom dajemo mogućnost da i oni regioni, kao što je region odakle ja dolazim, jugoistočna Srbija, da mogu da zemljište koje do sada nije bilo izdato, a državno je zemljište, da se da mogućnost da se to zemljište izda.
Konkretno, recimo, ja imam primer desetak opština koje sam izvukao. To su grad Niš, Svrljig, Doljevac, Merošina, Gadžin Han, Aleksinac, Ražanj, Leskovac, Sokobanja, Boljevac, Knjaževac, Prokuplje. To su opštine, odnosno gradovi koji ukupno imaju, recimo, grad Niš ima 3.196 ha zemljišta državnog karaktera, a izdato je 76 ha, Svrljig ima 2.019, a izdato je 167 ha, Doljevac ima 1.512 ha, od toga je izdato 42 ha. U tim opštinama ostala je mogućnost da se izda blizu 20.000 ha. To je samo deset opština i grad Niš, gde je ovim zakonom moguće da se to reši na najbolji način.
Zbog toga ću ja podržati ovaj zakon i imamo puno dobrih stvari, što ovaj zakon daje mogućnost. Ovo govorim konkretno za jugoistok Srbije, baš zbog ovog zemljišta koje nije izdato, jer sada ovaj zakon daje mogućnost da se da prioritet vezano za stočarstvo. Svi znamo da bez razvoja stočarstva nema ni razvoja prave poljoprivrede, jer ukoliko želimo da obrađujemo zemlju, da zemlja rađa, mi moramo na najmanje četvrtu godinu da koristimo stajsko đubrivo i da tako đubrimo zemlju da bi zemlja bila jača, da bi rađala i da sutra od toga imamo interesa.
Sa povećanjem broja grla stoke ovaj zakon daje tu mogućnost. Imamo ljude koji, recimo, imaju veći broj grla stoke, a manjak zemlje. Sada imaju mogućnost da za svako naredno grlo mogu da uzmu zemljište u zakup, s tim što težina u tim grlima treba da bude do 500 kg. Znači to može biti 7, 8 ovaca, 7, 8 svinja, jedna krava. To može da bude jedan hektar zemlje. To znači da je ovo dobar način da povećamo stočarstvo i da na taj način sutra obezbedimo, što se kaže, proizvodnu delatnost.
Mi uvek govorimo ovde na Skupštini, i moj kolega Marijan Rističević, koji isto predstavlja Seljačku stranku ovde u Skupštini, govorimo kako je prethodni period do 2012. godine, govorilo se da je bolje uvesti nego proizvesti. Ja mislim da ćemo sada dati mogućnost da sva ona zemlja koja do sada nije iskorišćena, koja je, što se kaže zaparložena, sada ćemo dati mogućnost ukoliko niko ne želi da je uzme, da je uzmu u zakup po onoj tržišnoj ceni kako je propisano unazad tri godine. Znači, postoji mogućnost da se da, što se kaže, za nula dinara i da se u narednih pet godina ta zemlja stavi u funkciju. Kroz stavljanje u funkciju te zemlje, biće mogućnost da se poveća i proizvodnja i sve ono što je vrlo bitno. Ja uvek govorim vezano za stočarstvo, s tim što se ovde daje mogućnost i za sve one koji žele da se bave voćarstvom, ovsenim kulturama, povrtarstvom, ima mogućnosti i tu da se radi.
Što kaže primedba da 30% ove zemlje koja se izdaje na teritoriji lokalne samouprave, da 30% mora da se izda investitorima, ja mislim da imamo potrebe da ukoliko dođu investitori, ja bih pozvao sve investitore da dođu kod nas u opštinu Svrljig, da zajedno svi obiđemo to zemljište koje do sada nije izdato, da zajedno sa tim ljudima pomognemo mi kao lokalna samouprava i Vlada Republike Srbije i ta zemlja sutra da može da obezbedi i veći broj grla stoke, da od te stoke obezbedimo i kvalitetan sir i kvalitetno mleko i kvalitetno svrljiško jagnje, svrljiški belmuž, odnosno svrljišku vijagru i da od tih proizvoda sutra može da živi veći broj naših poljoprivrednika.
Kada govorim o Svrljigu, to znači za celokupnu jugoistočnu Srbiju. Tamo treba ovim zakonom da obezbedimo da dođu investitori, da se izda zemlja, a s druge strane, moramo razmišljati, a to je vrlo bitno, i o nekim stvarima, konkretno, lokalne samouprave. Ima puno lokalnih samouprava koje u prethodnom periodu nisu izdavale, uopšte raspisivale konkurse da se izda državna zemlja, već su to čuvali za neke svoje i od toga niko nije imao vajde. Sada ovim zakonom lokalne samouprave imaju obavezu da moraju da raspišu da se izda zemlja, da se zna tačno koja je parcela koja se izdaje i od tih sredstava sutra lokalna samouprava ima i prvi i drugi krug obaveza da se to izda. U krajnjem slučaju, ponovo kažem, iako to niko ne prihvati, tada imamo onu mogućnost da za nula dinara to se zakupi.
Investicije su vrlo bitne, investicije u stočarstvu, investicije u biomasi, da sutra proizvodimo i biodizel i sve ono, a za to će trebati jači i ozbiljniji investitori.
Ponovo kažem, imamo potrebe, možda ćemo ovim zakonom, nekim amandmanima još doprineti da taj zakon bude bolji. Ja sam zajedno sa gospodinom Rističevićem, zajedno smo napisali neke amandmane koji će dati doprinosa da ovaj zakon bude još bolji. Pozivan sve one naše poljoprivredne proizvođače da se radi, da zajedno sa njima želimo da poboljšamo i da može sutra poljoprivredna proizvodnja da se lakše obavlja, a ovim zakonom ćemo to i obezbediti.
Šta je još vrlo bitno da kažem? U prethodnom periodu, imamo zakon iz 1992. godine, to je Zakon o izdavanju utrina i pašnjaka. Tada su velike površine izdate i vraćene su selima, odnosno mesnim zajednicama. Te mesne zajednice, govorim sada konkretno o ovom delu jugoistočne Srbije, recimo, taj deo gde živim ja, imamo 7.000 ha gde nekoliko mesnih zajednica ima mogućnost tu samo za svoja grla stoke, tu da pasu. Ovim zakonom iz 1992. godine ne može ništa tamo da se radi osim da se samo gradi ribnjak.
Ja bih vas pozvao, uvažena ministarko, da zajedno vi sa vašim kolegama iz Vlade, a o tome ću razgovarati sa našim premijerom gospodinom Vučićem, da uđemo u postupak i da taj zakon promenimo, da može tu član 9. da se promeni, da sutra i na takvim mestima može da se ulaže, da dođu investitori da ulože i da se tamo grade i objekti i da se tamo radi proizvodnja kvalitetne, zdrave hrane kroz stočarsku proizvodnju.
Još jednom, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, podržavam ovaj Predlog zakona. Juče smo imali Zakon o zadrugarstvu, gde se daje mogućnost da i naše zadruge, poljoprivredne zadruge, budu još više aktivne, da mogu učestvovati da se otkupi, da se uzme zemlja, da može i često da se kupi zemlja i da to sve bude u vlasništvu naših građana Srbije, građana Svrljiga, Niša, Boljevca, Knjaževca, Tutina i svih opština i u Srbiji.
Još jednom, kao poslanik podržavam, set ovih zakona koji se tiču poljoprivrede i pozdravljam sve kolege poslanike da daju podršku i da amandmanima poboljšamo ovaj zakon, s tim još jednom da kažem da sam se ja ponovo ovako obukao u srpsku narodnu nošnju, jer želim da naši građani, koji gledaju našu televiziju, znaju da mi ne treba da se stidimo onoga što imamo. Priroda nam je dala sve. Poljoprivreda je naša velika šansa i zbog toga svi zajedno moramo raditi i zakonskim propisima poboljšati uslove života za naše poljoprivredne proizvođače i za naša sela.
Još jednom vam se zahvaljujem i pozivam vas, uvažena ministarko, da dođete zajedno sa našim premijerom u Svrljig, da zajedno obiđemo to zemljište koje može se izda i da obezbedimo investitore.
Hvala vam. Kažem ponovo, ja ću glasati za ovaj predlog zakona.

Hvala, poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Vladan Milošević, a neka se pripremi narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Hvala poštovana predsednice, uvažena ministarko i gospodo iz ministarstva, uvažene kolege, na početku bih da pohvalim ovaj zakon koji smo čekali već duže vremena. Pohvalio bih ga zato, pre svega, što su u izradi ovog zakona imali priliku da o njemu daju mišljenje i veliki broj udruženja poljoprivrednika i stručnjaci iz naše zemlje. Mislim da je to veoma dobro i kvalitetno urađeno. Smatram da se ovim zakonom uvodi red u izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup. Obrazložiću to.
Opštine su do sada fušerile u izdavanju zemljišta, pa onda su gledali te bolje parcele da izdaju, ovo ostalo nije se stavljalo u program, i to zemljište koje je manje kvalitetno nije se ni davalo u zakon. Ovim zakonom opštinama to neće biti omogućeno i ona će morati da svo zemljište popišu i daju ga u zakon.
Takođe, ovim zakonom je predviđeno da se zemljište koje u prethodne tri godine nije davano u zakup sada može izdati, dati na korišćenje pravnim i fizičkim licima na period od pet godina, što će posebno imati uticaja u opštinama koje se nalaze južno od Save i Dunava, a evo zašto?
U mojoj opštini Vladimirci, 702 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, izdaje se samo 200 hektara, zašto? Zato što ovo ostalo zemljište nije kvalitetno. To je kiselo zemljište, teško za obradu, prinosi su mnogo manji, a ulaganja mnogo veća da bi se došlo do tih prinosa. Prinosi su možda duplo manji, nego u Vojvodini, a troškovi duplo veći i ljudi nisu imali mogućnosti da em plate zakup, em duplo plate troškove proizvodnje i onda gde su onda? Ovim zakonom biće omogućeno da oni lepo to zemljište obrade i svi će biti zadovoljni, veća će biti proizvodnja.
Takođe, ove parcele nisu u velikim kompleksima kao u Vojvodini. To su parcele uglavnom od tri do pet hektara, i to još više poskupljuje proizvodnju. Takođe je dobra stvar da se broj hektara veže za broj grla. Na ovaj način podstičemo stočarsku proizvodnju. Mi svi znamo da je stočarska proizvodnja u Srbiji na najnižim granama u zadnjih 50 ili možda 100 godina. Mislim da se na ovaj način ta proizvodnja stimuliše i čini mi se da se prepušta inicijativa malim gazdinstvima.
Recimo, kod mene u opštini, prosečan posed je tri hektara i 35 ari. Ti ljudi se bave uglavnom stočarstvom i veoma su vredni, dosta rade, dosta ulažu. Mislim da je ovo jedan mali podstrek da oni još više ulažu u proizvodnju.
Što se tiče prodaje zemljišta, jasno su utvrđeni kriterijumi i ko može da kupi to zemljište, a što se tiče prodaje zemljišta strancima, ljudi, to nismo mi potpisali, a međunarodni sporazumi moraju da se poštuju i ne razumem ljude koji sada kritikuju to, a pre samo nekoliko godina su oni napravili takav sporazum i sada nas kritikuju što samo poštujemo međunarodne sporazume. Ne razumem u čemu je tu problem. To su uradili sporazum sa odloženim dejstvom. Neko je tada prikupio lovorike, znate mi smo potpisali SSP, a sada se vi snalazite kako znate i umete.
Još nešto, nisam čuo da su se poljoprivrednici južno od Save i Dunava bunili protiv ovog zakona. Zašto nisu? Zato što je zakon dobar za njih, dobar za poljoprivrednike u centralnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji, u istočnoj Srbiji. Čuli ste i sami koliko se tog zemljišta izdaje. To nije problem u opštini Vladimirci, nego je to problem u svim opštinama južno od Save i Dunava. Samo je u Vojvodini jagma za poljoprivrednim zemljištem.
Znamo svi koliko je tog poljoprivrednog zemljišta korišćeno na nedozvoljen način. Ljudi su koristili zemljište… Konkretno, u Vladimircima, 134 hektara najplodnije zemlje. Ljudi su koristili sedam ili osam godina. Dinar jedan nisu platili opštini Vladimirci. Još su se toliko osmelili pa su to zemljište oni davali u zakup, uzimali od ljudi silne pare, a protiv tih ljudi su sada podnete krivične prijave.
Ne bih ja baš mnogo da dužim, jer ima još ljudi koji bi nešto rekli posle mene, već bih samo pohvalio Upravu za državno i poljoprivredno zemljište koja fantastično radi svoj posao. To su mladi ljudi, stručni ljudi. Svaka im čast, uz Mariju Tomić i celo to njeno društvo. Svaka im čast. Nisam video požrtvovaniju službu u državnoj upravi. Svaka im čast. Naravno, za ovaj zakon ću glasati sa obe ruke. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić, a neka se pripremi narodni poslanik Vlado Babić.

Hvala, poštovana predsednice.
Poštovana ministarko, gosti iz Ministarstva, gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Malopre sam slušala svog uvaženog kolegu iz Svrljiga i bilo mi je puno srce. Hvala Milija što imaš želju i ta tvoja lepota te narodne nošnje samo govori o različitosti. Da nema sela, selo je baza, pa ne bi bilo ni nas ovde u Beogradu. Odličan si.
Šta reći posle tebe? Ja iz Beograda mogu samo da kažem – bravo za ovaj zakon, jer ako neko ko se bavi poljoprivredom i ko ima zemljište kaže da je dobro, ja samo mogu da aminujem, zar ne?
Dobro je što ste vodili javne rasprave po gradovima Srbije, jer se čuo glas stočara, ratara, povrtara, poljoprivrednika uopšte i ja ću sigurno glasati za Predlog ovog zakona.
Ono što bih istakla jeste da će ovim zakonom doći dosta investicija, što je vrlo bitno, jer će se puniti budžet Republike Srbije, a naročito je bitno da se mala i srednja gazdinstva razvijaju. Znači, biće upošljavanja, masa građana će moći da se zaposli, a naročito na selu, i onako nemaju posla. Ono što je vrlo važno, punjenje budžeta je neminovno. Mi smo zemlja koja je došla maltene do bankrota. Zahvaljujući ovoj Vladi, od pre godinu i po dana, mi na velika vrata izlazimo iz toga.
Donošenjem predloženog zakona urediće se pitanje sveobuhvatne zaštite zemljišta, radi trajnog uspostavljanja njegovih funkcija, sprečavanja narušavanja i promena kvaliteta zemljišta, ono što je vrlo bitno, znači ekologija, saniranje oštećenog zemljišta na mestima napuštenih industrijskih zona i drugih pitanja. Potpisaće se preduzimanje preventivnih sanacionih mera, kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko-industrijske i socio-ekonomske funkcije.
Time će se završiti ekološke funkcije zemljišta koje se odnose na nezamenljivost učešća zemljišta u proizvodnji životnih namirnica, biomase, i ostalih funkcija koje zemljište ima. Koristeći iskustva evropskih zemalja koje primenjuju nacionalne propise i primedbu Evropske komisije da nijedan od postojećih zakona nema integralan pristup zemljištu, Predlog ovog zakona je koncipiran tako da sadrži sve segmente zaštite iz svih sektorskih politika, planiranje, preventivne mere, način upravljanja i korišćenja, zaštitu zagađenja i degradaciju, sanaciju i dekultivaciju. To je sve božanstveno ispričala gospođa ministarka, svaka čast, i za kompletno izlaganje danas.
Cilj ovog zakona, je da se uspostavi, nemam interesa, prosto je izašlo iz mene, vi to znate, da se uspostavi pravni okvir za očuvanje zemljišta kao prirodnog resursa, propišu preventivne mere zaštite, sprečavanja narušavanja kvaliteta zemljišta, saniranje oštećenog zemljišta i preduzimanje sanacionih mera kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko- industrijske i socioekonomske funkcije. Time će se stvoriti uslovi za obezbeđenje ekološke funkcije zemljišta u proizvodnji biomase, životnih namirnica obnovljivih izvora energije i sirovina, sposobnosti zemljišta da je filter pufer izmenjivač atmosfere, hidrosfere, i biosfere, a ulogu zemljišta u tom smislu da je biološko stanište i rezerva gena.
Šta reći, u Srbiji ima 830 hiljada hektara zemljišta u državnoj svojini od čega se u zakup daje samo 260 hiljada hektara. Zamislite koliko mi novca gubimo. Godišnji prihod od zemljišta koje se da u zakup je 51 milion evra, a šteta od neizdavanja preostalog državnog zemljšta više od 100 miliona evra. Ovim zakonom će se to promeniti.
Zemljište u državnom vlasništvu koriste pojedinci mimo zakona, što je nedopustivo. Naravno, da će se to sankcionisati, ja sam za to, kazne moraju da budu visoke. Ali, imamo jedan problem, što to korišćenje uglavnom ide na NN lica.
Izmenama zakona predloženo je da se zemljište iz u zakup na 30 godina, domaćim pravnim licima i građanima i da dugoročni zakup povećava sigurnost zakupaca pri ulaganju u poljoprivrednu proizvodnju. Zakon uvažava sve specifičnosti, ali očekivanja svih naših građana, a sa ciljem omogućavanja privlačenja investicija u poljoprivrednu proizvodnju uz povećanje produktivnosti i zaposlenosti i naravno, rast dohotka.
Srbija ukupno ima pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega su 3,5 miliona oranice, bašte, vinogradi, a ostatak livade i pašnjaci. Ne zna, da li imam još vremena, s obzirom da je još koja rečenica.
Naravno, vrlo je bitno da znamo da poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koja se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe. Poljoprivrednim zemljištem Republika Srbija raspolaže i upravlja preko Ministarstva. Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini daje se na korišćenje bez plaćanja nadoknade javnim pozivom koje raspisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, što je jako bitno.
Ako poljoprivredno zemljište u državnoj svojini nije bilo izdato najmanje poslednje tri agroekonomske godine i nije bio predmet korišćenja javnim nadmetanjem, po početnoj ceni od nula dinara, poljoprivredno zemljište može se dati na korišćenje za poljoprivrednu proizvodnju fizičkim i pravnim licima, koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu na period do pet godina. Odluku o davanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.
Hvala na pažnji. Mogla bih još jedno posla sata, ali hoću da i moje drage kolege imaju vremena da kažu nešto. Hvala na pažnji. Naravno da će SNS glasati za ovaj zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić.
Izvolite, gospodine Babiću.

Poštovani predsedavajući, cenjena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u članu 97. stav 1. i to u tačkama 9. i 12. Razlozi za donošenje ovog predloga su, pre svega, sadržani u potrebi da se otklone problemi i nedostaci iz Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji je na snazi od 2008. godine, kojim bi se uvođenjem novih rešenja omogućilo i bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem, u javnoj, odnosno državnoj svojini Republike Srbije i to investiranjem u poljoprivredu.
Ovim predlogom definiše se i pojam poljoprivrednog zemljišta, kao dobra od opšteg interesa, kojim raspolaže i upravlja Republika Srbija preko nadležnih ministarstava, jer do sada nije bilo definisano šta se to podrazumeva pod poljoprivrednim zemljištem.
Predlozima ovog novog zakona regulisalo bi se pre svega mogućnost dugoročnog zakupa kojom bi se osigurale potrebe samostalnih zakupaca, odnosno investitora po osnovu investicije, tako da sama izmenama člana 62. produžava se period davanja u zakup sa 20 na 30 godina.
Što se tiče prvog kruga zakupa, početna cena zemljišta ne može biti niža od duple prosečne cene zakupa zemljišta na području gde je ono locirano, odnosno u drugom krugu bi cena bila 70% od cene zakupa, ali izmenom člana 64. postojećeg zakona jasno je precizirano ko to ima pravo prvenstva zakupa i pravo prečeg zakupa.
Zakupac zemljišta se ne mora vršiti isključivo putem oglasa i javnog poziva i zakupac ne može to zemljište da izdaje u podzakup. Ovim izmenama i dopunama zakona reguliše se i pitanje dugoročnog zakupa sa ulaganjem u razvoj infrastrukture, pre svega, u sisteme za navodnjavanje, sisteme za odvodnjavanje, sadnice koje su višegodišnje, logički centri itd. Uvođenjem u posed smanjuje se mogućnost uzurpacije poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini čime se smanjuje i broj sudskih postupaka kao i normalno troškova istih.
Rekao bih i par reči o gradskom građevinskom zemljištu koje se koristi u poljoprivredne svrhe i koje su to zakonske odredbe koje su važile do sada. Prema članu 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2006, 2008. i 2009. godine, poljoprivredno zemljište koje je određeno kao građevinsko zemljište do privođenja planiranoj nameni koristi se i za poljoprivrednu proizvodnju. Grad Sombor je do 2014. godine prema godišnjem programu zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Grada Sombora izdavao fizičkim i pravnim licima za poljoprivrednu proizvodnju katastarske parcele koje su u vlasništvu Republike Srbije, koje se u listovima nepokretnosti vode kao gradsko građevinsko zemljište, a po kulturama su bile njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci itd. i koje nije izgrađeno a faktički se koristilo za poljoprivrednu proizvodnju do momenta izgradnje.
Tako da su fizička lica i pravna lica zaključivala ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Prema članu 3. ugovora o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta korisnik ovog zemljišta, odnosno zakupac bio je u obavezi da plati sve troškove i naknade koje nastaju povodom realizacije ovog ugovora, odnosno u periodu korišćenja ovog zemljišta. Dakle, obveznik plaćanja naknade za odvodnjavanje je vlasnik odnosno korisnik poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta i to saglasno odredbi člana 170. Zakona o vodama iz 2010. i 2012. godinu.
Osnovica za obračun naknade za odvodnjavanje za poljoprivredno zemljište i šumsko zemljište je iznos katastarskog prihoda saglasno odredbama člana 10.-16. uredbe o visini naknade za vode za 2014. godinu, a osnovica za naknadu za odvodnjavanje za građevinsko zemljište je prosečan katastarski prihod za katastarsku opštinu u kojoj se to zemljište nalazi i to u visini dvadesetostrukog iznosa naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta iz člana 10.-12. uredbe o visini naknade za vode za 2014. i 2015. godinu, a što je bilo saglasno sa odredbama članova 16.-18. uredbe o visini naknade za vode za 2013. i 2014. godinu.
Iz svega ovog navedenog proizilazi da zakupci kojima je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine izdalo u zakup katastarske parcele koje se nalaze u građevinskog regionu, a faktički se koristi kao poljoprivredno zemljište do momenta izgradnje bili su u obavezi da plate naknadu za navodnjavanje po stopi u visini dvadesetostrukog iznosa naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta prosečnog katastarskog prihoda za katastarsku opštinu u kojoj se zemljište nalazi.
Kako sve ovo izgleda na terenu i u stvarnosti možemo zaključiti iz sledećeg primera, recimo, poljoprivrednik N.N. iz Sombora je zaključio ugovor da se Ministarstvom poljoprivrede zaključno sa 24. martom 2014. godine ukupno površina koja je izdata u zakup 11,1956 hektara, a visina zakupa iznosila je 2.947,11 evra, što je obračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate iznosilo 341.465,80 dinara.
Rešenjem Ministarstva finansija, odnosno Poreske uprave filijale Sombor od 10.3.2015. godine obveznik N.N. je zadužen po osnovu naknade za odvodnjavanje za 2014. godinu za građevinsko zemljište površine 11,2456 hektara u iznosu od 339.414,85 dinara iz čega proizilaze da je za naknadu za odvodnjavanje za 2014. godinu po osnovu zaključenog ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede na površinu od 11,1956 hektara u obavezi da plati 330.795,74 dinara.
Način obračunavanja naknade za odvodnjavanje građevinskog zemljišta koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju do momenta izgradnje ne sme biti samo na osnovu prepisa lista nepokretnosti i na osnovu načina za korišćenje tog zemljišta se može konstatovati zapisnicima Republičke poljoprivredne inspekcije ili opštinske Komisije za sprovođenje javnog postupka za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, naročito, imamo u vidu da je predmet zemljišta u vlasništvu Republike Srbije izdato u zakup kao poljoprivredno zemljište.
O tome i stoji da je ugovor o zakupu o poljoprivrednom zemljišta u državnoj svojini koji su zakupci zaključivali sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine jer navedeno dovodi do situacije da Republika Srbija preko Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine daje u zakup zemljište kao poljoprivredno, a za isto zemljište Republika Srbije preko Ministarstva finansija obračunava porez za odvodnjavanje kao u građevinsko zemljište, što smatramo da bi trebalo usloviti sa činjeničnim stanjem na terenu i načina o korišćenju ovoga zemljišta. Nažalost to su repovi koji su ostavile bivšoj vlasti koje sada treba rešavati.
Ovim novim zakonom precizirana je i prodaja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini fizičkim licima, domaćem državljanima. Prodaja ovog zemljišta otvara mogućnost poljoprivredne proizvodnje malih i srednjih poljoprivrednika, pošto je data mogućnost kupovina ove zemlje državljanima Republike Srbije koji u privatnoj svojini nemaju više od 30 hektara poljoprivrednog zemljišta.
No, propisi koji su, kriterijumi prema kojima to poljoprivredno zemljište može biti predmet prodaje, to je pre svega da je udaljeno od državne granice što je sasvim normalno, da nije u zoni bezbednosti i da ne pripada zaštićenim poljoprivrednim dobrima, zatim, koji nije predmet državnih i strateških ciljeva u poljoprivredi itd. S time što fizičko lice može kupiti najviše 20 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Uvođenje novih članova zakona i to člana 2. i tačaka 12. i 13. kojima se definiše uvođenje pojma knjige polja, što do sada nije bilo, to je dokument o planiranju i praćenju svakodnevnih aktivnosti i knjige plodoreda što je izuzetno značajno kako za ratarsku tako i za povrtarsku i voćarsku proizvodnju.
Predlogom zakona o izmena i dopuna Zakona o poljoprivredne zemljište uređeno pitanja davanja na besplatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta kojima je bilo predmet zakupa najmanje poslednje tri godine, a time i korišćenje koje je ostalo neizdato nakon davanju u zakupu u lokalnoj jedinici samouprave na period do pet godina sa mogućnošću produžavanja toga perioda do 25 godina.
U Danu za glasanje poslanička grupa SNS glasaće za ovaj zakon.
Hvala.

Zahvaljujem gospodine Babiću.         
Reč ima narodni poslani Zoran Antić. Izvolite gospodine Antiću.

Koliko je vremena ostalo gospodine Bečiću?