Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, s obzirom da je moj uvaženi kolega prethodnih iz SDS govorio više o zaštiti, izvinjavam se o poljoprivrednom zemljištu, ja ću se usredsrediti na Zakon o zaštiti zemljišta i danas ovde, da kažem, iskoristiti vreme da kažem nešto što su činjenice. Nismo se, vrlo često se nismo slagali. Vrlo često je bilo i različitih tonova, ali valjda je Skupština upravo mesto gde sučeljavamo svoja mišljenja, pa možda nekad i na neki malo žešći način.
Ali, čini mi se da ovaj zakon daje nadu da možda zaista počinje sistemska briga o prirodnim resursima i zaštiti životne sredine. Ovaj Zakon o zaštiti zemljišta je relativno dobar i verovatno ćemo ga podržati i kao poslanička grupa, a i ja kao predstavnik ZS.
Prvi put jedan prirodni resurs zaista tretiramo kao blago i kao nacionalno bogatstvo i ja sam u ove četiri godine ili tri i po godine koliko sam poslanik, nekoliko puta govorio o tome da je prirodni resurs najvažniji status jedne sirovine mineralne, prirodne, rudnog bogatstva i da na taj način u zaštiti životne sredine moramo da tretiramo okruženje u kome radimo i od koga živimo.
Zakon o zaštiti zemljišta liči na jedan zakon EU, ima početak, sredinu i kraj. Vrlo često sam govorio da to neki prethodni zakoni nisu imali. Sadrži osnovne odredbe preventivne mere zaštite, zaštitu zemljišta, praćenje kvaliteta zemljišta, načelo pristupa informacijama, finansiranje zaštite zemljišta, nadzor i kaznene odredbe.
Nadam se da će se ovim zakonom zaista ukloniti najčešće prisutni uzroci, kao što i vi navodite, primena zastarele tehnologije, degradacija zemljišta i zagađenje zemljišta rudarstvom, industrijom, saobraćajem, poljoprivredom, energetikom. U ove četiri godine ZS su veoma često govorili o svim ovim aspektima zagađenja i zemljišta i atmosfere i životne sredine, promena namene zemljišta i nepostojanje sistemskog monitoringa kvaliteta zemljišta, govorim o prethodnom periodu, a da će ovaj zakon nadam se sve to otkloniti.
Međutim, danas je bilo i malo neumerenih pohvala. Ovo je zakon kakav se očekuje od jedne Vlade proevropske, ovo je zakon kakav se očekuje i kakav bi trebalo da bude normalan. Nije ovo nikakva svemirska tehnologija da mi sada treba da budemo ovde oduševljeni ovim predlogom zakona koji je, ponavljam, dobar, ali je bilo zaista na par momenata i neprimerenih pohvala.
I, red je da ja iznesem nekoliko zamerki. U priči o amandmanima ćemo možda detaljnije govoriti o tome, ali one se odnose na rokove za donošenje planova i programa. Nije dobro, ponavljam, da ovako solidan zakon postane zakon sa odloženim dejstvom ili sa odloženom primenom mera.
Meni kao „zelenom poslaniku“ kaznene mere izgledaju neubedljivo i smatram da bi trebalo da budu više. To upravo i služi kazna kao opomena za nekog ko bi se odvažio da učini prekršaj ili zagađenje životne sredine, a takvih slučajeva je u Srbiji i te kako mnogo.
Dobro je da se rade planovi zaštite zemljišta godišnjih programa zaštite, program monitoringa, tendencija, pomeranje i prenosa ovlašćenja na opštine može biti korisna, ali trebalo bi izbeći gubljenje i nestajanje novaca od namenskih naknada. Sve ove prihode i naknade je neophodno iskazati u lokalnim budžetima. Međutim, uvidom u lokalne budžete nema ovih sredstava, bar one lokalne budžete u koje sam ja imao uvid.
Nažalost, sredstva se ne iskazuju, a mi ovde postavljamo pitanje kako se prihoduju? Da li se transferišu lokalnim samoupravama i da li lokalne samouprave namenski troše? Neko mora da vodi računa o tome.
Postoji nekoliko različitih setova naknada. Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta 50% republici, 50% lokalu. Naknada za mineralne sirovine 50:50. Naknada za zagađenje 60:40. Naknada za korišćenje šuma 70:30, trideset lokalnoj samoupravi. Posebno vode naknade koje sve završavaju u republičkom budžetu, a dele se 50:50, s tim da se investiraju u vodno područje sa kojeg su ubrane. Ko proverava da li su namenski potrošene, a mi u Srbiji vrlo često imam problem sa sistemskim i namenskim korišćenjem ovih izvora.
Na kraju moje diskusije, samo se nameće pitanje da li znate, izvinjavam se ako je ovo suviše direktno, da li znamo šta se u poslednjih 40 godina dešava sa 40 kilometara kvadratnih najplodnijeg površinskog sloja zemlje humusa u gradovima Lazarevac, Obrenovac, Ub i Lajkovac, i gde se nalazi taj humus? Nažalost, nalazi se na 30, na 40, na 60 metara ispod današnje površine.
