Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, evo za ovo kratko vreme koliko nam je preostalo, ja ću da kažem samo nekoliko rečenica koje bih želeo da uputim građanima Srbije, a pre svega poljoprivrednim proizvođačima.
Oni koji ih danas plaše ovim Predlogom zakona doveli su srpsku poljoprivredu u situaciju u kojoj se ona danas nalazi. Dakle, 2001. godine, Demokratska stranka je donela Zakon o privatizaciji. Prema članu 3. tog Zakona, poljoprivredno zemljište je bilo izuzeto iz postupka privatizacije zato što je proglašeno dobrom od opšteg interesa.
Posle toga, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, na čijem se čelu nalazio Aleksandar Vlahović, izdalo je službeno mišljenje po kome se poljoprivredno zemljište koje koriste poljoprivredni kombinati u društvenom vlasništvu, može da bude predmet privatizacije i svi problemi u srpskoj poljoprivredi kreću od tada, od 2001. godine. Koliko je to eskaliralo, evo ja ću vam izneti samo na jednom primeru.
Demokratska stranka, koja tvrdi da nikada nije bila vlasti u Srbiji i da nizašta nije odgovorna, je uradila sledeću stvar. Dakle, na osnovu ovakvog pogrešno protumačenog Zakona o privatizaciji, desila se sledeća stvar – 2003. godine, dakle, kada je Demokratska stranka bila na vlasti, u opštini Odžaci jedan biznismen kupio je poljoprivredno preduzeće „Ratkovo“, između ostalog, i preko 2.000 hektara najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta, da bi 2009. godine, u vreme kada je predsednik Vlade bio Mirko Cvetković, pre toga, izvršni direktor konsultantske firme „CES Mekon“, pa direktor Agencije za privatizaciju, pa zamenik ministra za privredu i privatizaciju, pa ministar finansija, pa na kraju predsednik Vlade Republike Srbije. Toliko o tome da Demokratska stranka nizašta nije kriva.
Dakle, te 2009. godine, ovaj odžački biznismen preprodaje ovo poljoprivredno preduzeće kompaniji „Žito grupa“ iz Osijeka. Formalni vlasnik je Marko Pipunić, stvarni vlasnik, dame i gospodo narodni poslanici i poljoprivredni proizvođači, Branimir Glavaš, koji je 2010. godine osuđen kao ratni zločinac zbog zločina nad Srbima u Osijeku 1991. godine.
Oni koji danas prete Vladi Srbije kako će oni zajedno sa poljoprivrednim proizvođačima iz Vojvodine, mislim na Bojana Pajtića, da dođu ispred Skupštine Srbije i da blokiraju rad Skupštine Srbije, evo šta su i kako su vodili srpsku ekonomiju, pa između ostalog i srpsku privredu i kako su se navodno borili za to da zaštite srpsku privredu od stranih investitora, sa kojima danas plaše građane Srbije.
Dakle, u periodu od 2000. pa do 2012. godine, pogledajte šta su radili genijalci iz Demokratske stranke. Govorim o spoljnotrgovinskom odnosu između Srbije i Hrvatske. Hrvatska je u Srbiju uložila 658 miliona evra, Srbija za to vreme 40 miliona evra u Hrvatsku. U tom periodu, 195 hrvatskih kompanija je poslovalo u Srbiji, a svega 12 srpskih kompanija u Hrvatskoj. Onda ste dobili poražavajući bilans.
Tako su danas u vlasništvu Atlantik grupe, čiji je vlasnik Emil Tedevski, čuveni srpski poljoprivredni brendovi kao što su „Grand kafa“, „Bonito kafa“, bananica, smoki, čokoladica „Najlepše želje“, čokoladica „Svit“, napolitanke „Fazon“, „Prima štapići“, „Štark napolitanke“, „Bakina tajna“, mineralna voda „Karađorđe“. Zamislite kakav nonsens. To je danas u vlasništvu hrvatskih kompanija, ovih koji nam prete kako će da dovedu traktore pred Skupštinu Srbije, zato što navodno štite malog poljoprivrednog proizvođača od stranih investitora.
Dalje, „Agrokor“, Ivica Todorić, veliki prijatelj Miroslava Miškovića i Bojana Pajtića, videćete kasnije i kako, u vlasništvu firme „Agrokor“, čuveni srpski poljoprivredni brendovi, „Frikom sladoledi“, „Frikum smrznuti program“, ulje „Dijamant“, „Dijamant margarin“, margarin „Dobro jutro“, „Dijamant majonez“, Multivita „Nivela“, Ivan Ergović, Neksegrupa, takođe hrvatski investitor, veliki prijatelj DS, kupili IGM Stražilovo u Sremskim Karlovcima, „Polet“ IGK, „Polet“ keramiku, Tvornicu, odnosno Fabriku cigala u Novom Bečeju, „Jelen do“, Tvornicu gipsa kod Požege, „Nekse beton“ u Novom Sadu, itd.
Za to vreme, „Kroacija osiguranje“ kupila „Milenijum osiguranje“, „Dukat“, Ivica Todorić je kupio „Somboled“, Pastor grupa, takođe jednog hrvatskog tajkuna, kupila beogradski „Gasop“ i „Vatrosprem“ i firma „M profil“ Ivana Ergovića kupila proizvodnju netkanog tekstila „Inteks“. Sada će oni, ovi koji su sve ovo uradili, da štite malog poljoprivrednika u Srbiji.
Ovde se danas postavilo pitanje od strane DS u različitim agregatnim stanjima – zašto niko od predstavnika SNS nije posetio paore koji navodno štrajkuju u Vojvodini? Evo, ja kao zamenik predsednika poslaničke grupe SNS kažem da to nije tačno. Te paore je posetio predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević. Šta je tamo zatekao? Kada je došao do traktora, koji nisu traktori, kao što je rekao Borislav Stefanović da vreme 200 evra, to su najsavremeniji traktori koji koštaju po 100, 150, 200.000 evra. Kada je došao do tih ljudi pored traktora i pitao ih – ljudi, zašto štrajkujete, jesu li to vaši traktori, čime ste nezadovoljni? Oni su rekli – to nisu naši traktori, mi samo radimo kod ljudi koji imaju ove traktore. A zašto ste ovde? Pa, zato što nam je plaćena pljeskavica i dato nam je 1.000 dinara dnevnice.
To je istina o štrajku u Vojvodini. Ko stoji iza tog štrajka? Demokratska stranka i Bojan Pajtić. Zašto? Pa, približilo se vreme izbora, došlo je vreme da se položene računi i građanima Vojvodine i građanima Srbije i sad hajde da se uhvatimo za to kako navodno zla i pokvarena Vlada Aleksandra Vučića hoće našu vojvođansku zemlju da proda strancima.
Evo šta je radio Bojan Pajtić, 2011. godine, gospođo ministarka, Fond za razvoj Vojvodine i Fond za razvoj Srbije formirali su tzv. „Tesla“ štednu banku u Zagrebu na volšeban način. Fond za razvoj Vojvodine upisano je vlasništvo 75% akcija „Tesla“ banke u Zagrebu. Ta banka je imala za cilj, koji nikada nije ostvaren, da pomaže obnovu ruralnih područja u Hrvatskoj iz kojih su proterani Srbi u zločinačkoj akciji „Oluja“ 1995. godine. Ali, šta se desilo? Umesto da pomažu Srbima koji su ostali u Hrvatskoj i da pomažu Srbima da se vrate na svoja vekovna ognjišta, šta je uradio Bojan Pajtić? On je preko „Tesla“ banke davao kredite Ivici Todoriću da kupuje firme po Srbiji i na taj način je Ivica Todorić, odnosno njegova firma „Agrokor“ kupila „Frikom“, kupila „Somboled“, kupila „Dijamant“, kupila njive, itd.
Prema podacima koje mi imamo, a to zna i DS, Ivica Todorić je za tu uslugu koju mu je učinio Bojan Pajtić i DS za izbore 2012. godine dala 60 miliona evra na tajne račune DS i to treba da znaju srpski vojvođanski seljaci.
Dakle, nemojte da dozvolite da oni koji su upropastili srpsku poljoprivredu, oni koji su vam oteli njive, oni koji su vam doveli Tedeskija, Todorića, Ergovića, Branimira Glavaša itd, nemojte da vam oni budu kolovođe, nemojte da vas po ko zna koji put prevare ne bi li sačuvali svoje fotelje.
Dakle, pljačku srpske poljoprivrede uradila je DS 2001. i 2003. godine, u periodu od 2008. do 2012. godine. Da ne govorim o tome kako Mirko Cvetković nizašta nije kriv. Čovek bio izvršni direktor konsultantske firme „CES Mekon“. Ljudi, evo imam podatak, „CES Mekon“ je učestvovao u pružanju tzv. konsultantskih usluga u postupku brze aukcijske privatizacije kod privatizacije „Telekoma Srbije“, „Knjaz Miloš“, „Frikom“, „Zmaj“, „Somboled“, Pivara „Pčelarevo“, Mlekara „Šabac“, koju je kupio Miroslav Bogićević, gle čuda, „Srbijanka“, „Trajal“, „Beograd film“, „Pekarska industrija Pančevo“, „Danubius“ Novi Sad, a koliko je tu para oprano za račun DS govori samo jedan podatak. Po ugovoru o pružanju konsultantskih usluga, koji je zaključila jedna od vlada DS, 38 lica iz jedne strane konsultantske kompanije za 10 do 50 radnih dana, a i to je veliko pitanje da li su toliko radili, naplatili su po osnovu dnevnica, poštovani srpski poljoprivrednici, 1.125.000 evra.
Ako će Bojan Pajtić, Mirko Cvetković da vas brane, bolje da vas ne brane i nemaju od čega da vas brane. Ovim zakonom vaši posedi biće apsolutno zaštićeni.
