Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, sa saradnicima, primenom postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu, uočena je potreba za uvođenjem nekih novih rešenja, kojim bi se omogućilo, pre svega, boljo upravljanje, odnosno iskorišćavanje poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini Republike Srbije.
Nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, predstavlja jedan veoma kompleksan i složen zakon sa više ciljeva, od kojih su najvažniji povećanje investicija u poljoprivredni, mogućnost kupovine državnog poljoprivrednog zemljišta, mogućnost davanja degradiranog i ne korišćenog zemljišta u zakup, bez naknade, kao i pooštravanja sankcije za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta sa ciljem da se zemljište iz sive zone vrati u legalne tokove.
Mogli smo na današnjoj raspravi da čujemo dosta toga, tako da ću se ja zadržati samo na one članove zakona za koje smatram da su najbitniji za našu poljoprivrednu proizvodnju.
Članom 72a, 72b, 72v, 72g. nacrta zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu po prvi put u istoriji Srbije, daje se mogućnost kupovine malim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju u posedu do 30 hektara.
Ovim zakonom oni mogu kupiti površinu do 20 hektara sa mogućnošću otplate do pet godina. Ova izmena i dopuna ima cilj, pre svega uvećanje poseda poljoprivrednih proizvođača čime se stvara osnova za povećanje ekonomičnosti i rentabilnost bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom.
Članom 64a. nacrta Zakona predlaže se da se velikim investitorima može dati do 30% ukupnog zemljišta na teritoriji lokalne samouprave. Na osnovu investicionog plana ulaganja uz saglasnost komisije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a po odluci lokalne samouprave.
Cilj izmene i dopune ovog zakona je pre svega povećanje investicija u poljoprivredi koje su u ovom trenutku gotovo zanemarljive, što bi za efekat trebalo da ima bolju iskorišćenost poljoprivrednog zemljišta, kao i veću zaposlenost, odnosno efikasnost i produktivnu poljoprivrednu proizvodnju.
Članom 61a. stav 5. nacrta zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, daje se mogućnost zakupcima da državno poljoprivredno zemljište koje nije bilo izdato najmanje poslednje tri agro-ekonomske godine zakupi javnim nadmetanjem po početnoj ceni od 0 dinara, odnosno bez plaćanja naknade za period od pet godina, sa mogućnošću produženje zakupa do 25 godina, uz plaćanje naknade nakon pet godina besplatnog korišćenja.
Velike površine državnog poljoprivrednog zemljišta, pogotovo u centralnoj Srbiji, čiji su korisnici bili bivša društvena poljoprivredna preduzeća, nakon njihovog propadanja dvadesetih godina prošlog veka ostala su neobrađene više od nekoliko godina, od dugi niz godina, što je za posledicu imalo degradaciju tog zemljišta koje se odlikuje zapušteno poljoprivrednog zemljišta u smislu da ono uraslo šumskom populacijom i žbunastim rastinjem.
Ovo je posebno karakteristično za bivša društvena preduzeća koja su se bavila voćarskom i vinogradarskom proizvodnjom, a primera radi na teritoriji grada Leskovca iz koga dolazim, dva bivše društvena preduzeća „Navip“ Plantaža Beograd i „Porečje“ Vučje, korisnici su oko 1.500 ha državnog poljoprivrednog zemljišta, koje je u potpunosti zapušteno i da bi se privelo nameni, potrebno je izvršiti krčenje starih voćnjaka i vinograda.
Ovo je izuzetno skup proces, procena je da hektar krčenja košta između 150 hiljada i 200 hiljada dinara, odnosno ovo krčenje i privođenje nameni poljoprivrednog zemljišta mogu izvesti samo krupni i ozbiljni investitori, bez plaćanja naknade za period od pet godina.
Grad Leskovac inače vodi vrlo aktivnu poljoprivrednu politiku i u to su mogli da se uvere narodni poslanici, članovi skupštinskog odbora za poljoprivredu, koji su održali sednicu Odbora za poljoprivredu Skupštine van mesta zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije , u oktobru mesecu, kao i državni sekretar, koji je prošle nedelje, gospodin Željko Radošević koji je prošle nedelje posetio grad Leskovac, dakle i ta aktivna politika se sprovodi, a gradonačelnik grada Leskovac, gospodin Goran Cvetanović provodi kroz tri veoma važne institucije u našem gradu, a to je Gradska uprava za privredu i poljoprivredu, Agencija za lokalni i ekonomski razvoj, koji ima u svom sastavu i fonda za poljoprivredu i na kraju poljoprivredna savetodavna stručna služba, za koju i sam državni sekretar, konstatovao, gospodin Radošević, da je jedna od najboljih u ovoj državi.
Dakle, svake godine grad Leskovac, aktivno donosi program zaštite, uređenja i korišćenja državnog zemljišta, a iz tog programa, svake godine sprovodi se i proces izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta, u zakup i do sada je izdato oko 1600 hektara obradive površine.
U okviru ovog oglasa za licitaciju, naime, postoji površina od oko 700 hektara koja svake godine u oglasu za izdavanje, a ne izdaje se. Radi se o zemljištu koje zbog dugogodišnjeg, poljoprivreda Leskovac, bivšeg preduzeća Poljoprivreda Leskovac, koje zbog dugogodišnjeg neobrađivanja, ozbiljno urasla šumskom populacijom, žbunastim rastinjem, korovskim biljem i u velikoj meri, degradirano erozijom. Za ovo zemljište putem izdavanja, ne postoje zainteresovani zakupci, jedini način da se stavi u funkciju, jeste upravo da se iskoristi ovaj član zakona, ovo zemljište ponudi zainteresovanim zakupcima na 5 godina bez naknade.
Iz ovoga se može zaključiti da samo na teritoriji grada Leskovca, od oko 2.200 državnog poljoprivrednog zemljišta, u ovom trenutku je nemoguće izdati odnosno moguće je samo uz primenu člana 61. stav 5. Nacrta Zakona o izmeni i dopuni zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Cilj ovog člana jeste, pre svega da se poljoprivredno zemljište, kao privredni resurs, privede svojoj osnovnoj nameni, sa jedne strane, a sa druge strane mogućnost, da se potencijalni ulagači, da dođu do ozbiljnijih poljoprivrednih površina i nastave da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Zato ću dame i gospodo, kao diplomirani inženjer poljoprivrede i član Odbora za poljoprivredu skupštinskog odbora, podržati ovaj zakon u danu za glasanje.

Irena Aleksić, a neka se pripremi Nevenka Milošević.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na zakon o kojem je danas bilo manje reči, a to je Predlog Zakona o zaštiti zemljišta. Nešto što je jako bitno.
Upravo zato što u Republici Srbiji ne postoji sada zakon koji se bavi zaštitom zemljišta kao prirodnog resursa, i smatram da je bilo itekako potrebno doneti jedan ovakav zakon i to iz više razloga.
Naravno, usaglašavanje sa propisom o usaglašavanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali naravno da to nije prioritetan razlog. Pravi i osnovni razlog zbog koga je trebalo doneti jedan ovakav zakon, jeste da mi sačuvamo kvalitet našeg zemljišta, zato što je to ono osnovno i zato što je to ono najbitnije, jer svi ćemo se složiti oko jednog, da bez zdravog zemljišta nema zdravog života.
To je ono što mi dugujemo sebi i što dugujemo svojoj državi, a pre svega to je ono što dugujemo svojim pokoljenjima, jer njima smo dužni da ostavimo zdravo i kvalitetno zemljište.
Da postoji potreba da se zemljište zaštiti, više je nego evidentno, i zato postoji potreba da se donese jedan ovakav zakon, ali postoji velika potreba da se to pitanje sistemski uredi i upravo to ovaj zakon čini. On sistemski uređuje jedno jako bitno pitanje koje se tiče zaštite kvaliteta zemljišta.
Tako koncipiran zakon daje sveobuhvatan, celovit i da obuhvata sve segmente zaštite zemljišta.
Bilo, da li se radi o zaštiti zemljišta od zagađivanja, pa da li je sad to zagađivanje hemijsko, ili otpadnim vodama, ili na neki drugi način, da li se radi od opasnosti od požara, od neplanske urbanizacije, znači bilo kog oblika zaštite zemljišta.
Isto tako, kada se šteta već dogodi, odnosno kada je zemljište već ozbiljno oštećeno, ovaj zakon planirao je i to, znači, da postoji nešto što se zove sanacija tog istog zemljišta.
Naravno, ono što bih posebno u ovom slučaju pohvalila jeste što ovaj zakon ima i preventivni karakter, naročito ako se uzme u obzir koliko je upravo skupa ta sanacija, onda se zaista ispostavi da je mnogo bolje sprečiti nego lečiti. Tako da bih naročito pohvalila i istakla ovaj deo zakona koji ima upravo taj preventivni karakter.
Naravno da će ovaj predlog zakona, da će iz njega proisteći niz podzakonskih akata koji će svakako omogućiti jednu bolju praktičnu primenu ovog zakona, što je jako bitno. Naravno da postoji, predviđen je i nadzor upravo nad vršenjem praktične primene ovog zakona, što je izuzetno bitno. Jer, naravno, dok ne postoji jedan adekvatan nadzor, uvek postoje mogućnosti da se nešto ne primenjuje onako kako bi trebalo, a onda nam je zaista suvišno da donosimo zakone ukoliko se ne staramo o tome da ti zakoni budu maksimalno provereni, da li se praktično primenjuju onako kako je propisano i onako kako bi trebalo.
Još nešto što bih pohvalila vezano za ovaj zakon, a to jeste njegova transparentnost. Smatram da je to nešto što je jako potrebno, naročito kada živimo u jednom dobu kada su informacije dostupne i sada informacije i treba da budu dostupne. Kada je ovaj zakon u pitanju, to i jeste. Znači, biće dostupne informacije onim ljudima koji žele da znaju u kakvom se to stanju nalazi kvalitet njihovog zemljišta, jer u krajnjoj liniji imaju puno pravo na to, jer žive na tom zemljištu, jedu plodove iz tog zemljišta, tako da imaju puno pravo na to. Tako da, zaista sve pohvale vezane za ovaj zakon.
Kada je drugi zakon u pitanju, biću mnogo kraća zato što je danas zaista bilo mnogo reči o njemu. Naravno, radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Uređuje se jedno izuzetno bitno pitanje, a to je poljoprivredno zemljište koje se nalazi u vlasništvu države. Šta uraditi sa njim? Kako ga iskoristiti na najbolji mogući način? Ono što je najbitnije i pre svega što treba istaći, kako ga staviti u korist građana, odnosno kako ga staviti u korist konkretno poljoprivrede i poljoprivrednika, a ne u korist bogatih pojedinaca, kao što je to, nažalost, do sada bio slučaj.
Mislim da je to neka okosnica ovog zakona, nešto što je najbitnije. Mislim da je ovaj zakon upravo uspeo da reši suštinu stvari, da uvede jedan red. Nadam se da će zaista biti pravilno, sigurna sam u stvari, da će biti pravilno primenjivan. Zaista je bilo krajnje vreme da se to stvarno kvalitetno poljoprivredno zemljište, da se da mogućnost kome – malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, koji su upravo najbitniji, da se konačno razvije ta naša poljoprivreda o kojoj tako stalno pričamo da jeste najbolja razvojna šansa Srbije i jeste.
Ovo je upravo pravi način da se izađe u susret i ovim zakonom se upravo to i čini, da se izađe u susret ljudima, koji za promenu zaista i žive od te poljoprivrede, a ne kao što je do sada bio slučaj pojedincima koji su se zaista enormno bogatili. Ovim zakonom, i to me jako raduje, izlazi se u susret običnom čoveku, običnom poljoprivredniku.
Nije slučajno da smo juče imali Zakon o zadrugama, sada se otvara mogućnost i svim tim malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, otvara im se jedna nova mogućnost da se udružuju. Juče je bilo dovoljno reči o tome kolika je praktična korist od svega toga. Tako da, ukoliko budu dovoljno pametni, dovoljno organizovani, a verujem da to jesu, nadam se da će ovu datu šansu zaista iskoristiti na najbolji mogući način. Zbog toga smatram, zato što se daje šansa upravo običnom čoveku, običnom poljoprivredniku, daje mu se šansa da može da živi od svog rada, da živi od poljoprivrede i, zašto da ne, da se obogati od iste.
Upravo zato treba dati podršku ovim zakonima zato što znače neki novi početak i znače da se konačno u državi Srbiji nešto menja. Hvala.

Hvala.
Nevenka Milošević ima reč. Neka se pripremi Milija Miletić.

Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani poljoprivredni proizvođači, građani Republike Srbije koji danas pratite našu raspravu, najpre želim da iskažem veliko zadovoljstvo što smo juče imali veliku priliku a i noćas da raspravljamo o važnom zakonu, Zakonu o zadrugama.
Raduje me što je rasprava bila uglavnom afirmativna jer veliko interesovanje poljoprivednih proizvođača upravo je bilo usmereno na zemljoradničke zadruge. Jeste ovaj zakon bio u setu privrednih zakona, ali svi mi znamo da on ima i te kako direktnu vezu upravo sa poljoprivredom.
Nastaviću dalje o dva važna zakona o kojima danas raspravljamo i veoma je važno kada ovde upravo imamo članove ministarstva iz ove oblasti koja jeste i te kako važna za dalji napredak i razvoj Republike Srbije.
Što se tiče izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, glavni cilj, rekla bih ovog zakona, jeste da prevaziđene određene probleme koji su do sada postojali u primeni postojećeg zakona, pre svega da sprovede bolje upravljanje nad državnim zemljištem Republike Srbije i to upravo govore i podaci koji smo danas i čuli da je ukupno državnog zemljišta u Republici Srbiji negde oko 830 hiljada hektara, ali od toga 580 hiljada hektara se ne koristi na pravi način. Cilj jeste da se to poboljša, da se ta loša praksa prevaziđe, ali da se spreči korupcija.
Jedan od osnovnih zahteva i želja jeste da se upravo pomogne srpskom seljaku. Mislim da je to glavni cilj da se pomogne malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.
Imali smo lošu praksu, imali smo mnogo propuštenih prilika, čuli smo i danas neke, ali samo neki bi i dalje da idu nazad, ali većina ide napred, donosi dobre i kvalitetne zakone koji su u najboljem mogućem interesu za naše poljoprivredne proizvođače. Ali, na šta bih se ja posebno potencirala i bazirala, to jesu upravo investicije, jer ozbiljne analize u poljoprivredi su pokazale da su investicije u poljoprivredi na veoma niskom nivou. To moramo prevazići i upravo ovim izmenama i dopuna zakona o poljoprivrednom zemljištu, to ćemo i postići.
To ćemo postići i na taj način kada pričamo o investicijama, pričamo naravno i poboljšanju produktivnosti, većem zapošljavanju u sektoru poljoprivrede, ali i većem priliku sredstava u budžet, jer veliki su gubici bili upravo u ovoj sferi priliva sredstava u budžet, ali naravno povećati i izvozni kapacitet naših poljoprivrednih proizvoda.
S tim u vezi, moram da naglasim da smo i ove godine imali veliku dobit u budžet od izvoza malina. To govorim upravo zato što dolazim iz Ivanjice koja je najveća svetska regija u proizvodnji malina i to jeste dobro, ali nije dobro to što ta malina uglavnom ode ne prerađena i zbog toga moramo svi zajedno uložiti napore da podstičemo razvoj upravo prerađivačkih kapaciteta.
Želim još da istaknem da je strateški važno pitanje za investicije u mojoj opštini, u Ivanjici, upravo i trasa auto puta koja će proći kroz Ivanjicu i da ćemo i na taj način sigurna sam dovesti mnoge investitore. Na taj način ćemo otvoriti i Goliju, otvoriti i Pešter i mnoge investicije ne samo u poljoprivredi, već i u turizmu i mnogim drugim oblastima.
Ovaj zakon pored svega toga donosi još mnogo dobrih strana. Jedna od njih da kupiti poljoprivredno zemljište može svako lice koje građani Republike Srbije, a koji u svom vlasništvu ima do 30 hektara površine.
Uvode se i novčane sankcije, u stvari, odredbe protiv uzurpacije, što do sada nije postojalo i nije primenjivano.
Ja bih naglasila ovom prilikom da pitanje restitucije, koje je na neki način vezano za poljoprivredno zemljište, nije pitanje ovog zakona. Možda je to važno zbog građana. jeste povezano sa poljoprivrednim zemljištem, ali ono se uređuje nekim drugim zakonima.
Videli smo i u današnjoj javnoj raspravi da je ovo pitanje osetljivo pitanje i da je ispolitizovano, ali bez obzira na sve to, ja imam stav kao i većina da je ovo dobar zakon koji ćemo mi svakako podržati, a naravno, možemo ga unaprediti još kvalitetnim i dobrim amandmanima.
Što se tiče drugog Predloga zakona o zaštiti zemljišta, malo je bio podređen u odnosu na ovaj zakon, rekla bih, ali je i on izuzetno važan, sektor zaštite životne sredine imaće još mnogo, sigurna sam, dobrih zakona, jer ima mnogo nagomilanih i nasleđenih problema u sferi zaštite životne sredine.
Kada pričamo zaštiti zemljišta, znamo svi da je zemljište prirodni resurs i to neobnovljivi prirodni resurs i da je direktno u vezi sa našim zdravljem, koje jeste naš najveći resurs. Ovo je celovit, sveobuhvatan zakon, ne bih da se ponavljam, koleginica Aleksić je upravo o tome govorila.
Na kraju, da zaključim, zajedno sa poslanicima SNS, sa velikim zadovoljstvom ću podržati oba ova predloga zakona iz oblasti poljoprivrede. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Hvala.
Uvažena predsednice Skupštine, uvažena ministarko poljoprivrede, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Inače, ovde u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku i izabran sam sa liste SNS. Danas ću govoriti kao i moje kolege prethodnici o Zakonu o zemljištu koje je u državnoj svojini. Mi smo već unazad nekoliko meseci govorili o tom zakonu na većem broju skupova, na prezentaciji zakona koji je bio na javnoj raspravi, gde je bilo niz udruženja koja su učestvovala u izradi ovog zakona. Tako ja mislim da je ovaj zakon stvarno odrađen transparentno, gde je svako ko je želeo da se uključi u dodavanje određenih stvari koje su bitne za izdavanje državnog zemljišta, mogao je to da uradi.
Imali smo dosta tih naših zajedničkih skupova i na našem Odboru za poljoprivredu, čiji sam i ja član. Ja ću za ovaj zakon da kažem da je mnogo bolji nego prethodni zakon, da ovim zakonom dajemo mogućnost da i oni regioni, kao što je region odakle ja dolazim, jugoistočna Srbija, da mogu da zemljište koje do sada nije bilo izdato, a državno je zemljište, da se da mogućnost da se to zemljište izda.
Konkretno, recimo, ja imam primer desetak opština koje sam izvukao. To su grad Niš, Svrljig, Doljevac, Merošina, Gadžin Han, Aleksinac, Ražanj, Leskovac, Sokobanja, Boljevac, Knjaževac, Prokuplje. To su opštine, odnosno gradovi koji ukupno imaju, recimo, grad Niš ima 3.196 ha zemljišta državnog karaktera, a izdato je 76 ha, Svrljig ima 2.019, a izdato je 167 ha, Doljevac ima 1.512 ha, od toga je izdato 42 ha. U tim opštinama ostala je mogućnost da se izda blizu 20.000 ha. To je samo deset opština i grad Niš, gde je ovim zakonom moguće da se to reši na najbolji način.
Zbog toga ću ja podržati ovaj zakon i imamo puno dobrih stvari, što ovaj zakon daje mogućnost. Ovo govorim konkretno za jugoistok Srbije, baš zbog ovog zemljišta koje nije izdato, jer sada ovaj zakon daje mogućnost da se da prioritet vezano za stočarstvo. Svi znamo da bez razvoja stočarstva nema ni razvoja prave poljoprivrede, jer ukoliko želimo da obrađujemo zemlju, da zemlja rađa, mi moramo na najmanje četvrtu godinu da koristimo stajsko đubrivo i da tako đubrimo zemlju da bi zemlja bila jača, da bi rađala i da sutra od toga imamo interesa.
Sa povećanjem broja grla stoke ovaj zakon daje tu mogućnost. Imamo ljude koji, recimo, imaju veći broj grla stoke, a manjak zemlje. Sada imaju mogućnost da za svako naredno grlo mogu da uzmu zemljište u zakup, s tim što težina u tim grlima treba da bude do 500 kg. Znači to može biti 7, 8 ovaca, 7, 8 svinja, jedna krava. To može da bude jedan hektar zemlje. To znači da je ovo dobar način da povećamo stočarstvo i da na taj način sutra obezbedimo, što se kaže, proizvodnu delatnost.
Mi uvek govorimo ovde na Skupštini, i moj kolega Marijan Rističević, koji isto predstavlja Seljačku stranku ovde u Skupštini, govorimo kako je prethodni period do 2012. godine, govorilo se da je bolje uvesti nego proizvesti. Ja mislim da ćemo sada dati mogućnost da sva ona zemlja koja do sada nije iskorišćena, koja je, što se kaže zaparložena, sada ćemo dati mogućnost ukoliko niko ne želi da je uzme, da je uzmu u zakup po onoj tržišnoj ceni kako je propisano unazad tri godine. Znači, postoji mogućnost da se da, što se kaže, za nula dinara i da se u narednih pet godina ta zemlja stavi u funkciju. Kroz stavljanje u funkciju te zemlje, biće mogućnost da se poveća i proizvodnja i sve ono što je vrlo bitno. Ja uvek govorim vezano za stočarstvo, s tim što se ovde daje mogućnost i za sve one koji žele da se bave voćarstvom, ovsenim kulturama, povrtarstvom, ima mogućnosti i tu da se radi.
Što kaže primedba da 30% ove zemlje koja se izdaje na teritoriji lokalne samouprave, da 30% mora da se izda investitorima, ja mislim da imamo potrebe da ukoliko dođu investitori, ja bih pozvao sve investitore da dođu kod nas u opštinu Svrljig, da zajedno svi obiđemo to zemljište koje do sada nije izdato, da zajedno sa tim ljudima pomognemo mi kao lokalna samouprava i Vlada Republike Srbije i ta zemlja sutra da može da obezbedi i veći broj grla stoke, da od te stoke obezbedimo i kvalitetan sir i kvalitetno mleko i kvalitetno svrljiško jagnje, svrljiški belmuž, odnosno svrljišku vijagru i da od tih proizvoda sutra može da živi veći broj naših poljoprivrednika.
Kada govorim o Svrljigu, to znači za celokupnu jugoistočnu Srbiju. Tamo treba ovim zakonom da obezbedimo da dođu investitori, da se izda zemlja, a s druge strane, moramo razmišljati, a to je vrlo bitno, i o nekim stvarima, konkretno, lokalne samouprave. Ima puno lokalnih samouprava koje u prethodnom periodu nisu izdavale, uopšte raspisivale konkurse da se izda državna zemlja, već su to čuvali za neke svoje i od toga niko nije imao vajde. Sada ovim zakonom lokalne samouprave imaju obavezu da moraju da raspišu da se izda zemlja, da se zna tačno koja je parcela koja se izdaje i od tih sredstava sutra lokalna samouprava ima i prvi i drugi krug obaveza da se to izda. U krajnjem slučaju, ponovo kažem, iako to niko ne prihvati, tada imamo onu mogućnost da za nula dinara to se zakupi.
Investicije su vrlo bitne, investicije u stočarstvu, investicije u biomasi, da sutra proizvodimo i biodizel i sve ono, a za to će trebati jači i ozbiljniji investitori.
Ponovo kažem, imamo potrebe, možda ćemo ovim zakonom, nekim amandmanima još doprineti da taj zakon bude bolji. Ja sam zajedno sa gospodinom Rističevićem, zajedno smo napisali neke amandmane koji će dati doprinosa da ovaj zakon bude još bolji. Pozivan sve one naše poljoprivredne proizvođače da se radi, da zajedno sa njima želimo da poboljšamo i da može sutra poljoprivredna proizvodnja da se lakše obavlja, a ovim zakonom ćemo to i obezbediti.
Šta je još vrlo bitno da kažem? U prethodnom periodu, imamo zakon iz 1992. godine, to je Zakon o izdavanju utrina i pašnjaka. Tada su velike površine izdate i vraćene su selima, odnosno mesnim zajednicama. Te mesne zajednice, govorim sada konkretno o ovom delu jugoistočne Srbije, recimo, taj deo gde živim ja, imamo 7.000 ha gde nekoliko mesnih zajednica ima mogućnost tu samo za svoja grla stoke, tu da pasu. Ovim zakonom iz 1992. godine ne može ništa tamo da se radi osim da se samo gradi ribnjak.
Ja bih vas pozvao, uvažena ministarko, da zajedno vi sa vašim kolegama iz Vlade, a o tome ću razgovarati sa našim premijerom gospodinom Vučićem, da uđemo u postupak i da taj zakon promenimo, da može tu član 9. da se promeni, da sutra i na takvim mestima može da se ulaže, da dođu investitori da ulože i da se tamo grade i objekti i da se tamo radi proizvodnja kvalitetne, zdrave hrane kroz stočarsku proizvodnju.
Još jednom, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, podržavam ovaj Predlog zakona. Juče smo imali Zakon o zadrugarstvu, gde se daje mogućnost da i naše zadruge, poljoprivredne zadruge, budu još više aktivne, da mogu učestvovati da se otkupi, da se uzme zemlja, da može i često da se kupi zemlja i da to sve bude u vlasništvu naših građana Srbije, građana Svrljiga, Niša, Boljevca, Knjaževca, Tutina i svih opština i u Srbiji.
Još jednom, kao poslanik podržavam, set ovih zakona koji se tiču poljoprivrede i pozdravljam sve kolege poslanike da daju podršku i da amandmanima poboljšamo ovaj zakon, s tim još jednom da kažem da sam se ja ponovo ovako obukao u srpsku narodnu nošnju, jer želim da naši građani, koji gledaju našu televiziju, znaju da mi ne treba da se stidimo onoga što imamo. Priroda nam je dala sve. Poljoprivreda je naša velika šansa i zbog toga svi zajedno moramo raditi i zakonskim propisima poboljšati uslove života za naše poljoprivredne proizvođače i za naša sela.
Još jednom vam se zahvaljujem i pozivam vas, uvažena ministarko, da dođete zajedno sa našim premijerom u Svrljig, da zajedno obiđemo to zemljište koje može se izda i da obezbedimo investitore.
Hvala vam. Kažem ponovo, ja ću glasati za ovaj predlog zakona.

Hvala, poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Vladan Milošević, a neka se pripremi narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Hvala poštovana predsednice, uvažena ministarko i gospodo iz ministarstva, uvažene kolege, na početku bih da pohvalim ovaj zakon koji smo čekali već duže vremena. Pohvalio bih ga zato, pre svega, što su u izradi ovog zakona imali priliku da o njemu daju mišljenje i veliki broj udruženja poljoprivrednika i stručnjaci iz naše zemlje. Mislim da je to veoma dobro i kvalitetno urađeno. Smatram da se ovim zakonom uvodi red u izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup. Obrazložiću to.
Opštine su do sada fušerile u izdavanju zemljišta, pa onda su gledali te bolje parcele da izdaju, ovo ostalo nije se stavljalo u program, i to zemljište koje je manje kvalitetno nije se ni davalo u zakon. Ovim zakonom opštinama to neće biti omogućeno i ona će morati da svo zemljište popišu i daju ga u zakon.
Takođe, ovim zakonom je predviđeno da se zemljište koje u prethodne tri godine nije davano u zakup sada može izdati, dati na korišćenje pravnim i fizičkim licima na period od pet godina, što će posebno imati uticaja u opštinama koje se nalaze južno od Save i Dunava, a evo zašto?
U mojoj opštini Vladimirci, 702 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, izdaje se samo 200 hektara, zašto? Zato što ovo ostalo zemljište nije kvalitetno. To je kiselo zemljište, teško za obradu, prinosi su mnogo manji, a ulaganja mnogo veća da bi se došlo do tih prinosa. Prinosi su možda duplo manji, nego u Vojvodini, a troškovi duplo veći i ljudi nisu imali mogućnosti da em plate zakup, em duplo plate troškove proizvodnje i onda gde su onda? Ovim zakonom biće omogućeno da oni lepo to zemljište obrade i svi će biti zadovoljni, veća će biti proizvodnja.
Takođe, ove parcele nisu u velikim kompleksima kao u Vojvodini. To su parcele uglavnom od tri do pet hektara, i to još više poskupljuje proizvodnju. Takođe je dobra stvar da se broj hektara veže za broj grla. Na ovaj način podstičemo stočarsku proizvodnju. Mi svi znamo da je stočarska proizvodnja u Srbiji na najnižim granama u zadnjih 50 ili možda 100 godina. Mislim da se na ovaj način ta proizvodnja stimuliše i čini mi se da se prepušta inicijativa malim gazdinstvima.
Recimo, kod mene u opštini, prosečan posed je tri hektara i 35 ari. Ti ljudi se bave uglavnom stočarstvom i veoma su vredni, dosta rade, dosta ulažu. Mislim da je ovo jedan mali podstrek da oni još više ulažu u proizvodnju.
Što se tiče prodaje zemljišta, jasno su utvrđeni kriterijumi i ko može da kupi to zemljište, a što se tiče prodaje zemljišta strancima, ljudi, to nismo mi potpisali, a međunarodni sporazumi moraju da se poštuju i ne razumem ljude koji sada kritikuju to, a pre samo nekoliko godina su oni napravili takav sporazum i sada nas kritikuju što samo poštujemo međunarodne sporazume. Ne razumem u čemu je tu problem. To su uradili sporazum sa odloženim dejstvom. Neko je tada prikupio lovorike, znate mi smo potpisali SSP, a sada se vi snalazite kako znate i umete.
Još nešto, nisam čuo da su se poljoprivrednici južno od Save i Dunava bunili protiv ovog zakona. Zašto nisu? Zato što je zakon dobar za njih, dobar za poljoprivrednike u centralnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji, u istočnoj Srbiji. Čuli ste i sami koliko se tog zemljišta izdaje. To nije problem u opštini Vladimirci, nego je to problem u svim opštinama južno od Save i Dunava. Samo je u Vojvodini jagma za poljoprivrednim zemljištem.
Znamo svi koliko je tog poljoprivrednog zemljišta korišćeno na nedozvoljen način. Ljudi su koristili zemljište… Konkretno, u Vladimircima, 134 hektara najplodnije zemlje. Ljudi su koristili sedam ili osam godina. Dinar jedan nisu platili opštini Vladimirci. Još su se toliko osmelili pa su to zemljište oni davali u zakup, uzimali od ljudi silne pare, a protiv tih ljudi su sada podnete krivične prijave.
Ne bih ja baš mnogo da dužim, jer ima još ljudi koji bi nešto rekli posle mene, već bih samo pohvalio Upravu za državno i poljoprivredno zemljište koja fantastično radi svoj posao. To su mladi ljudi, stručni ljudi. Svaka im čast, uz Mariju Tomić i celo to njeno društvo. Svaka im čast. Nisam video požrtvovaniju službu u državnoj upravi. Svaka im čast. Naravno, za ovaj zakon ću glasati sa obe ruke. Hvala vam.