Uvaženi potpredsedniče Skupštine, gospodine Bečiću, ministarko, državni sekretaru, gospodine Radoševiću, koleginice i kolege narodni poslanici, ova rasprava o zakonu u načelu, pogotovu o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu je detaljno prošla kroz jednu elaboraciju, gde smo imali na momente isključivo političku raspravu, a u poslednjem delu ovde, što je za pohvalu i od kolega iz drugih političkih stranaka, jednu dobru, konstruktivnu raspravu, koju je svako imao prava da iznese svoje argumente i mišljenje o zakonu.
I ja, kao narodni poslanik, koji je dobio poverenje građana koji su me glasali, koristim svoje pravo da kažem svoje mišljenje, što nikako za vas, kao nekoga koga smo mi, kao poslanici izabrali, nije razlog da mi, na jedan kolokvijalan način odgovarate, što nikako nije akademska rasprava. Ja ni jednog trenutka nisam uputio ni jednu ružnu reč, međutim, kada sam tražio repliku, nisam je dobio. No, nećemo o tome. Ja želim da argumentovano razgovaramo o zakonu.
Pa počinjemo po redu. Niko ne spori da ovakav zakon je potrebno doneti i mi ovde u Skupštini imamo zadatak i obavezu prema građanima Srbije, koji su nas poslali da što više doprinesemo donošenju što boljeg zakona. Ja sam to shvatio ozbiljno, ozbiljno pročitao ceo zakon, dobro proučio, učestvovao u svim raspravama i iznosio svoje primedbe koje nisu bile samo moje, nego mišljenje stručnjaka iz oblasti ekonomije, poljoprivrede, agroekonomije, itd. I posebno sam tražio mišljenje pravnika, jer ja nisam po vokaciji pravnik da dobijem obrazloženje.
Ovde u zakonu imate, znači ja ću nabrojati samo ono što mislim, i to je sugestija, i to je zadatak poslanika da vam skrene pažnju na nešto što nije u redu. To se ne sme doživljavati kao uvreda, jer ako se doživljava kao uvreda, nije akademska rasprava, nego se onda svodi na nešto što smo imali prilike da vidimo vrlo ružno. Radi se o sledećem.
Znači, svakako smatram da ste imali najbolju nameru, kao što su i prethodne vlade imale najbolju nameru da donesu zakone koji će biti na korist građana.
Međutim, vi ovde i u članu 11. u članu 7v. i drugim članovima, imate na tri pozicije, ali evo pročitaću, kaže ovako – kada se radi o davanju u zakup zemljišta, zemljište u državnoj svojini, fizičko lice može steći teretno pravnim poslom, pod uslovima propisanih ovim zakonom, pa na kraju člana kažete – Vlada propisuje bliže uslove, način i postupak prodaje, kao i dokumentaciju koja se dostavlja u postupku prodaje.
Znači, to će Vlada propisati, mi ne pričamo ovde o uslovima koje ste vi naveli za ove obične proizvođače, za koje je pohvalno da mogu da kupe zemlju i ja sam vam na početku svog izlaganja, kao ovlašćeni predstavnik, napomenuo da se moja rasprava neće odnositi na njih, nego će se odnositi na onu trećinu zemlje za koju se daje diskreciono pravo Ministarstvu poljoprivrede, da odluči o načinu, uslovima, visini cene itd.
Ili, u članu 64. takođe na kraju, ministar propisuje bliže na način i postupak za ostvarivanje prava prečeg zakupa, kao i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava ne prečeg zakupa. Znači, to ste vi napisali, nisam ja, ja sam pročitao. I kako sam imao prilike da se obrazujem, dobro sam pročitao, i tim što je napisano ovde, mi kažemo da ćemo nešto prodati. Kako? Pa videćemo.
Ja ne sumnjam u dobre namere vas, kao ministra, niti sumnjam u bilo kog člana Vlade koju vi predstavljate, međutim, ako smo mi imali priliku da vidimo, da dobijemo kao Odbor za poljoprivredu, znači taj dokument se zove – Mišljenje o proceni rizika korupcije o odredbama Predloga o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ne znam da li ste dobili ovaj dokument.
Ja ću vam pročitati samo šta kaže – predložena rešenja sadrže rizike, korupcije koji se odnose na davanje širokih diskrecionih ovlašćenja organima javne vlasti prilikom donošenja određenih odluka, prepuštanje Vladi da bliže propiše uslove, način i postupak za ostvarenje prava prvenstva i kriterijume za utvrđivanje. Vladi da propiše bliže uslove, način i postupak itd, kao i nepostojanje rokova za postupanje organa javne vlasti u određenim situacijama. Predlog zakona neophodno je detaljnije urediti, uslove kriterijuma i postupak za produžetak.
I na kraju, pošto ja, nažalost bih pričao sat vremena, ali ja nemam toliko vremena, zato ću vam pročitati samo na kraju šta kaže, predložena rešenja sadrže određene rizike korupcije koji se odnose na davanje širokih diskrecionih ovlašćenja organima javne vlasti prilikom donošenja određenih odluka prepuštanja Vladi da bliže propiše uslove, način i postupak za ostvarenje prava.
Nas to brine. Ja sam dužan da mojim građanima kada odem i sa zadovoljstvom mogu da kažem, svi mi narodni poslanici ćemo doći u svoju sredinu i objasnićemo našim proizvođačima, na njihovu veliku radost ili ne, ono što smo doneli. Moja je dužnost da to javno kažem. Ovo je tačno. Potpisala je direktor Agencije za borbu, Tatjana Babić.
Ja nisam proizvoljno, a vi ste mi rekli u jednom trenutku čak, da ne govorim istinu za SSP. Ja neću da raspravljam sa vama i očekujem da ćete mi odgovoriti na akademski način iz razloga što, i po godinama koje imam i po akademskom stažu koji imam, sam ispred vas. Dosta godina. Možda što se da i videti.
Znači, želim samo da vam kažem da, ovakav jedan zakon morate uzeti u obzir ono što je dala Agencija za borbu protiv korupcije. Znači, morate precizno da odredite, i naši amandmani koje smo mi podneli su u tom pravcu, a ne u pravcu blaćenja vaše ličnosti, imena i dela, niti bilo koga drugoga.
Ja želim da tako doživljavate moje rasprave, jer ste se na početku poneli onako kako ne dolikuje, zato što je SSP okvirni sporazum koji svaka zemlja mora da potpiše ako želi da započne pregovore, i ne možete ubediti nikoga da je drugačije. To mogu na sajtu da pročitaju. Nemojte reći da ja nisam govorio istinu, ja sam govorio istinu, ja ne lažem, verujte.