Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić, a neka se pripremi narodni poslanik Vlado Babić.

Hvala, poštovana predsednice.
Poštovana ministarko, gosti iz Ministarstva, gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Malopre sam slušala svog uvaženog kolegu iz Svrljiga i bilo mi je puno srce. Hvala Milija što imaš želju i ta tvoja lepota te narodne nošnje samo govori o različitosti. Da nema sela, selo je baza, pa ne bi bilo ni nas ovde u Beogradu. Odličan si.
Šta reći posle tebe? Ja iz Beograda mogu samo da kažem – bravo za ovaj zakon, jer ako neko ko se bavi poljoprivredom i ko ima zemljište kaže da je dobro, ja samo mogu da aminujem, zar ne?
Dobro je što ste vodili javne rasprave po gradovima Srbije, jer se čuo glas stočara, ratara, povrtara, poljoprivrednika uopšte i ja ću sigurno glasati za Predlog ovog zakona.
Ono što bih istakla jeste da će ovim zakonom doći dosta investicija, što je vrlo bitno, jer će se puniti budžet Republike Srbije, a naročito je bitno da se mala i srednja gazdinstva razvijaju. Znači, biće upošljavanja, masa građana će moći da se zaposli, a naročito na selu, i onako nemaju posla. Ono što je vrlo važno, punjenje budžeta je neminovno. Mi smo zemlja koja je došla maltene do bankrota. Zahvaljujući ovoj Vladi, od pre godinu i po dana, mi na velika vrata izlazimo iz toga.
Donošenjem predloženog zakona urediće se pitanje sveobuhvatne zaštite zemljišta, radi trajnog uspostavljanja njegovih funkcija, sprečavanja narušavanja i promena kvaliteta zemljišta, ono što je vrlo bitno, znači ekologija, saniranje oštećenog zemljišta na mestima napuštenih industrijskih zona i drugih pitanja. Potpisaće se preduzimanje preventivnih sanacionih mera, kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko-industrijske i socio-ekonomske funkcije.
Time će se završiti ekološke funkcije zemljišta koje se odnose na nezamenljivost učešća zemljišta u proizvodnji životnih namirnica, biomase, i ostalih funkcija koje zemljište ima. Koristeći iskustva evropskih zemalja koje primenjuju nacionalne propise i primedbu Evropske komisije da nijedan od postojećih zakona nema integralan pristup zemljištu, Predlog ovog zakona je koncipiran tako da sadrži sve segmente zaštite iz svih sektorskih politika, planiranje, preventivne mere, način upravljanja i korišćenja, zaštitu zagađenja i degradaciju, sanaciju i dekultivaciju. To je sve božanstveno ispričala gospođa ministarka, svaka čast, i za kompletno izlaganje danas.
Cilj ovog zakona, je da se uspostavi, nemam interesa, prosto je izašlo iz mene, vi to znate, da se uspostavi pravni okvir za očuvanje zemljišta kao prirodnog resursa, propišu preventivne mere zaštite, sprečavanja narušavanja kvaliteta zemljišta, saniranje oštećenog zemljišta i preduzimanje sanacionih mera kako bi se osigurale njegove ekološke, tehničko- industrijske i socioekonomske funkcije. Time će se stvoriti uslovi za obezbeđenje ekološke funkcije zemljišta u proizvodnji biomase, životnih namirnica obnovljivih izvora energije i sirovina, sposobnosti zemljišta da je filter pufer izmenjivač atmosfere, hidrosfere, i biosfere, a ulogu zemljišta u tom smislu da je biološko stanište i rezerva gena.
Šta reći, u Srbiji ima 830 hiljada hektara zemljišta u državnoj svojini od čega se u zakup daje samo 260 hiljada hektara. Zamislite koliko mi novca gubimo. Godišnji prihod od zemljišta koje se da u zakup je 51 milion evra, a šteta od neizdavanja preostalog državnog zemljšta više od 100 miliona evra. Ovim zakonom će se to promeniti.
Zemljište u državnom vlasništvu koriste pojedinci mimo zakona, što je nedopustivo. Naravno, da će se to sankcionisati, ja sam za to, kazne moraju da budu visoke. Ali, imamo jedan problem, što to korišćenje uglavnom ide na NN lica.
Izmenama zakona predloženo je da se zemljište iz u zakup na 30 godina, domaćim pravnim licima i građanima i da dugoročni zakup povećava sigurnost zakupaca pri ulaganju u poljoprivrednu proizvodnju. Zakon uvažava sve specifičnosti, ali očekivanja svih naših građana, a sa ciljem omogućavanja privlačenja investicija u poljoprivrednu proizvodnju uz povećanje produktivnosti i zaposlenosti i naravno, rast dohotka.
Srbija ukupno ima pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega su 3,5 miliona oranice, bašte, vinogradi, a ostatak livade i pašnjaci. Ne zna, da li imam još vremena, s obzirom da je još koja rečenica.
Naravno, vrlo je bitno da znamo da poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koja se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe. Poljoprivrednim zemljištem Republika Srbija raspolaže i upravlja preko Ministarstva. Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini daje se na korišćenje bez plaćanja nadoknade javnim pozivom koje raspisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, što je jako bitno.
Ako poljoprivredno zemljište u državnoj svojini nije bilo izdato najmanje poslednje tri agroekonomske godine i nije bio predmet korišćenja javnim nadmetanjem, po početnoj ceni od nula dinara, poljoprivredno zemljište može se dati na korišćenje za poljoprivrednu proizvodnju fizičkim i pravnim licima, koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu na period do pet godina. Odluku o davanju na korišćenje poljoprivrednog zemljišta donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.
Hvala na pažnji. Mogla bih još jedno posla sata, ali hoću da i moje drage kolege imaju vremena da kažu nešto. Hvala na pažnji. Naravno da će SNS glasati za ovaj zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić.
Izvolite, gospodine Babiću.

Poštovani predsedavajući, cenjena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u članu 97. stav 1. i to u tačkama 9. i 12. Razlozi za donošenje ovog predloga su, pre svega, sadržani u potrebi da se otklone problemi i nedostaci iz Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji je na snazi od 2008. godine, kojim bi se uvođenjem novih rešenja omogućilo i bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem, u javnoj, odnosno državnoj svojini Republike Srbije i to investiranjem u poljoprivredu.
Ovim predlogom definiše se i pojam poljoprivrednog zemljišta, kao dobra od opšteg interesa, kojim raspolaže i upravlja Republika Srbija preko nadležnih ministarstava, jer do sada nije bilo definisano šta se to podrazumeva pod poljoprivrednim zemljištem.
Predlozima ovog novog zakona regulisalo bi se pre svega mogućnost dugoročnog zakupa kojom bi se osigurale potrebe samostalnih zakupaca, odnosno investitora po osnovu investicije, tako da sama izmenama člana 62. produžava se period davanja u zakup sa 20 na 30 godina.
Što se tiče prvog kruga zakupa, početna cena zemljišta ne može biti niža od duple prosečne cene zakupa zemljišta na području gde je ono locirano, odnosno u drugom krugu bi cena bila 70% od cene zakupa, ali izmenom člana 64. postojećeg zakona jasno je precizirano ko to ima pravo prvenstva zakupa i pravo prečeg zakupa.
Zakupac zemljišta se ne mora vršiti isključivo putem oglasa i javnog poziva i zakupac ne može to zemljište da izdaje u podzakup. Ovim izmenama i dopunama zakona reguliše se i pitanje dugoročnog zakupa sa ulaganjem u razvoj infrastrukture, pre svega, u sisteme za navodnjavanje, sisteme za odvodnjavanje, sadnice koje su višegodišnje, logički centri itd. Uvođenjem u posed smanjuje se mogućnost uzurpacije poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini čime se smanjuje i broj sudskih postupaka kao i normalno troškova istih.
Rekao bih i par reči o gradskom građevinskom zemljištu koje se koristi u poljoprivredne svrhe i koje su to zakonske odredbe koje su važile do sada. Prema članu 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz 2006, 2008. i 2009. godine, poljoprivredno zemljište koje je određeno kao građevinsko zemljište do privođenja planiranoj nameni koristi se i za poljoprivrednu proizvodnju. Grad Sombor je do 2014. godine prema godišnjem programu zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Grada Sombora izdavao fizičkim i pravnim licima za poljoprivrednu proizvodnju katastarske parcele koje su u vlasništvu Republike Srbije, koje se u listovima nepokretnosti vode kao gradsko građevinsko zemljište, a po kulturama su bile njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci itd. i koje nije izgrađeno a faktički se koristilo za poljoprivrednu proizvodnju do momenta izgradnje.
Tako da su fizička lica i pravna lica zaključivala ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Prema članu 3. ugovora o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta korisnik ovog zemljišta, odnosno zakupac bio je u obavezi da plati sve troškove i naknade koje nastaju povodom realizacije ovog ugovora, odnosno u periodu korišćenja ovog zemljišta. Dakle, obveznik plaćanja naknade za odvodnjavanje je vlasnik odnosno korisnik poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta i to saglasno odredbi člana 170. Zakona o vodama iz 2010. i 2012. godinu.
Osnovica za obračun naknade za odvodnjavanje za poljoprivredno zemljište i šumsko zemljište je iznos katastarskog prihoda saglasno odredbama člana 10.-16. uredbe o visini naknade za vode za 2014. godinu, a osnovica za naknadu za odvodnjavanje za građevinsko zemljište je prosečan katastarski prihod za katastarsku opštinu u kojoj se to zemljište nalazi i to u visini dvadesetostrukog iznosa naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta iz člana 10.-12. uredbe o visini naknade za vode za 2014. i 2015. godinu, a što je bilo saglasno sa odredbama članova 16.-18. uredbe o visini naknade za vode za 2013. i 2014. godinu.
Iz svega ovog navedenog proizilazi da zakupci kojima je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine izdalo u zakup katastarske parcele koje se nalaze u građevinskog regionu, a faktički se koristi kao poljoprivredno zemljište do momenta izgradnje bili su u obavezi da plate naknadu za navodnjavanje po stopi u visini dvadesetostrukog iznosa naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta prosečnog katastarskog prihoda za katastarsku opštinu u kojoj se zemljište nalazi.
Kako sve ovo izgleda na terenu i u stvarnosti možemo zaključiti iz sledećeg primera, recimo, poljoprivrednik N.N. iz Sombora je zaključio ugovor da se Ministarstvom poljoprivrede zaključno sa 24. martom 2014. godine ukupno površina koja je izdata u zakup 11,1956 hektara, a visina zakupa iznosila je 2.947,11 evra, što je obračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate iznosilo 341.465,80 dinara.
Rešenjem Ministarstva finansija, odnosno Poreske uprave filijale Sombor od 10.3.2015. godine obveznik N.N. je zadužen po osnovu naknade za odvodnjavanje za 2014. godinu za građevinsko zemljište površine 11,2456 hektara u iznosu od 339.414,85 dinara iz čega proizilaze da je za naknadu za odvodnjavanje za 2014. godinu po osnovu zaključenog ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede na površinu od 11,1956 hektara u obavezi da plati 330.795,74 dinara.
Način obračunavanja naknade za odvodnjavanje građevinskog zemljišta koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju do momenta izgradnje ne sme biti samo na osnovu prepisa lista nepokretnosti i na osnovu načina za korišćenje tog zemljišta se može konstatovati zapisnicima Republičke poljoprivredne inspekcije ili opštinske Komisije za sprovođenje javnog postupka za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, naročito, imamo u vidu da je predmet zemljišta u vlasništvu Republike Srbije izdato u zakup kao poljoprivredno zemljište.
O tome i stoji da je ugovor o zakupu o poljoprivrednom zemljišta u državnoj svojini koji su zakupci zaključivali sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine jer navedeno dovodi do situacije da Republika Srbija preko Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine daje u zakup zemljište kao poljoprivredno, a za isto zemljište Republika Srbije preko Ministarstva finansija obračunava porez za odvodnjavanje kao u građevinsko zemljište, što smatramo da bi trebalo usloviti sa činjeničnim stanjem na terenu i načina o korišćenju ovoga zemljišta. Nažalost to su repovi koji su ostavile bivšoj vlasti koje sada treba rešavati.
Ovim novim zakonom precizirana je i prodaja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini fizičkim licima, domaćem državljanima. Prodaja ovog zemljišta otvara mogućnost poljoprivredne proizvodnje malih i srednjih poljoprivrednika, pošto je data mogućnost kupovina ove zemlje državljanima Republike Srbije koji u privatnoj svojini nemaju više od 30 hektara poljoprivrednog zemljišta.
No, propisi koji su, kriterijumi prema kojima to poljoprivredno zemljište može biti predmet prodaje, to je pre svega da je udaljeno od državne granice što je sasvim normalno, da nije u zoni bezbednosti i da ne pripada zaštićenim poljoprivrednim dobrima, zatim, koji nije predmet državnih i strateških ciljeva u poljoprivredi itd. S time što fizičko lice može kupiti najviše 20 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Uvođenje novih članova zakona i to člana 2. i tačaka 12. i 13. kojima se definiše uvođenje pojma knjige polja, što do sada nije bilo, to je dokument o planiranju i praćenju svakodnevnih aktivnosti i knjige plodoreda što je izuzetno značajno kako za ratarsku tako i za povrtarsku i voćarsku proizvodnju.
Predlogom zakona o izmena i dopuna Zakona o poljoprivredne zemljište uređeno pitanja davanja na besplatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta kojima je bilo predmet zakupa najmanje poslednje tri godine, a time i korišćenje koje je ostalo neizdato nakon davanju u zakupu u lokalnoj jedinici samouprave na period do pet godina sa mogućnošću produžavanja toga perioda do 25 godina.
U Danu za glasanje poslanička grupa SNS glasaće za ovaj zakon.
Hvala.

Zahvaljujem gospodine Babiću.         
Reč ima narodni poslani Zoran Antić. Izvolite gospodine Antiću.

Koliko je vremena ostalo gospodine Bečiću?   

Malo vremena imate tako da bih vas zamolio, a imate još prijavljenih govornika tako da bih vas zamolio da vodite računa o tome.

Potrudiću se da budem što kraći.
Činjenica je da je poljoprivredno zemljište ozbiljan resurs RS. činjenica je da smo mnoge resurse u prethodnih 10 do 15 godina izgubili. Mislim na brojna preduzeća, na privredu Srbije, pa i jako velika nebriga bila je u poljoprivredi kada su u pitanju kombinati, ali kada je u pitanju ceo poljoprivredni sektor, tako da je jako dobro što je Vlada, što je ministarstvo prepoznalo potencijale koje ima državno poljoprivredno zemljište iz dva razloga.
Budimo otvoreni, sa jedne strane to su fiskalni prihodi koji su itekako potrebni državnom budžetu da bismo išli na to sa što je moguće manjim porezima, da bismo izbegli otpuštanja u javnom sektoru, potrebni su nam novi poreski prihodi i mi smo već imali jedan set zakona o kojima ćemo u detalje raspravljati verovatno sutra. Ali, i ovaj zakon pomoći će da budžet bude puniji i da se svi oni problemi koji kroz ovaj proces reforme imamo u fiskalnom sektoru budu korišćeni uz što manje otpuštanja i što manje žrtvovanja građana Srbije.
Dakle, sa jedne strane, fiskalni prihod, a sa druge strane, imamo jednu ozbiljnu razvojnu šansu kroz veliki broj investicija koje možemo da ostvarimo kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Tu, ja bih rekao da se u današnjoj diskusiji pojavljuju dva problema. Jedan je problem kada je u pitanju zakup poljoprivrednog zemljišta na 30 godina i onih 30% poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu treba naglasiti. Mislim da pojedine kolege preteruju i preterano, rekao bih ako nije preteška reč, da zastrašuju građane Srbije.
Znate, nije lako danas doći do investicija tih 30% zemljišta u jednoj opštini, dato za neku ozbiljnu investiciju. Pitanje je u koliki broj opština može da se realizuje. Trajaće to. To jedan ozbiljan proces koji će trajati verovatno godinama. Sa druge strane, ovaj zakon podrazumeva mnogo bolje korišćenje i kontrolu poljoprivrednog zemljišta. Znači, pojaviće se jedna mnogo veća količina poljoprivrednog zemljišta koja će biti ponuđena poljoprivrednicima danas u Srbiji i nema straha i bojazni da će u nekom kratkom roku posle donošenja ovog zakona oni poljoprivrednici koji su do sada zakupljivali zemljištem ostati bez mogućnosti da ga ponovo zakupe i bez nekih sredstava za život, o čemu se govori.
Druga stvar je kupovina zemljišta. Mislim da poljoprivrednicima koji se bave ratarskom proizvodnjom mi moramo jasno i da kažemo da interes države Srbije jeste da u mnogo većoj meri razvijamo stočarstvo, da razvijamo povrtarstvo, da razvijamo voćarstvo, da po hektaru zemlje ostvarimo mnogo veći prihod i kroz mogućnost da kupuje zemlju moraće i sami da obezbede površinu zemljišta koja im je potrebna za ratarsku proizvodnju. Mogućnost koja im je data je po meni jako dobra i verujem da će poljoprivrednici koji se bave ratarskom proizvodnjom iskoristiti ovu priliku i uvećati svoje parcele.
Sa druge strane, treba jasno reći, samo u prethodnoj godini 20 hiljada preduzetnika zatvorilo je svoje preduzetničke radnje i ti ljudi su ulagali verovatno desetine hiljade evra u svoje poslove, nisu u tome uspeli. Nelogično je da neko zasniva svoj poljoprivredni biznis na državnoj zemlji, da na osnovu države zemlje računa da će u narednim decenijama moći to pravo na državnu zemlju tek tako da ostvaruje. On mora da ima i svoju zemlju i na osnovu toga da razvija svoj poljoprivredni biznis sa državom, da zemlja ako uspe u nekom zakupu da dođe do nje, dobro je došlo, povećaće mu prihod, ali ne može da bude osnov za neki biznis plan i za neku ozbiljniju u dugoročniju proizvodnju.
Toliko. Ja ne bih da preterujem, da dužim. Jednostavno, zakon je dobar. Jako puno je instituta koji će pomoći da se kontroliše promet zemlje, da se što veće površine državne zemlje stave na raspolaganje našim poljoprivrednicima, a verujem da je sve ovo u kontekstu Zakona o ulaganju. Podsetio bih vas da smo doneli Zakon o ulaganju i da će verovatno dobar deo investicija ići u prerađivačku proizvodnju pre svega u oblasti poljoprivrede. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Antiću.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, Zakon o zaštiti zemljišta deluje dobro napisan, međutim, u okviru tog zakona SNP ima jedno rešenje. Smatramo da je i više nego neophodno da svaka kompanija čija investicija prelazi 20.000 grla stoke na jednom lokalitetu, u obavezi je da poseduje i postrojenje za preradu otpada. Podsećam da osnivanjem postrojenja utiče se na povećanu potrošnju električne energije, tople vode, kao i da povećava uvoz đubriva, odnosno sve to zajedno pogoduje privredi lokalnih samouprava, s jedne strane.
S druge strane, ponuđeno rešenje, povezano sa najavama da kompanija „Tenis“ planira investiciju od tri miliona svinja na tov. U tom slučaju šta se dešava sa otpadom, na koji način bi se on deponovao i gde? Jer, shodno njihovom planiranju tova od tri miliona komada mi ćemo se suočiti sa 36.000 metara kubnih otpada. Ne treba da vam pominjem koliko je to štetno za zemljišta, a pogotovo i za okolinu.
Iz navedenih razloga smatram da je amandmansko rešenje izuzetno potrebno i realno je da ga prihvatite. Zakon o poljoprivrednom zemljištu kroz član 11. jasno omogućava prodaju poljoprivrednog zemljišta sa strancima, SNP se protivi tome i tražim od Vlade da sledi primer članice EU Mađarske koja je kroz Ustav zaštitila svoja prirodna bogatstva, u konkretnom slučaju, kao što je ovde zemljište. Ima tu još primera, naravno, Poljska, Hrvatska, Slovačka, mnoge zemlje ni nakon ulaska u EU, koje su bogatije od nas, nisu pristale da prodaju svoju zemlju strancima.
Svako zemljište je neotuđiva državna teritorija, a poljoprivredno zemljište je prirodno dobro, čak i prirodno bogatstvo vrednije od svega. Tvrdnja da je SSP nemoguće raskinuti, koje sam čuo i danas ovde, jer su potpisale 28 članica ponaosob, nisu tačna. Nedavno je tzv. država Kosovo, kao teroristička tvorevina potpisala SSP sa EU, bez izjašnjavanja država članica, a Evropska komisija članica ratifikovala taj sporazum, tako da moram naglasiti da SSP nije nama sveto pismo, nama je Ustav sveto pismo i prema tome treba da se ophodimo.
Stav SNP da pre donošenja zakona o poljoprivrednom zemljištu moramo pristupiti ozbiljnijoj agrarnoj reformi, u kojoj bi učestvovali svi relevantni činioci poljoprivrede. U okviru samog zakona ponudili smo nekoliko rešenja za koja smatramo da bi u praksi bila primenljiva.
Tražimo da prava zakupa zemljišta nemaju lica koja nisu ispunila sve poreske obaveze prema svojoj državi i da tek po ispunjavanju svih svojih obaveza mogu tražiti svoja prava. Nepopularno je favorizovati pravna lica koja ne poštuju pravni sistem naše države, tako da smatramo da takve osobe treba sankcionisati a ne davati im neke mogućnosti. Tvrdimo da član 10. ne treba menjati, jer trenutna definicija raspodele prihoda od izdavanja državne zemlje je potpuno adekvatna. Prema tumačenju ponuđene izmene člana ne vidim ni jednu obavezu Republike da određena sredstva vrati lokalnoj samoupravi. To se ne sadrži u zakonu, po našem mišljenju i po našem tumačenju mislim da je to samo na bazi obećanja, nije dovoljno stabilno.
Mišljenja smo da pravo prvenstva zakupa na period od 30 godina ne treba ostaviti samo za pravna lica uz investicioni plan i da član 7. bi trebalo definisati sadržinu i metodologiju investicionog plana kao i ko i kako kontroliše ispunjenost i realizaciju investicionog plana koji je i osnovni uslov za prvenstvo zakupa.
Tražimo da na zemljištu koje se daje investitoru i u zakup, po osnovu broja grla stoke, da se gaje samo kulture namenjene kao komponente za stočnu hranu. Pitanje je kako će se novi zakon odraziti na dalju depopulaciju srpskih sela, obzirom na to da se predloženo zemljište koje nije predmet zakupa poslednje tri godine, bude ustupljeno na korišćenje bez naknade. Pitanje je i koji će stav komisije za dodelu i dogovor sa investitorima, gde se opet otvara, po nama, prostor za korupciju.
Novi zakon o poljoprivrednom zemljištu treba naglasiti poseban značaj plodne zemlje, kao granična i prirodna bogatstva ili prirodnog dobra od opšte društvenog značaja nad kojim niko ne može da ima neograničenu svojinu.
Da završim, poljoprivredno zemljište je stvar suvereniteta nacionalnog dostojanstva i političke odgovornosti. Nadam se da ćemo se tako svi ophoditi prema njemu. Zahvaljujem.