Čuli smo sijaset optužbi od kolega, posebno na jedan predlog oko koga se očigledno slažemo da je dobar, a jedini argument protiv ovog predloga gospodina Balše Božovića je – zašto to ranije niste predložili, zašto to ranije niste uradili? Nije ni imao prilike da bude u izvršnoj vlasti i mislim da to ne može da bude argument da ne prihvatimo dobre predloge i mislim da imate priliku da to primenite i ostvarite.
Što se tiče primedbi, i preksinoć i sinoć, pominjanog bivšeg ministra finansija gospodina Đelića, ja ću vam ponoviti to. Očigledno je da predsednik Vlade Aleksandar Vučić ima ogromno poverenje u čoveka koji je radio u važnoj kompaniji, evropskoj, koji je bio delom odgovoran za budući proces privatizacije ili najavljeni proces privatizacije „Telekoma“. Nije niko drugi od vas ovde prisutnih u sali dobio tu vrstu poverenja. Dobio je bio čovek koji je pokazao sopstveno znanje i sopstvene reference. Kada ga budete sledeći put napadali, konsultujte predsednika Vlade i pitajte ga zbog čega prilika i „Lazardu“, zbog čega prilika i gospodinu Đeliću da učestvuju u jednom važnom procesu, očigledno procesu koji je bio vrlo važan za čitavu Republiku Srbiju, vrlo važan za ovu Vladu, vrlo važan za samog premijera koji je često govorio o tom procesu i usaglasite sa njim to pitanje poverenja, nepoverenja, razloga za napade na neke ljude koji su očigledno nekim svojim znanjem dobili tu vrstu i poverenja većeg, nego što ga vi imate od sopstvenog predsednika Vlade.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
Izvolite.

Da nisam čuo prethodnog govornika, verovao bih da „Lazard“ nije ni postojao dok gospodin Đelić nije počeo da radi za „Lazard“. „Lazard“ je stvarno bila jedna mala, sitna kompanija, totalno nebitna, a onda je stigao takav um, onda je stigao takav potencijal sa sve tetkinim kaučom i sa svim onim što je bilo u tetkinom kauču i kabriolet jugo žute boje i on je podigao „Lazard“. Zbog toga je „Lazard“ postao svetski renomirana kompanija samo nekoliko meseci, i to samo isključivo zato što je gospodin Božidar Đelić, valjda sa tolikom pameću, tolikim iskustvom koje je imao na destrukciji ekonomije i na destrukciji javnih finansija u Srbiji uspeo da podigne kompaniju „Lazard“.
Po rečima prethodnog govornika smo mogli da vidimo i da čujemo da „Lazard“ nije postojao. To je bila totalno nebitna kompanija dok takvi umovi, takve blistave karijere, kao što je gospodina Đelića, nisu došli u tu kompaniju i zbog gospodina Đelića „Lazard“ je dobio posao, i to na konkursu, onako kako treba, u jednom transparentnom postupku, kao privatizacioni savetnik prilikom pokušaja privatizacije „Telekoma“.
Nemojte više iznositi neistine, nemojte se kititi tuđim perjem, nemojte omalovažavati ljude koji su godinama, da ne kažem desetinama godina, radili podižući kompaniju „Lazard“ da znači na svetskom nivou ovo što znači.
Angažovanje gospodina Đelića, ne ulazim zbog čega su ga angažovali, ali imaju veliki rizik da prođu kao javne finansije u Republici Srbiji kada ih je vodio gospodin Đelić.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, Poslovnik.

Zahvaljujem.
Povređen je član 107. koji nas obavezuje u prvom stavu da čuvamo dostojanstvo Skupštine, a u drugom nas obavezuje na uljudno obraćanje o drugim licima i sa drugim licima, bili oni u sali Skupštine ili govorili o njihovom privatnom ili životu van ove sale.
Nedopustivo je smatrati slobodom govora klevetanje i ružne izraze bliske verbalnom nasilju, ne samo sada kada je u pitanju gospodin Đelić, vrlo često slušamo to o ljudima kao što su Miodrag Kostić ili Ivica Todorić. Kada se takva vrsta verbalnog nasilja koristi za predsednika DS, politički folklor je uobičajio da je to pristojno. Nije i neće biti nikada pristojno, ali razumevajući da se to ovde smatra vidom političke borbe, razumevajući da je to posledica neznanja, komunikacije unutar Skupštine, na to i ne tražimo reklamiranje povreda Poslovnika.
Govoriti laži i klevete o licima i ljudima koji nisu u sali, uvoditi ih u temu samo zato da bi ih blatili i klevetali je nedopustivo. Time se ne čini samo šteta tim ljudima. Time se čini šteta svima nama i onima koji nas gledaju ne izgledamo kao ljudi dostojni da u njihovo ime ovde kažemo da branimo njihov glas.
Molim vas da se to više ne čini, da se fokusirate na predsednika DS i na DS i sve klevete koje imate da uputite ovde, sada i nama, a sve druge ljude da ostavite van ove sale i van verbalnog nasilja, a radi koristi ove kuće za koju svi zajedno radimo.

Da li želite da glasamo? (Ne)
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Radi se o vrlo sličnom amandmanu, kao što je amandman gospodina Božovića. S obzirom na to da mi nismo čuli, kao što je gospodin Ćirić rekao, ni jedan argument protiv, osim toga – zašto vi to niste uradili ranije, ja mogu da kažem da mi to radimo. Autonomna pokrajina Vojvodina to radi. Mi smo sretali, i vi kada odete u koje god mesto, možete videti ljude koji su samo na osnovu podsticaja koji su dobili od Vlade AP Vojvodine za samozapošljavanje zaposlili sebe, celu svoju porodicu i dobijaju podsticaje da zapošljavaju druge ljude.
Ja sam lično bila u Senti, recimo, u poslastičarnici kod jedne žene koja je zahvaljujući tome što je dobila 290 hiljada dinara od Vlade AP Vojvodine otvorila poslastičarnicu u kojoj radi ona, njen muž, njena deca i cela porodica živi isključivo zahvaljujući tome što su ta sredstva dobili.
Nije tačno, nije istinito, a na stranu to što nije korektno govoriti o tome zašto neko nešto ne radi. Za to ima para, naravno, ako se ne preduzimaju takvi poduhvati kao što Vlada Republike Srbije preduzima, pa ćemo samo na ovoj sednici sada preuzeti 200 miliona evra dugova Javnog preduzeća „Srbijagas“ i pretvoriti ih u javni dug Republike Srbije koji plaćaju svi građani Republike Srbije.
Nije tačno da para nema. Para za to može biti, ali samo je pitanje za šta želite da date pare?
Samo na kraju opaska, gospođo Gojković. Zamolite gospodina Babića da obrati pažnju na pravila transkripcije u srpskom jeziku. Dosta je parlament izložen podsmehu zbog njegovih, kako bih rekla, grešaka koje on naziva lapsusima, a sve postaje očiglednije da je u pitanju neznanje.

Konsultujte se sad malo sa koleginicama.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Svaki moj lapsus i svaka moja greška je mogla nekog u Srbiji da zabavi, ali nikoga da ošteti, a svaki vaš lapsus, nije mogao nikoga da zabavi osim vas, a oštetio je mnoge.
Pa na taj način oštećene su porodice dece sa smetnjama u razvoju i to samo za milion i 200 hiljada evra. Eto toliko košta vaš lapsus. Pa, vaš lapsus košta jednu „Tesla banku“, pa vaš lapsus košta, a evo upozoravaju me kolege i hvala im, to nije lapsus, to je namera.
Pa, koliko koštaju vaše namere oko „Razvojne banke Vojvodine“? Pa, koliko koštaju vaše namere oko Fonda za kapitalno ulaganje pa, koliko koštaju sve te vaše greške? Može li da se podvuče jednom crta? I mogu li te greške za sve građane Vojvodine i za sve građane Republike Srbije, a toliko prijatne i ugodne za vaš konto, za vaš džep, za vaše račune?
(Zoran Babić, s mesta: Sada ću po amandmanu.)

Da vam vratim vreme.
Narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu.