Zahvaljujem.
Naša poslanička grupa je podnela amandman kojim predlažemo da se u članu 65a u stavu 2, kojim predlagač zakona definiše da je oporezivi deo prihoda zakupnine u koju se uračunavaju izvršene obaveze i usluge na čije izvršenje se zakupac obavezao, osim troškova nastalih tokom zakupa, a koje zavise od obima potrošnje zakupca. Smatramo da ovako definisan prihod nije dobro definisan.
Naime, u troškove nastale tokom zakupa ulaze i računi za određene komunalne usluge, čije visine uopšte ne zavise od obima potrošnje zakupca. Na primer, računi za centralno grejanje u Beogradu gde se određuje cena prema kvadratnom metru, zatim računi za fiksni telefon prema pretplati koja je ista za mesec, plus potrošnja i pretplata za RTS npr, kao i još drugih troškova.
Pored toga moguće je da nastane određeni vanredni troškovi koji prema opštim pravilima padaju na zakupce, jer ih je on sam prouzrokovao. Kao što na primer se desi da se polomi prozor, da se isprlja ili ošteti zid, pa mora da se kreči i to je usled nepravilne upotrebe da se pokvare kućni aparati itd. Smatramo da ovakvi troškovi ne smeju da ulaze u osnovicu za obračun poreza na prihod od nepokretnosti, niti da smeju biti oporezovani na teret zakupodavca.
Naš amandman je odbijen pozivajući se na obrazloženje za ostale amandmane koji su sasvim drugačiji i kaže – amandman se ne prihvata, s obzirom na to da se članom 20. Predloga zakona uređuje porez na prihode od nepokretnosti, kroz novo dodate zakonske odredbe kojima se uređuje oporezivanje prihoda od nepokretnosti s obzirom da ta vrsta prihoda više neće biti deo ulaganja koji se odnosi na prihod od kapitala.
Izvinite, ali ovakvo obrazloženje je vređanje naše inteligencije. Da nismo pročitali i da nismo videli da je porez na prihode od nepokretnosti sada posebna glava, ne bismo mogli ni da pišemo amandmane, a još jednom ističem da smatramo ovi troškovi ne bi smeli da uđu u osnovicu za obračun poreza na prihode od nepokretnosti. Jer, moram da podsetim da imamo veliki broj građana koji su prinuđeni da izdaju nepokretnost, zato što nemaju drugi izvor prihoda ili zato što nemaju dovoljno prihoda za život i već plaćaju porez na imovinu za tu nepokretnost koja je enormno povećana poslednjih godina, tako da bi morali da imamo obzira kada se ovaj porez obračunava šta u taj porez ulazi u osnovicu, a šta ne.
Prva država nema odnos savestan, odnos prema svojim nepokretnostima a nema ni evidenciju svog vlasništva, nema ni evidenciju šta je izdato u zakup, izdaje se bez konkursa, izdaje se po zakupninama koje su utvrđene mimo svih kriterijuma. Ja jesam za to da se uvede red, ali ne možemo da krenemo od malih zakupodovaca, da njima oštrimo zakone i da njima sprovodimo prve najteže mere. Država prvo mora da uvede red u svoje poslovanje.
