Hoćete poslanice, obavešteni su svi. Obavešteni su, ja se sećam svih papira. I ovlašćeni su, navedena su imena šest ministara i da je poslanik hteo malo strpljenja, lepo je rekao kolega, biće vam dostavljeno još jednom da lično on izvrši uvid.

Zahvaljujem vam.

Ali on nema ovoliko opomena, on je juče dobio opomenu od mene, prema tome on nema više prava da govori na ovoj sednici.
I da završimo, vi ne postojite više. Ako ćete da sedite-sedite, ako ne tražiću da izađete napolje, ja Poslovnik znam bolje nego vi. Završili smo tu priču.
(Marko Đurišić, s mesta: Jeste me vi isključili?)
Stvarno ne želim niko da vrši teror nad ljudima koji žele da rade i sednica mora da se vodi, ili donosiš odluke ili pustiš cirkus ovde.

Ja vas zaista molim za pet minuta pauze.

Zahvaljujem i ja vama. Nema pauze. Nema potrebe.

Ima potrebe.

Većina ljudi je pristojnih, hoće da rade, ne može jedan čovek da maltretira parlament.

Baš zato da niko nikog ne maltretira.

Molim poslanika da napusti salu i da nas pusti da radimo, to je isto u skladu sa Poslovnikom.
Ne postojite kolega i nemam vremena za vas.
(Marko Đurišić, s mesta: Jeste me vi isključili.)
(Goran Ćirić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Izađite napolje.
(Marko Đurišić, s mesta: Ne mogu…)
Može po Poslovniku. Nemojte da se…
(Marko Đurišić, s mesta: Izreknite mi tu opomenu.)
Imate već tri opomene, juče ste dobili jednu. Kolega vam je izrekao tri opomene danas.
(Marko Đurišić, s mesta: To ne postoji.)
Nemojte da vičete. Izađite napolje.

Morate da mi kažete da sam isključen sa sednice.