Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.

Hvala predsednice.
Da ne bih pričinjavao zadovoljstvo uvaženom kolegi Pavićeviću, pa da se javljam posle svakog njegovog besmislenog amandmana.
Znači, građani Srbije, po stoti put ponavljam, ne znaju šta kolega Pavićević predlaže da se po pitanju svih zakona, inače on je multifunkcionalni poslanik i on se razume u sve.
Znači, on se sada razume i u privredu, u privredne komore, u sve vrste zakona, a znate kako, svako njegovo izlaganje kreće – dame i gospodo, poštovani, i tu prođe neko vreme i onda na kraju krajeva ništa ne kaže.
Onda se postavlja pitanje kako se to vi gospodine Pavićeviću borite za građane i šta vi želite sa svojim nastupom, izvinite što se obraćam direktno narodnom poslaniku, znači…

Meni tu dilemu iznesite.

Prvo, uvažena predsednice, vi malo, nisam hteo da koristim Poslovnik, pažljivo sam slušao kolegu, prethodnog govornika, meni se čini da on doživljava ovu Skupštinu kao neki rijaliti i onda nam ovde izvodi neku predstavu i zasmejava nas, proziva nas, ali ovo je ozbiljna rasprava.
Mi danas raspravljamo o privrednim komorama. Raspravljamo o onome što je napravljena greška 2009. godine i danas to ispravljamo. Nama treba jaka privredna komora i mi znamo u kojoj situaciji se nalazi privreda Srbije. Mi nešto hoćemo da uradimo, hoćemo da ispravimo sve one greške iz prošlosti, hoćemo da ispravimo ono što je uvaženi predsednik stranke u kojoj je kolega Pavićević, uradio u proteklom periodu kada je bio premijer i kada se nešto pitao u ovoj državi.
Znači, sinoć sam pričao o tome, mi imamo problem koji datira iz vremena posle 2000-te godine. Znači, ukidanjem službe društvenog knjigovodstva, nemamo kontrolu nad porezima koji treba da se uplaćuju državi, zato što je ukinut kontrolni mehanizam. Smišljeno su firme koje su mogle da ne plaćaju taj porez, nisu imale kontrolu, nisu plaćale energente, nisu plaćale ništa i onda se gomilao dug, a rešenje su našli tako što su te firme prebacili u restrukturiranje, mnoge firme od njih su u stečaju, gomilaju se tako dugovi i sada hajde i ovo da demontiramo.
Hajdemo i dalje sve da obrišemo, da brišemo i brišemo i svaki put po dva minuta mi slušamo ovde neku besmislenu priču, a amandman glasi jasno i glasno – briše se.
Naravno, ne osporavamo pravo narodnog poslanika da podnese amandman, ali ako je svaki amandman o svakom zakonu – briše se, pa ljudi, da li to ima ikakvog smisla, da li se posao narodnog poslanika zasniva i posao opozicije da samo nešto briše.
Ja sam to jednom prilikom rekao, vaš kolega predsednik stranke, vaš kolega Zoran Živković je obrisao 500.000 radnika iz preduzeća. Petsto hiljada radnika danas je na ulici, bez posla. Urušena privreda, privatizovano samo ono što je valjalo.
U tom periodu, konsultanti su najviše prihodovali, takvih konsultanata ima koliko hoćete, ono što valja prodamo, prodam kuću, trošim pare. Kad sam rasprodao sve, nemam pare. Znači, ljudi dajte da se malo uozbiljimo. Dajte konstruktivnu neku diskusiju, dajte da pričamo ozbiljno o privrednoj komori.
Kakva nama privredna komora treba, da li nam treba uspešna komora, da li nam treba komora koja će da bude inicijator i predlagač zakona, da bude kritičar rada u ekonomskoj i socijalnoj politici, da bude servis privrede i poslodavaca, da jednostavno, shvatimo danas svi ovde koji sedimo da je 2009. godine napravljena greška na koju smo mi iz Socijalističke partije Srbije upozoravali i čak i pojedini iz Demokratske stranke, uvaženi prof. Mićunović je tada bio protiv, da se takav zakon izglasa, da se pređe na princip dobrovoljnog članstva i sve gde god smo prešli na princip dobrovoljnog članstva, tamo su privredne komore propale.
Znači, jednostavno, danas moramo da uvedemo ono što je princip u okruženju u mnogim razvijenim zemljama u okruženju, koje su razvijene i gde je izraženiji princip obaveznog članstva.
Mi očigledno, pošto i ja ću malo zloupotrebiti, koristim pravo ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, pošto kad pričamo o amandmanima, dajte da pričamo konkretno o amandmanima, pa onda preskočimo, pričamo o zakonu.
Znači, zakon kao što sam i rekao u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, kada smo raspravljali u načelu. Mi jednostavno moramo da ovaj zakon i meni je drago što je on u proceduri i što ćemo mi od Nove godine imati i napraviti komoru kakva je potrebna Srbiji.
Znači, nemojte da ste protiv svega, nemojte da sve hoćete da obrišete, nije to dobro. Sinoć sam pojedinim kolegama rekao, nije vam dobar, to je dobronameran koncept. Građani to ne prepoznaju kao borbu za njihov bolji život. To je vaša lična promocija. Vi ovde izvodite performans. Izvodite kao da ste u pozorištu. To nije u redu, kolega Pavićeviću. Dajte neke konkretne predloge. Dajte da vidimo…

Molim vas, samo se obraćajte meni, znate da nije dozvoljeno Poslovnikom ovo što radite, molim vas.

Izvinjavam se predsednice.
Znači, na kraju ću da završim. Još jednom ponavljam da je dobro što danas imamo većinu koja je odbacila loš koncept, koji smo 2009. godine uspostavili. Još jednom izražavam naš stav, da smo mi tada imali stav, da ne trebamo preći na princip dobrovoljnog članstva, kao Socijalistička partija Srbije i ostajemo pri tome i dan danas i podržavamo ovaj Predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Replika.

Poštovane dame i gospodo, malopre je narodni poslanik, gospodin Radenković, zamerio što mi narodni poslanici podnosimo amandmane, a posebno je zamerio zbog toga što on procenjuje da među podnetim amandmanima nema prilike da se bilo šta od toga prihvati, pa bih ja hteo da podsetim uvaženog kolegu, gospodina Radenkovića iz Socijalističke partije Srbije, da smo mi, da ga podsetim, a posredovanjem predsednice Narodne skupštine, da smo mi narodni poslanici Nove stranke u ovih godinu i osam meseci podneli, poštovana gospodo, 1.884 amandmana, a od tog broja, evo da čuju i naše gošće i gosti iz Vlade Republike Srbije, a i kolega Radenković, prihvaćena 162 amandmana, poštovana gospodo.
Mi smo ovde dobili pohvalu stručnih saradnika gospodina Antića, koji je član Socijalističke partije Srbije, ministar u ovoj Vladi. Da smo podneli najkvalitetnije amandmane na Predlog zakona o rudarstvu, poštovana gospodo, da smo u smislu kvaliteta sadržaja tog zakona doprineli, da zakoni budu bolji.
Gospodine Radenkoviću, slušate li vi kolege iz svoje političke stranke…

Poslaniče, sada sam ja Radenković.

Gospođo Gojković, da kažem još jedan dokaz ovo o čemu ja pričam. Danas ćemo svi da svedočimo i vi gospođo Gojković, Vlada je prihvatila i naš amandman kojim se uvodi akademska čestitost u zakon. Mi smo tu Sizifov posao radili. Petnaest meseci gurali kamen uz brdo i dogurali do vrha brda, poštovana gospodo, bez mogućnosti da se vraćamo unazad.
Ovde su se smejali, dobacivali, a danas ćemo svi da glasamo za to. To je vredno pohvale, gospodine Radenkoviću, a ne primedbi. Hvala.