Zahvaljujem.
Na naziv odeljka III i člana 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima dr. Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, ja sada veoma cenim i učešće u raspravi gospodina Željka Sertića, budući da je u jednom periodu nastupila jedna vrsta dremeža, ali sada smo ponovo tu angažovani da odgovaramo na pitanja narodnih poslanika.
Član 28. nosi naziv - Organi ugovornih privrednih komora, i tu piše sledeće: „Ugovorne privredne komore imaju organe utvrđene osnivačkim aktom, odnosno statutom.“ To je, ministre Sertiću, u redu, ali dva su pitanja ostala na koja nisam dobio odgovor. Ne samo ta dva, ali i ova dva.
Prvo pitanje, evo, poštovana gospodo, možda čujemo danas odgovor na to pitanje – zašto nije bilo reorganizacije upravljačke strukture kada ovde u ovom članu govorimo o organima ugovornih privrednih komora? Ovo sam morao da dodam da bi gospodin Bečić bio uveren da govorim o amandmanu, pošto vidim da sa strašnom pažnjom prati kako bi odmah iskoristio jednu priliku da isključi mikrofon kada proceni da se malo otišlo u stranu.
Drugo pitanje koje hoću da postavim gospodinu Sertiću, vrlo dobrim povodom, dakle amandmana na član 28. – šta je bilo sa idejom reorganizacije poslova i teritorijalne raspoređenosti? Ja sam smatrao da te dve stvari mogu da se obave i da posluže kao najava reformskog zahvata kroz sadržinu zakonodavnih projekata koji dolaze u Narodnu skupštinu. Ja onda, gospodine Bečiću, kada vidim da su ove prethodne stvari izostale, sumnjam posebno i u vrednost sadržine zakonodavnih projekata, a kada sam ih pročitao, i sadržinu člana 28, samo sam se uverio da je moja sumnja bila opravdana. Evo, sad čekam da gospodin Sertić odgovori na ova dva pitanja koja sam specijalno pripremio za amandman na član 28. Predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Na naziv člana i član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Demokratske stranke.
Zahvaljujem.
Na naziv glave XI, naziv odeljka 1. i član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima dr. Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, član 29. nosi naziv - Sud časti. Naravno, kada se pominje sud časti, moja prva asocijacija i danas jeste akademska čestitost. Čestitost je inače jedna vsta…

Vaše izlaganje ostavite za taj predlog zakona. Molim vas, imate vremena.

To je samo asocijacija, ali je dobro, ja mislim, da se podsetimo ovde šta piše o sudu časti. Evo da vidimo. Kaže – Pri Privrednoj komori Srbije i privrednim komorama autonomnih pokrajina obrazuje se sud časti. Odeljenja suda časti Privredne komore Srbije mogu se obrazovati pri regionalnim privrednim komorama, odnosno Privrednoj komori glavnog grada.
Pazite dalje – Sud časti može se obrazovati pri ugovornim privrednim komorama. Sud časti odlučuje u slučajevima povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala. Tu mi je važna jedna napomena.
Često ja čujem ovde i u diskusijama narodnih poslanika da se sudi na osnovu procene šta je namera nekog čoveka koji nastupa i u ime nekih subjekata. Veoma je važno, ja mislim, kada razgovaramo u jednoj političkoj instituciji da procenjujemo šta su posledice nekog delanja. Ne možemo mi, poštovana gospodo, da uđemo u glave ljudi, pa da znamo šta je tačna namera nekog čoveka, ali možemo da tumačimo i predviđamo posledice.
Na primer, ovakva sadržina Predloga zakona o privrednim komora ima i političke posledice, a te političke posledice tiču se sada sadržine onog člana kojem se približavamo, gospodine Sertiću, a to je član 32. koji nas ponovo vraća na pitanje članarine preko pitanja finansiranja privredne komore. Jedva čekam sada ponovo do člana 32. Hvala.

Hvala.
Na naziv iznad člana i član 29. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Demokratska stranka.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovo je jedan od članova za koji mi mislimo da je bolje rešenje u postojećem zakonu, a koji pokazuje kakvo je jezik čudo. Dakle, sud časti, ključni stav je četvrti stav, odlučuje u slučajevima povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala. U postojećem zakonu taj stav glasi, odnosno u dva stava je, da sud časti odlučuje o povredama dobrih poslovnih običaja, narušavanju jedinstvenog tržišta i monopolističkim radnjama na tom tržištu. Sud časti odlučuje i o neizvršavanju obaveza članova odluke Komore.
Ovo je mnogo bolje rešenje. Ovo je, kako da vam kažem, komorskije rešenje, nego ovo koje je navedeno. Ali, ono koje je navedeno u sudu časti, protiv kojeg sam ja, je neminovno ako vi, gledajući na postojeći zakon, sada umesto navođenja regionalnih komora, navođenja imena pokrajine, kažete – regionalno umesto organa koji su definisani postojeći ustrojavate tako da sraste sa sličnim organima u celoj državi. Onda je neminovno da vam se gube obrazloženja o narušavanju jedinstvenog tržišta i monoplotističkog ponašanja.
Ja znam da argument može biti - neki drugi zakoni regulišu monopolističko ponašanje. To nikad nije dovoljno dobar argument, ali je na meni obaveza da vam objasnim zašto ja smatram da je postojeće rešenje bolje od ovog koje predlažete i u sudu časti. Prihvatila bih arbitražu umesto spoljno trgovinske arbitraže da je bolje napisano, to je sledeći član, ali smatram da amandmanom možete regulisati ili unutrašnjim propisima privredne komore proširiti šta je to o čemu odlučuje sud časti.

Hvala.
Na naziv odeljka II i član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, podneli smo amandman i na član 30. Predloga zakona o privrednim komorama, koji se tiče arbitraže. Ovaj član sastoji se od pet stavova člana 30, gde piše – Pri Privrednoj komori Srbije obrazuje se arbitraža Privredne komore Srbije, a u stavu 2. – arbitraža Privredne komore Srbije odlučuje, miri i posreduje kada je njena nadležnost ugovorena u privrednim sporovima između domaćih i/ili stranih privrednih subjekata.
Jedno pitanje tu imam za ministra Sertića, kao potpora našoj argumentaciji i za amandman na član 30. Predloga zakona. Da li je ministar saglasan sa našom procenom da će u slučaju prihvatanja i ovog člana i Predloga zakona u celosti broj plaćanja poreza godišnje biti povećan sa 42 na 54? I, strašno me interesuje mišljenje ministra Sertića da li će to povećanje broja plaćanja…