Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, očito predlagač ima nameru da se zaštiti pravni subjektivitet određenih delova privrednih komora. Znači, važno je ko raspolaže param, a ne ko raspolaže i upravlja privrednim aktivnostima. Ako kažete da u novom predlogu neće biti 16 komora i dve autonomne nego 29, nego kažemo da može da bude i više, to znači da se obezbeđuje potpuna transparentnost i mogućnost udruživanja po svim nivoima.
Daću vam primer, PKS je jedan sistem koji je funkcionisao po zakonu iz 1998. godine do sada do kada ne raspravljamo o novom, ali recimo određeni broj privrednika, nekih 120 preduzeća su želeli na osnovu svoje delatnosti koja je otprilike vezana za zaštitu životne sredine, da napravi jednu privrednu komoru Zeleni Srbije, ali ni to nije bilo dovoljno.
Zašto? Zato što određena grupa privrednika, njih 11 koji su uložili preko 50 miliona evra kroz investicije u svoja preduzeća, nisu bili zadovoljni kako je ta komora zastupala njihove interese i čak su se izdvojili i odatle i napravili svoje udruženje. To je potpuno legitimno.
Svako preduzeće odlučuje o svojoj sudbini i sa kim će se udruživati i sa kim će praviti posao i kako će izlaziti na tržište. Prema tome, ako ste vi rekli može da se registruje i regionalna privredna komora i čak okrug, i grad, i opština, to znači da ste potpuno otvara mogućnost da svi učestvuju u tome. Postoje dve mogućnosti kako se regulišu učešće u privrednim komorama. To su modeli i na zapadu i na istoku. Ili je dobrovoljno ili je zakonska obaveza. Znači, ako idemo na dobrovoljni sistem, upravo otvarate tržište i mogućnost kako će privredni subjekti da se udružuju.
Kada se govori o decentralizaciji, o regionalizaciji, pa znate šta, decentralizacija, regionalizacija, ne podrazumve anarhizaciju. Znači, sada ćemo da radimo šta hoćemo, da raspolažemo parama kako hoćemo, bez kontrole privrednih subjekata koje mi zastupamo. Uvođenjem ovog parlamenta gde će svi privredni subjekti na jednoj opštini, jednom gradu imati pravo kroz određeni parlament da vide šta rade te privredne komore, upravo daje mogućnost da se potpuno promeni privredni ambijent i privredne aktivnosti na lokalu. Mislim da je ovo jedan od dobrih modela na koji način suštinski privredne komore treba da funkcionišu. Na kraju krajeva, nismo mi to izmislili, takvi modeli postoje u razvijenim državama i takvi modeli funkcionišu, daju velike rezultate.
Model austrijske privredne komore upravo je jedan od modela koji je ovde zastupljen, a on je dao najbolje rezultate – povećao izvoz, povećao konkurentnost privrede i povećao priliv stranih direktnih investicija.
Zbog toga ovakvi amandmani nisu prihvatljivi i zbog toga je amandman koji je sledeći, upravo odgovarajući način na koji mogu da funkcionišu sve privredne komore. Jer, ako pričamo o niškoj, onda će hteti i Novi Sad, onda će hteti i Kragujevac, onda će Beograd, Vranje, Leskovac, jednostavno isti ovaj tip regionalizacije, isto raspolaganje finansijskim sredstvima i niko se neće baviti ni imovinom, ni njihovim članovima, zbog kojih je, u stvari, Privredna komora osnovana. Hvala.