Nema razloga da budete nervozni. Kada imate pravo da govorite o sposobnosti ili nesposobnosti bilo koga, govorite kakve ste uslove tražili za menjanje građevinskog zemljišta u iznosu od 1,54 milijarde dinara, za poljoprivredno zemljište iste površine, ali nažalost, u vrednosti od 13 miliona dinara.
Koje ste uslove tražili kada ste oštetili državu Srbiju za milijardu i 400 i nešto miliona dinara? Da li ste tada pitali?
(Jovan Marković, s mesta: Ja?)
Pa, to je bila … Oni koji se iščuđavaju, pa kažu – ja, pa tada ste glasali za tu vladu Srbije, tada ste glasali za tog ministra koji je jednim potpisom oštetio za više od 1,4 milijarde dinara. Da li ste tada ustali i rekli – koji su uslovi? Pa, zašto da se građevinsko zemljište, koje je po difoltu skuplje, menja za istu površinu poljoprivrednog zemljišta? Da li vam je tada padala na pamet ta zaštita građana Republike Srbije ili je padala na pamet samo zaštita svojih interesa i interesa pojedinih kompanija? Da li ste tražili tada šta će se investirati? Da li ste tada tražili mišljenja, koga, čije? Možda poreske uprave, pa bi vam poreska uprava rekla – ne možete, gospodo, da menjate građevinsko zemljište u vlasništvu države Srbije vredno 1,54 milijarde dinara za poljoprivredno zemljište ko zna gde u vrednosti od 13 miliona dinara. Da li bi to uradili da je vaše vlasništvo? Da li bi menjali nešto što ima 100 puta manju vrednost?
Da li je to čuvanje dobara? Da li je to čuvanje zemljišta? Da li je to čuvanje države? Da li je to čuvanje našeg društva? Ko je imao korist od toga, poljoprivredni proizvođači ili ministri u Vladi DS, povlašćene firme, povlašćene kompanije? Ko je imao korist?
Sada ti i takvi, čiji potpis možda nije bio na takvom ugovoru, ali su glasali za one ministre čiji je potpis bio na takvom ugovoru sada se brinu o građanima Republike Srbije, sada se brinu o poljoprivrednim proizvođačima, sada se brinu da li će nešto biti transparentno, sada se postavljaju kao advokati Agencije za borbu protiv korupcije, a isti ti i takvi imaju sporove sa Agencijom za borbu protiv korupcije, baš oko ovih pašnjaka, gle čuda, neprijavljenih, zaboravljeni, nadograđenih.
Baš ti, takvi, koji se sada predstavljaju kao advokati paora i poljoprivrednih proizvođača su strpali u džepove preko 500 hiljada evra i na neki volšeban način poklonjenih od države su preko vinograda samo pretrčali, samo prošli i završili ponovo na Vračaru, u stanovima, u lokalima, u oldtajmerima. Samo ne tamo gde je bilo namenjeno.
Mnogo je takvih primera. Spremni smo. Srpska napredna stranka je spremna da vodi dijalog i da prihvatimo amandmane i da kažemo – e, ovo je bolje, ići ćemo za tim što je bolje, ali nemojte, molim vas, da nam ti i takvi, u sporovima i sa državom i sa agencijama, u sporovima i sa zakonima i ljudskim i božjim, sada spočitavaju i brinu se nad sudbinom poljoprivrednih proizvođača. Zato što je toliko primera unižavanja i poniženja koje su i poljoprivredni proizvođači, ali i svi drugi ljudi u našoj državi, doživljavali u proteklih 15, 16 godina, da je malo jedna sednica da pročitam svaki od ovih primera. Na svaki ovakav amandman i na svako kunjenje u poštenje, otvoriću još jedan ovakav primer.
(Jovan Marković dobacuje s mesta.)
