Ja vas molim samo da saslušate poslanika koji diskutuje.

Gospodine Bečiću, nije problem, navikao sam ja na tu mržnju koja svakodnevno obasipa SNS. Navikao sam i pod mnogo gorim uslovima da radim i nisam ih se plašio ni onda kada su bili mnogo snažniji, jači i mnogo osioniji, i mnogo bahatiji. Sada im je ostala samo bahatost, tako da nije problem, ne morate da me štitite.
Ovaj amandman nije prihvatljiv za SNS. Zakon ćemo izglasati po amandmanima koje je Vlada prihvatila, i ovakav zakon ćemo izglasati, jer mislim da ovakav zakon daje šansu i daje priliku što većem broju ljudi u Srbiji da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a samim tim, ne samo da jačaju svoje finansije i svoju ekonomiju, već finansije i ekonomiju Republike Srbije.

Zahvaljujem.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Dobićete pravo na repliku, gospodine Markoviću, bez obzira što ste dobacivali za vreme izlaganja gospodina Babića.
Ono što vi ne razumete, a što pokušavam svaki put da vam objasnim, gospodin Babić je šef poslaničke grupe, kao i vaš šef poslaničke grupe, kao i neki drugi šefovi poslaničkih grupa, oni za razliku, malo da kažem, od poslanika prenose i političke odluke i stav svoje poslaničke grupe. Moramo i to razumeti da, posle izlaganja poslanika, posle izlaganja podnosioca amandmana, povremeno i šef poslaničke grupe iznese svoj politički stav ili stav svoje poslaničke grupe o amandmanima, o zakonu. To morate da razumete gospodine Markoviću.
Kao što tolerišem vašem šefu poslaničke grupe ili bilo kom šefu poslaničke grupe, moram i šefu većine. To isto morate da razumete, jer veliki broj građana je glasalo za tu većinu, gospodine Markoviću, a što vi nemate strpljenja da saslušate kolegu, tu ne mogu da vam pomognem.
Izvolite. Imate repliku, dva minuta.

Zbog čega mi dajete repliku?

Zato što vas je gospodin Babić pomenuo imenom i prezimenom. Da li to razumete sada?

Znači, vaš pokušaj, gospodine Bečiću, da mene vređate, sve vreme sa tim razumevanjem, je nepristojan. Dajte mi vreme da odgovorim.

Ne mogu da vam dam, jer ne koristite to vreme. Ja sam vam dao vreme, a vi replicirate sa mnom.
Znači, gospodine Markoviću, morate da pročitate Poslovnik i morate u skladu sa tim Poslovnikom da se ponašate u Velikoj sali Narodne skupštine. Ja vas samo to molim i ništa više od toga.
Izvolite, gospodine Markoviću.

U skladu sa Poslovnikom, gospodine Babiću, trebalo je jednu ili dve rečenice da kažete o amandmanu koji sam podneo. U drugoj ili trećoj rečenici ste rekli – gospodine Markoviću…

Sada ćete reći opet da vam ja nešto govorim, gospodine Markoviću, što ne bi trebao.
Po Poslovniku, predsedavajući je dužan da opomene narodnog poslanika da ne može da se obraća direktno narodnom poslaniku. Vi možete da replicirate gospodinu Babiću, da se obraćate meni, ali ne možete direktno gospodinu Babiću.
Izvolite.

Gospodine Bečiću, gospodin Babić je u jednom trenutku rekao sledeće – gospodine Markoviću, pa je naveo, kada ste oštetili budžet Republike Srbije, i počeo je da priča o nekim ciframa. Vi ste ćutali. Znači, vi ste uporno ćutali, a čovek je nastavio sledećih pet minuta da priča u kontekstu da sam ja oštetio budžet, i to je vama u redu.