Dame i gospodo narodni poslanici, svaka stranka ima pravo na svoju političku kampanju. Ja se pitam i vas pitam – ko garantuje sadašnjim zakupcima da će sledeće godine biti zakupci tog poljoprivrednog zemljišta? Zašto stalno govorimo samo o ratarima od 5.400, odnosno 4.300 poljoprivrednih gazdinstava, jer čini mi se da su 1.100 od 5.400 stočari, a oni već imaju privilegije po Predlogu ovog zakona?
Da vidimo kakve to zamerke dolaze. Kakve dolaze možemo ceniti po onome iz kojih stranaka dolaze.
Članom 3, a to gospodin Martinović zna, Zakon o privatizaciji kaže – kaže se da prirodna dobra ne mogu da budu predmet privatizacije, a onda je mišljenje Aleksandra Vlahovića koji je bio pripadnik stranke bivšeg režima, je bilo starije od zakona i Ustava i to beše predmet privatizacije.
Pa, ću ja navesti, da je recimo – u Šećerani „Kovačica“, čiji je kapital vredeo 20 miliona, koja je prodata za tri evra, a kapital procenjen na 20 miliona evra, poljoprivredno zemljište koje je ujedno bilo i građevinsko od 181 hektar, 84 ara, 65 metara kvadratnih prodato za tri evra sa šećeranom, šećerom, mehanizacijom privrede. Kada to podelite da isključite šećeranu dobijete 20 evra centi, manje od 20 evra centi po hektaru.
Takođe, treba ceniti i druge stvari kada predlagač nešto traži da je gotovo nepojmljivo da se na Ustav pozivaju oni koji žele da predmet referenduma koji oni sprovode, stranačkog, bude međunarodni sporazum koji se zove SSP koji su oni potpisali i koji su oni u dogovorima sa ljudima iz EU činili i potpisivali.
Dakle, oni traže da predmet referenduma bude dvadesetsedmostruki međunarodni sporazum, da ako neko govori o ustavnosti treba i to da kaže.
Ima jedna izreka na što se predlagač često poziva, a ovde držim, ovo je finansijski direktor stranke bivšeg režima, inače kum i prijatelj drugog lidera, ovde držim i kako je 1.200 hektara najboljeg zemljišta u državnoj svojini zamenjeno za trnje, kanale itd. u opštini Inđija. Radi se o firmi „Agrounija“ i na takav način možemo da vidimo kako je to Pokrajina i Vlada Republike Srbije pre promena rukovodila poljoprivrednim zemljištem.
Mi nemamo nameru to da činimo i bojim se da su njihove sumnje na bazi zloupotreba koje su vršene dok su oni imali vlast i držali takvu vlast. Nama ne pada na pamet da to činimo. Mislimo da ovaj član, velika šansa da poljoprivrednici se stvarno udruže, da naprave sem ratarstva stočarstvo, preradu, i da budu jedne moderne prerađivačke zadruge koje će imati pravo da do 30% zemljišta na teritoriji svoje lokalne samouprave zakupe i na takav način dopune svoje prihode, zaposle svoje ukućane, ostanu na selu, da ne idu u grad, da ne pune preterano pretrpane gradove koji nemaju industrijsku podršku, a da novac koji oni zarade dođe do svih nas da imamo realno pokriće za plate i penzije. Hvala.
