Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, evo zašto su bili sigurni. Ne morate biti prvi na licitaciji da bi dobili poljoprivredno zemljište u zakup. Možete biti drugi, ali pod uslovom da 13. aprila 2012. godine pre licitacije uplatite 200.000 u skladu sa članom 10. stav 3. i 4. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti DS, stranci bivšeg režima. Ovo je njihov izveštaj, zvanični.
Vlasnici te firme, možete da se uverite, da ne spominjemo imena, ljudi ovde ne mogu da se brane, sve sam izvadio iz APR, ko god hoće može da proveri, recimo Ž.P. na šifri 72 je dobio odlukom pravo zakupa, ali u zapisniku sa licitacije Ž.P. ima drugu ponudu po vrednosti. Ko želi može da se uveri. Imam nekoliko ovakvih odluka. Ovo je sa teritorije opštine Inđija. Evo, Ž.P. ima 25.400 dinara manju ponudu od prvog, ali odlukom on dobija to zemljište, a Ž.P. je ujedno vlasnik one firme koja je donirala 200.000 dinara.
Naveo sam takođe primere kako je 2052. godine na 40 godina čuvenoj „Kući vina“ izdato zemljište za 60 evra i tu je rečeno da nije tačno da je 2.7. osnovano poljoprivredno gazdinstvo u Inđiji, to je to, tačno 2.7, za nekoliko sati.
Zašto kažem za nekoliko sati? Ako neko može da registruje poljoprivredno gazdinstvo, a to je komplikovano, podnese zahtev 2. jula na bazi parcela, kao Krajkovac Merošina u Inđiji, i sve to provere za nekoliko sati i registruje ga, zašto ne bi ti poljoprivrednici registrovali pravno lice, što je manje komplikovan, učestvovali u pravu prvenstva zakupa, pojedinačno formirali zadrugu, iskoristili to pravo, bavili se proizvodnjom stočne hrane, pakovanjem voća, povrća, proizvodnjom mesa, mleka, preradom toga i tako dopunili svoje prihode? Na nama je samo da na tom državnom delu zemljišta pokušamo da iniciramo promene zakone koje će njima, a i svim građanima Republike Srbije doneti veće prihode.
Ovde sam već naveo kako se to radilo za finansijskog direktora stranke bivšeg režima, a pošto se ovi predlagači iz pokrajine često koriste rečima Baltazara Bogišića, čuvenog pravnika, to gospodin Martinović zna, ja sam dužan da kažem sledeću njegovu izreku. Kaže – najgore je kad neko od zla djela svog još kakvu korist ima. Mislim da je to u pitanju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo, mislim da se isuviše politike unelo u ovaj institut. Namera je sasvim sigurno dobra. Ako pogledate kakvo stanje stoji sa veličinama parcela i poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji, shvatite koliko smo mi u stvari nekonkurentni u odnosu na Evropu. Mi želimo da napravimo posao, da izađemo na evropsko tržište, a 2,6 puta su naša poljoprivredna gazdinstva manja nego što su u toj EU. Možemo li mi sada da ukrupnimo tako preko noći naša privatna poljoprivredna gazdinstva, ili jedino kroz državno zemljište možemo da povećamo prosek poljoprivrednih parcela u Srbiji? Čini mi se da je odgovor poprilično jasan.
Danas se u Evropi podrazumeva da ste konkurent, da možete da ostvarite izvestan prihod s kojim možete da se takmičite sa tim zemljama Evrope, ako imate poljoprivredno gazdinstvo veće od 10 hektara. Naše je na 5,4 hektara. Mi imamo preko 48% gazdinstava koja imaju dva hektara. Znači, i ovaj institut, pre svega sa pravom prvenstva zakupa, ali i nakon toga imaćemo mogućnost da poljoprivrednici otkupljuju poljoprivredno zemljište, državno poljoprivredno zemljište, što ima za cilj da uvećamo poljoprivredne posede i na taj način dođemo do intenzivne poljoprivrede. Ta intenzivna poljoprivreda je jedini način da naši poljoprivrednici ostvare ozbiljniji prihod i da opstanu kada budemo ulazili u EU.
Dakle, nema razloga da se omalovažava ovaj institut. Ovaj institut ne znači da će jedna osoba, usvojen je amandman, mislim da je to svima jasno, neke kolege to previđaju svesno ili nesvesno, da i više osoba, više pravnih lica. Šta je tu problem sa pravnim licima? Jel problem da fizičko lice postane pravno lice? Pa, pravno lice se lakše kontroliše, poreski organi imaju bolji uvid. Ako ste već dali državno zemljište nekom u zakup, i to ozbiljne površine, zašto ne bi bilo pravno lice?
Znači, sve ovo što je osmišljeno ovim institutom, ja mislim da je u korist domaće poljoprivrede, da ako već ne možemo da uvećamo subvencije i da imamo ni približno onakve subvencije kakve ima EU, ako ne možemo da obezbedimo odgovarajuće kamate u poljoprivredi, ako nemamo definisano tržište, dajte bar da uvećamo parcele. Dajte sa tim većim parcelama, koje su rak rana srpske poljoprivrede, znači parcele od 10, 20 i 30 hektara, da pokušamo da učinimo našu poljoprivredu konkurentnijom nego što je sad. Prema tome, dajte da imamo malo više razumevanja, jer ovaj zakon generalno, a i ovaj institut ima pre svega taj cilj. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Hvala lepo.
Ja samo želim kao doprinos ovom našem amandmanu. Naime, jedan drugi aspekt koji niko ne sagledava, mi u ovom momentu imamo od 50 do 150.000 nadničara, odnosno ljudi koji rade u periodu poljoprivrednih radova na njivama koji su za Ministarstvo rada i uopšte za ovu državu potpuno nevidljivi. Njihove su dnevnice od 700 do 1300 dinara, s tim što rade od osam do deset sati dnevno. Od tih para moraju da plate prevoz do njive i moraju da plate sebi hranu, a kod nekih poslodavaca, pogotovo velikih, kako oni to sami kažu, oni moraju da donesu čak i vodu.
Prema tome, to je ona druga strana cele ove priče. Ono čega se ljudi s razlogom plaše, sad već imamo seoske proletere, ljude koji nemaju praktično od čega da žive. Posebno su pogođene majke, odnosno žene koje čak ispisuju decu iz škole jer ne mogu jednostavno da isfinasiraju njihovo školovanje. To je trenutna situacija na terenu.
Još nešto što je posebno karakteristično, poslodavci izvrgavaju Zakon o privremeno povremenim poslovima. Naime, događa se da prijavljuju svoj rad na one mlađe od 25 godina. Primer majke jedne od 47 godina, koja je prijavljena na ličnu kartu svog sina koji je student i mlađi od 26 godina. Vrlo su sretni kad dobiju mogućnost da rade za taj novac. Ima poslodavaca koji ih čak i ucenjuju - ako neće da rade za tako malu sumu, ima neko ko će raditi i za manje. To je od aprila meseca ili već kad krenu poljoprivredni radovi, od kidanja metlica do branja višanja, jabuka itd, sve do jeseni. To je trenutna situacija.
Nažalost, ti ljudi nisu nigde u sistemu vidljivi i time treba da se pozabavi i Ministarstvo rada. Ja prosto želim da predočim da se ovi ljudi s razlogom plaše, koji nemaju neku zemlju, koji su živeli od zakupa, da sada imaju problem, ako se tako nešto dogodi, od čega će njihove porodice živeti. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.
Hoćete od grupe? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Samo da se nadovežem na izlaganje gospođe ministarke. Mislimo da ćete imati veliki problem unutar Ministarstva u praćenju sprovođenja investicionih planova na osnovu kojih je neko dobio pravo prvenstva zakupa.
Imali smo već primer jer za sprovođenje kontrole tih investicionih planova vam treba cela institucija ljudi koji će moći da se tim poslom bave. Zbog toga smo insistirali - zbog čega ne bi jednostavno cena na licitaciji bila jedina koja odlučuje ko će zakupiti dotično zemljište? Mi već sada imamo problem kontrole. Sami ste rekli da u celoj Srbiji ima 18 inspektora koji rade u vrlo lošim uslovima. Već sada imate manjak ljudi da prate kontrolu sprovođenja ovog i ovakvog zakona. Imamo takođe manjak ljudi u Upravi za agrarna plaćanja.
Idemo u susret evropskim fondovima. Hrvatska je imala nekih 700-800 ljudi zaposlenih samo tamo, pa nisu uspeli da realizuju sva sredstva po osnovu fondova iz EU, tako da se plašim da ćete morati da napravite još jednu celu instituciju ljudi koji će pratiti samo sprovođenje investicionih projekata, a i sami ste navodili da postoji mnogo problema kada je arbitrarnost u pitanju, odnosno kada se takve stvari odlučuju na nekakvim komisijama, bez jasno utvrđenih propisa, odnosno nije u ovom Predlogu zakona utvrđeno koji su to kriterijumi na osnovu kojih će se bodovati investicioni planovi. Hvala.

Vaša poslanička grupa je potrošila vreme, prešli smo na ovlašćenog. 
Na član 7. amandmane, sa ispravkama, u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Marijan Rističević i zajedno poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. je posvećen većem bruto domaćem proizvodu po hektaru po jedinici površine, nego što je to bio slučaj do sada. Mi u privatno poljoprivredno zemljište ne ulazimo, mada mnoge zemlje to čine. Mi prednost stočarima dajemo iz prostog razloga – hajde, kad hoćemo da ulazimo u EU, da vidimo na 104 miliona hektara obradivog zemljišta koliko EU ima krava? Reći ću vam – 89 miliona. Dakle, 0,8, po hektaru gotovo jedna krava, ne govedo. 
Srbija ima manje od 300.000 komada na četiri miliona hektara obradivog zemljišta, manje 0,1, devet puta manje nego u EU. To je jedan od razloga zašto stočari imaju pravo prečeg zakupa, ali stočari su ujedno i ratari. Ja želim da ratari postanu stočari, da uzmu nešto stoke. Jeste problem SSP, mnogo imamo problema, ali zajedno, ruku pod ruku, možemo ići napred. Nismo mi usvajali SSP, ali smo ga nasledili. Što je nasleđeno - moramo ljuljati. Prema tome, moramo zajedno sa drugima tražiti rešenja koja su bolja.
Takođe, moram da vam kažem, po pitanju zaposlenosti, ovde su spominjani nadničari. Jedan ratar, jedan paor, a ja sam to radio, angažuje jednog radnika traktoristu na 100 do 200 hektara sa modernom mašinom, mesec do dva godišnje i nekoliko nadničara za prebiranje šećerne repe. Državno poljoprivredno zemljište nije ubiralo plodove, do sada se raubovalo. Za tri godine bude repa–kukuruz–repa. Za pet godina bude repa–kukuruz–repa–žito–repa, bude najmanje tri godine. Poljoprivredno zemljište se uništavalo, a Evropa zbog toga i preterane upotrebe mineralnih đubriva odmara 7% svog zemljišta. Kada izgubi plodnost, trebaće nam 150 godina da bi se obnovila plodnost nekog upropašćenog, degradiranog zemljišta. To su razlozi zašto smo stočarima dali pravo prvenstva zakupa, iz prostog razloga što ako želimo da navodnjavamo ili zalivamo, kako to neko kaže, moramo da imamo stočni fond. Dakle, za organsko đubrenje steknemo uslove da se to zemljište navodnjava jer se, u suprotnom, ono ne može navodnjavati, zato što se dolazi do upločavanja, degradacije, erozije itd. Stručnjaci, a ovde ih ima, to svakako znaju.
Evropa ima na svakih 10,7 hektara jednog zaposlenog, ali ona ima prerađivačku industriju, a mi se bavimo filozofijom – bolje uvesti nego proizvesti. Namera ove Vlade, namera onih koji su učestvovali u pisanju ovog zakona, udruženja, namera kolega poslanika koji su učestvovali u oplemenjenju ovog zakona je da to okrenemo, da to bude – bolje proizvesti, nego uvesti. Da bolje bude zaposliti nego otpustiti. Jer, filozofija – bolje uvesti nego proizvesti, dovodi do one filozofije – bolje otpustiti nego zaposliti. Mi idemo obrnuto. Bolje zaposliti nego otpustiti. Bolje zaposliti nego otpustiti.
Ako Evropa ima 10,7 zaposlenih, mi to nemamo. Zašto nemamo? Jer nemamo stočarstvo, nemamo prerađivačku industriju, jer bi mi morali na našoj površini da imamo 400.000 zaposlenih u poljoprivredi, a nemamo ni 40.000. E, upravo zato što je koleginica govorila da treba uposliti, a i taj amandman je usvojen, gospođo ministarko, za novo zapošljavanje, dakle, u prethodnim članovima, upravo zbog toga, zbog angažovanja radne snage, zbog prihoda većeg BDP-a po jedinici površine, mi menjamo ovaj zakon, ne da samo jednima bude bolje, da milionerima bude bolje, već da milionima bude bolje.
Ako ne bude stočarstva, dame i gospodo, politički istomišljenici i neistomišljenici, ako ne krenemo u razvoj stočarstva, neće biti krava, misliće da su ih seljaci evakuisali, za nekoliko godina neće biti ni jedne krave. Nećete imati šta u izbornoj kampanji da pomilujete. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.