Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2015.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/557-15

5. dan rada

28.12.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 09:15 do 20:30

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka
Zahvaljujem se.

Gospodine potpredsedniče, koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Ovo stvarno jeste član koji je izazvao najviše polemike. Meni je žao što kolege nisu bile da čuju poljoprivrednike koji su nam u petak bili pred vratima i oni su upravo to i rekli. Zaista, gospođo Bogosavljević Bošković, postoje opštine u Vojvodini koje su okružene državnim poljoprivrednim zemljištem. Ti ljudi u tim opštinama, kada vi nekome date na 30 godina zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, neće imati čemu da se nadaju. Jedan od ljudi koji je tamo govorio je rekao da će njihova deca rasti sa tim da će postati nadničari na poljoprivrednom zemljištu koje je u zakupu drže vaši poslovni partneri, a kojima ste vi dali na osnovu nekog sastanka u Ministarstvu i na osnovu vaše procene da je njihov investicioni plan dobar. To je prosto nepravda koja njih pogađa i koja njih boli i o tome se radi. Ne smeta nikome da se u zemlju ulaže itd. Njima smeta što se isključivo pravnim licima, isključivo na osnovu biznis plana, isključivo na osnovu vaše procene na 30 godina, što je životni vek poljoprivrednika, daje 30% zemljišta u jednoj opštini.

Prvo, zbog čega to mora biti samo pravno lice, zbog čega to ne može da bude neko ko želi to da uradi? Ako se radi o garanciji, pa valjda može neko i svojom imovinom da garantuje. Ja, kao poljoprivrednik, želim da ulažem, smatram da imam dobar investicioni plan, zbog čega ja ne bih mogla svojim imovinom da garantujem za svoju investiciju? Kakav je to način da se uopšte dovode u neravnopravan položaj pravna i fizička lica? Zbog čega je to pravo garantovano samo pravnim licima.

Mi smatramo da je ovaj član ovog zakona, ne samo osnov za korupciju, jer zaista vaše Ministarstvo i nekakve vaše komisije daju apsolutnu proizvoljnost u tome kome će dodeliti zemlju, a nakon toga lokalnim samoupravama 30 dana da odluče o davanju desetina hiljada hektara u zakup, što lokalne samouprave ne mogu da rade u 30 dana, nego i zbog toga što vi ovim članom imate nameru da državnom svojinom raspolažete i da to raspolaganje državnom svojinom bude uređenom nekakvim podzakonskim aktima, a ne zakonom.

Zbog čega u zakonu ne postoji pod kojim uslovima će se tim ljudima davati zemlja u zakup? Zbog čega u zakonu ne stoji ko će biti ta komisija? Na osnovu kojih kriterijuma će odlučivati? Kako će se određivati cene po kojima će ti ljudi dobijati? Zbog čega se u krajnjem, ako toliko brinete o poljoprivrednicima, ne ponudi prvo poljoprivrednicima, pa onda zemlja koja ostane, vi kažete da je to super zemlja, ta koja će ostati nakon restitucije, nakon prava prvenstva zakupa, pa hajde onda ponudite tim svojim poslovnim partnerima tu zemlju koja ostane, a ne poljoprivrednicima da nudite tu zemlju koja ostane?
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Bogosavljević-Bošković

Zahvaljujem.
Nije lepo dezavuisati stvari i nekome pridikovati da ima neke krajnje namere i da ima tamo neke poslovne partnere. To je pod jedan.
Pod dva, zašto fizička lica ne mogu? Fizička lica su i do sada mogli da budu investitori, ali mi, ja sam u uvodnom izlaganju istakla, u 109 opština Srbije nemamo nikakvu investiciju, tako da po tom osnovu nijedan poljoprivrednik, niti poljoprivredno gazdinstvo ne može da ostvari pravo prečeg.
Što se tiče ovog dela koji se odnosi na pravo prvenstva predviđeno ovim zakonom, nije tačno da je ne transparentno. Sve će biti transparentno i ovaj zakon prosto utvrđuje uslove, načine i postupak. Ovaj zakon kaže da će Vlada uredbom detaljno konkretizovati one uslove koji su predviđeni zakonom.
Ja ću pročitati neke od tih uslova i načina. Dakle, pravo prvenstva može ostvariti pravno lice upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu koje dostavi investicioni plan. Na investicioni plan saglasnost daje komisija. Komisiju obrazuje Ministarstvo poljoprivrede. U sastav komisije ulaze predstavnici Vlade, ministarstva privrede, finansija i poljoprivrede, predstavnici lokalne samouprave na čijoj teritoriji će se realizovati investicija, predstavnici naučnih i stručnih institucija. Sastav komisije će biti objavljen u Službenom glasniku koje je zvanično glasilo sa sastavom, mandatom i nadležnošću komisije. Dakle, jedan od uslova je da se može ukupno izdati do 30% raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, a odluku donosi jedinica lokalne samouprave. Isto lice ne može ostvariti pravo prvenstva, pravo prečeg itd, itd.
Sve su to uslovi i načini koji su propisani zakonom. Uredbom će se samo detaljnije razraditi sve ovo.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim članom je regulisano pravo prečeg zakupa koji sada po povoljnijim uslovima imaju naši stočari. Cilj nam je da po jedinici površine napravimo što veći prihod. Umesto ratarskih 1200 do 1500 evra, što je legitimno, za šta se koleginica zalagala, mi želimo kroz stočarstvo da pravimo 2.500 do 3.000 evra po jedinici površine.
Zemljište nije vlasništvo onih koji ga obrađuju. Državno poljoprivredno zemljište je vlasništvo svih građana Republike Srbije, svih onih koji gledaju ovaj prenos i svih koji ne gledaju ovaj prenos.
Mi koji ga obrađujemo smo podložni zahtevu građana da po toj jedinici površine, gde su vlasnici svi građani, a ne mi koji ga obrađujemo, oni od nas zahtevaju da pravimo što veći prihod po jedinici površine i da se usput bavimo i preradom. S toga imamo pravo prvenstva zakupa i pravo prečeg zakupa.
Pravo prečeg zakupa imaju stočari, voćari, povrtari, staklenici, plastenici itd. Pravo prvenstva je samo nadgradnja. Sa jedne strane, nadgradnja, a sa druge strane oročavanje poljoprivrednog zemljišta na 30 godina.
Sada ću reći zašto je nadogradnja. Ako kao stočari napravimo 2.500 do 3.000 evra po hektaru, jer imamo kravu, krava se teli, ima tele, utovimo bika, mi imamo 3.000 evra godišnje, što znači dupli prihod. Pošto meso, mleko i jaja, voće i povrće neko mora da preradi, najmanje što možemo da ostvarimo je šest hiljada evra. Razlika između šest hiljada i 1.200 ili 1.500 evra je 4.500 evra. To su porezi, doprinosi, plate zaposlenima, itd. Taj novac dolazi do penzionera, do javnog sektora. Taj novac utiče da se iz realnih izvora povećaju plate i penzije. Dakle, da proizvodnja bude motor koji će da tera ovu državu napred.
Ja nemam ništa protiv ratara. Možda meni ovaj zakon ne odgovara kao rataru, ali ratari mogu da postanu stočari, a mogu i da se udruže. Zašto pravna lica? Zato što fizička lica ne mogu da zapošljavaju druge ljude. To je veoma teško. Veoma teško mogu da dobiju kredit iz Fonda za razvoj. Zajedno sa IPARD fondom stiču se uslovi da oni naprave akcionarsko društvo, zadrugu. Može da bude više pravnih lica u jednoj lokalnoj samoupravi.
Voleo bih da ovi zakupci, ratari budu i stočari, da naprave svoje zadruge, poljoprivredno-prerađivačke, da ono što proizvedu na njivi prerade u svom prerađivačkom kapacitetu, dopune svoje prihode, uposle svoje članove porodica i otuda pravo prvenstva na 30 godina za investicije koje garantuju zapošljavanje, a takav amandman je već usvojen.
Zašto kažem da je to oročenje? Da su oni, a nisu, oročili na 30 godina u zakup ovo zemljište što su prodali za 50 miliona 300.000 hektara, a od čega je 100 hiljada zadružnog, a 200 hiljada državnog, jer to je u momentu prodaje pretvoreno u državno, mi bi na 30 godina danas imali zakupnina 1,8 milijardi evra i zemljište bi danas vredelo tri milijarde, a oni su ga prodali za 50 miliona, a za 15 godina bi vredelo šest milijardi, što bi bila trećina našeg duga i time bi mogli da servisiramo svoj dug. Znači, to je oročavanje, dobijate prihod koji ne može da bude manji od 200 evra po hektaru, jer to je prosečna cena za naše stočare, a sa druge strane, to zemljište uvećava vrednost protokom vremena. Da su oni to radili, a nisu, mi danas bili bogatiji za tri milijarde, a za 15 godina bi imali šest milijardi u zemljište.
Kako su oni radili? Ja ću da pročitam. Ugovorom sa vinarijom „Živković“ kaže „Zemljište iz člana 1. ovog ugovora daje se u zakup na period od 40 godina“. Do 2052. godine, bez ikakve komisije, bez ikakvog zapošljavanja, bez ikakvog investicionog plana, bez ikakvog programa, bez donje cene zakupa od 200 evra, zakupnina je bila 60 evra po hektaru.
Oni koji su to nama uradili, oni koji su to uradili građanima Srbije danas imaju hrabrosti da ovde prigovaraju onima koji žele da isprave sve te anomalije. Takva politika, a izvinjavam se građanima, može da se opiše samo sa jednom rečenicom – što stražnjici godi, obrazu ne smeta. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 7. amandmane u istovetnom tekstu podneli su Skupština AP Vojvodine, i zajedno narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr. Dejan Čapo.
Reč ima pokrajinski sekretar Branislav Bogaroški.
Izvolite.

Branislav Bogaroški

Zahvaljujem.

Ovo je upravo, kao što je već rečeno, najsporniji deo zakona. Naime, izdvajanjem 30% od ukupnog fonda državnog zemljišta koje je namenjeno isključivo pravnim licima iz kojeg su dakle isključeni oni koji su do sada to zemljište uzimali u zakup, bojim se da dolazimo u ozbiljan problem, što se tiče poljoprivrede u Republici Srbiji, naročito na teritoriji AP Vojvodine.

Mi naime, imamo situaciju da na teritoriji AP Vojvodine imamo 450 hiljada hektara državnog zemljišta od kojih je nekih 137, gotovo 140 hiljada hektara zemljište niže klase, utrine i pašnjaci, koji ni do sada nisu bili interesantni našim poljoprivrednicima. Dakle, negde oko 320 hiljada hektar oranica, 1/3 od 450 hiljada hektara je 150 hiljada hektara. Dakle, pola od ukupnog fonda oranica, a korisnici tog zemljišta do sada su 80% slučajeva bili registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Kroz postupak koji je, po mom mišljenju neustavan, u suprotnosti sa članom 87. Ustava, jer nisu detaljno precizirani uslovi, pod kojima se odobrava investicioni plan, mi ovde slušamo o tome da će to proizvesti to i to, ali u zakonu ne piše. U zakonu su preduslovi ko može da podnese investicioni plan, ali ne i kriterijumi kako će se nekom odobriti investicioni plan.

Dakle, ne mogu fizička lica, ne mogu naši poljoprivrednici da zakupe to državno zemljište, a do sada su bili zakupci. Oni će faktički biti isključeni sa najboljeg dela državnog zemljišta na period od 30 godina, a to je radni vek, a za većinu onih koji se danas bave poljoprivredom to je životni vek. Znači, direktno pogađamo sigurno jednu, a verovatno i dve generacije koje će imati ozbiljne probleme sa svojom egzistencijom.

Možemo da licitiramo sa brojem onih koji su ugroženi, možemo da kažemo da je to u ovoj godini šest hiljada, ali možemo da kažemo da je u 2012. godini bilo preko 10 hiljada porodičnih gazdinstva koja su zakupljivala državnu zemlju, koja sada ostaju bez glavnog izvora egzistencije.

Zbog toga je ovo rešenje, pod jedan – neustavno, pod dva – sasvim sigurno loše za one koji su do sada bili korisnici zemljišta. Ja želim da verujem da to može da proizvede dobre efekte, ali ovako sasvim sigurno ne mogu da budem siguran u to.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Bogaroški.
Reč ima podnosilac amandmana Đorđe Stojšić.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Đorđe Stojšić

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se složio sa nekim ocenama koje smo ovde čuli od strane ljudi iz Ministarstva da produktivnost se upravo nalazila u velikim sistemima koji su, prevashodno 90-ih godina uništeni. Prethodni zakon nije bio dobar zato što, ako želite da se bavite semenskom proizvodnjom, ako želite da se bavite nekim višim stepenom obrade u poljoprivredi, to nije moguće ukoliko nemate organizovane sisteme poput nekadašnjih PIK-ova, koje smo imali u neko vreme, koje se danas često spominje.
Konkretno kod mene u opštini Sremska Mitrovica, postojao je PIK Sirmijum, koji je bio jedan od većih poljoprivrednih kombinat. Znate za PIK Bečej, koji je platio veliku cenu prošlog Zakona o zemljištu, i mi smo se borili i protiv prošlog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, jer smo smatrali da on neće doneti ništa dobro.
Kada pričamo o dugoročnom zakupu možemo se složiti da veliki deo zemljišta treba da se daje u dugoročni zakup. Ono gde se ne možemo složiti je način na koji se do toga dolazi. Ono što je za nas najspornije to je, zbog čega se ne dopusti upravo onima koji zakupljuju to zemljište da sami naprave analizu, investicioni plan, pa neka na licitaciji izlicitiraju, koliko žele da plate za to zemljište, što bi bio potpuno transparentan način da dođemo, praktično do istog rezultata.
Druga stvar, mi smatramo da postoje osnovi da, recimo, Ustavni sud sutra ospori ovaj zakon. Vi kažete – potrebne su investicije. Strani investitor kada dolazi u Srbiju jedna od prvih stvari koju će uraditi je pravni, finansijski i poreski „dju dilidžens“, proces, na osnovu koga su oni apsolutno sigurni da njihova investicija sutra neće biti u problemu iz nekih pravnih razloga.
Ukoliko postoji i minimalna sumnja da Ustavni sud može da kaže – ne možete da dajete dobra od opšteg interesa u dugoročni zakup na bazi podzakonskih akata, kao što je predviđeno sada ovim zakonom, može da se desi da zakon padne pred Ustavnim sudom. U tom slučaju i sami investitori koji treba da dođu će se sigurno osećati nelagodno, odnosno povući će tu investiciju.
Mislim da ima prostora da se ne isključuju fizička lica iz tog postupka, da budu i pravna i fizička, mi smo to predložili. Nema potrebe da bude samo jedno pravno lice, može da bude nekoliko investitora, i ne znam zbog čega se insistira na cifri od 30%. Taj procenat je mogao biti mnogo manji, gde bi se onda našim poljoprivrednicima dala šansa da na duže vreme zakupe to zemljište. Tu pre svega mislim na domaće stočare i ljude koji su i do sada po važećem zakonu imali neko prvenstvo zakupa.
To su sve stvari koje smo mi predvideli u našem amandmanu, i mislim da je bilo prostora da se naprave neki kompromisi. Ne znam zbog čega je tako tvrd stav Ministarstva, da se insistira na rešenju da komisija na bazi nekakvog investicionog plana sama odlučuje o tome da li će nekom dati zemljište na 30 godina, jer postoji niz problema koji mogu nastati u jednom takvom netransparentnom procesu. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.