Uvažena predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, ovaj zakon u ovom članu jasno definiše tačno kako, pod kojim uslovima se izdaje na 30 godina, tj. 30% državnog poljoprivrednog zemljišta.
Stalno smo u velikim brojevima, stalno smo u velikim ciframa i ja bih najsrećniji bio kada bi 2016. godine mi izdali sve to poljoprivredno zemljište, svih 30% koje je namenjeno.
Znate kakav bi BDP mi ostvarili kada bi to sve tako bilo? Ovo je samo jedan mali korak ka jednom razvojnom ciklusu novom u poljoprivrednoj proizvodnji i stalno se držimo velikih cifara. Ja ću opet da se obratim malim poljoprivrednim proizvođačima, pa ću opet dati dva primera.
Jedan hektar jabuka investicija je oko 30 do 35 hiljada evra. Od dva hektara, gospodo, porodica i te kako može lepo da živi, ako uzmemo u obzir da je prihod između 15 i 17 hiljada evra, a godišnji trošak je negde oko pet hiljada evra. Znači, između 20 i 30 hiljada evra ostane jednoj porodici za godinu dana ako podigne voćnjak jabuka.
Da bi podigli voćnjak jabuka moraju da planiraju na duži rok na 30 godina. Kada znaju da imaju stabilne uslove finansiranja, svaka banka će podržati, a postoji i Fond za razvoj, postoje IPARD programi o kojima vrlo malo pričamo, zato što u prethodnim periodu oko toga je vrlo malo rađeno, ali konačno se sada priprema i taj segment.
Drugi primer je, da uzmemo da li stakleničku ili plasteničku proizvodnju, jedan hektar donosi prihod kao 150 hektara pšenice. Jedna porodica i te kako može lepo da živi, a intencija da se udruži više porodica, da se osnivaju zadruge, da se prave pravna lica koja će imati lakše pristupe finansijskim sredstvima sa vrlo povoljnim izvorima finansiranja. Kada uzmemo te primere, znači mi se stalno osvrćemo na 50, 100, oko stotina hiljada hektara pričamo, jednostavno, moramo da se okrenemo i ka ovome delu koji je nama u stvari najinteresantniji. Veliki investitori, ja bih bio najsrećniji kada bi svi pohrlili da dođu i da prave prerađivačke kapacitete, pa kome treba da vozi sirovinu odavde da bi je negde prerađivao, kada mu je jeftinije na licu mesta da preradi u ovoj našoj državi Srbiji.
Treće, stalno se osvrćemo na AP Vojvodinu, jesu oranice najplodnije, jeste najuređenije, ali potpuno zaboravljamo jedan veliki potencijal centralne, istočne Srbije, gde imamo velike potencijale za razvoj povrtarske proizvodnje, za razvoj voćarske proizvodnje. To je jedno veliko bogatstvo i uvek zaboravimo koliko jedna šljiva, koja je brend Republike Srbije, samo da povećavamo voćnjake pod šljivama, pa znate koliko možemo prihoda da ostvarimo, kao proizvode kao što su suva šljiva, ili prerađevine od šljive, koji je brend države Srbije.
Sve u svemu, ovaj član 7. kako je predložen i te kako je dobar, jasno definiše sve uslove i daje jednu šansu i razvojnu i investicionu kako malim poljoprivrednim proizvođačima, tako i velikim investitorima. Hvala vam.