Reč ima ministar Stefanović.

Ne znam da li postoji u sali čovek koji bi se više složio sa vama. Dakle i kao otac ženskog deteta, i kao ministar unutrašnjih poslova, i kao čovek kome je takva vrsta nasilja izuzetno strana i veoma nepojmljiva.

Mi imamo problem u društvu da se opredelimo šta hoćemo da radi policija. Policija u ovom trenutku ima u istrazi nadležnost da poštuje ono što kaže tužilac. Mi čak ne možemo ni da zadržimo nekoga 48 sati, bez naloga tužioca.

Znači, tužilac nam daje sve. On daje sudu predlog, sud odlučuje o zadržavanju na zahtev tužioca. Policija više nema takvu vrstu nadležnosti. Policija dakle ne može nekome da uđe u stan osim ako ne vidi izvršenje krivičnog dela. Ne može na poziv nekoga da uđe u stan za koji nema nalog. To je po zakonu, Ustavu. Zamislite kada bi neko iz vašeg stana okrenuo telefon i rekao ovde se nešto dešava i vama za dva minuta upada policija, razvaljuje vrata, ulazi u kuću, zamislite konferenciju za štampu, šta biste sve rekli protiv policije.

Znači policija bez naloga suda ne može nikome da uđe u stan, apsolutno je nemoguće. Ustav to zabranjuje i policija ne vodi istragu, tužilaštvo vodi istragu. Dakle, ako hoćemo da policija ima više nadležnosti, onda bi morali da menjamo i Zakonik o krivičnom postupku i metodologiju i način razmišljanja i da kažemo dajemo policiji da vodi istragu, policija ima ta ovlašćenja, ta ovlašćenja, ta ovlašćenja. To je trenutno u skladu sa sadašnjim Ustavom, sa zakonima i nemoguće je. Koliko god se vi i ja slagali, zgrožen sam kada sam slušao ispovesti žena iz sigurne kuće, kada sam čuo da postoje deca kojima nasilnici, da li im je to otac, očuh ili bilo šta slično ili nije ni važno šta je, lome rebra.

Emocije koje vas preplave u tom trenutku i želja šta biste vi uradili u tom momentu sa tim nasilnikom su jedna stvar, zakonito postupanje na žalost je drugo. Znači, mi moramo kao policija da slušamo šta kaže tužilac, a tužilac predlaže mere sudu, sud je donosi. To je jedini način da zakonom zaštitimo sve.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jeftović Vukojičić.

Sigurno da ovde u skupštinskoj sali nema nikoga od narodnih poslanika ko se ne slaže sa tim da kada su u pitanju mere sprečavanja i borba protiv nasilja u porodici da ona treba da bude efikasna i blagovremena i u pravom momentu i naravno da štiti žrtvu porodičnog nasilja, a da se prema počiniocu porodičnog nasilja preduzmu adekvatne mere.

Međutim, ono što moram da istaknem je da policija nema zakonska ovlašćenja za ovo što predlaže opozicija, a to su ovlašćenja iseljavanja iz stana, kao i izdavanje mere zabrane približavanja oštećenoj, odnosno žrtvi porodičnog nasilja.

Šta bi se prihvatanjem ovakvog amandmana postiglo? Postigla bi se potpuna kolizija Zakona o policiji i porodičnog zakona, a znamo da kolizija dva zakona ne dovodi ni do čega drugog nego do pravnog haosa i pravne nesigurnosti građana. Upravo želim da istaknem da Porodični zakon u članu 198. stav 2. tačka 1) i 3) tačno i precizno precizira da je nadležnost izricanja mera zaštite koja se odnosi pod tačkom 1) izdavanja naloga za iseljavanje iz stana i pod tačkom 3) izdavanje mere zabrane približavanju žrtvi porodičnog nasilja u isključivoj nadležnosti suda.

Iz tog razloga mislim da svi imamo zajednički cilj, da zaštite žrtve porodičnog nasilja, ali svakako da član 28. precizno i jasno predlaže šta je nadležnost policije. Hvala.

Zahvaljujem.

Saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

U skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine određujem pauzu u trajanju od jednog sata.

Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.

(Posle pauze.)

Zahvaljujem se.

Nastavljamo sa radom.

Gospodine Milisavljeviću, po kom amandmanu želite reč?

(Dušan Milisavljević, s mesta: Po amandmanu na član 28.)

Po amandmanu na član 28.? Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, malo pre kada sam iznosio podatke zašto bi trebala policija da udaljava nasilnika iz porodičnog doma razmenili smo mišljenja i predstavnika policija i nekih narodnih poslanika i tu se razlikujemo. Postoje želje Ministarstva policije da tužilaštvo, tj. Ministarstvo pravde da nalog da se određena osoba koja je učinila nasilje udalji iz porodičnog doma.

Želim da vam kažem da u prošloj godini je bilo šest hiljada prijavljenih nasilja nad ženama. Od toga je 3.642 slučaja prosleđeno tužilaštvu, gde je tužilaštvo donelo 1.712 presuda, a da je od toga samo 634 zatvorskih kazni, da je tužilaštvo prošle godine izreklo samo 70 mera iseljenja nasilnika iz porodičnog doma, dok je 1.250 žena napustilo svoj dom i otišlo u „Sigurnu kuću“.

Upravo su ovo podaci koji govore o neophodnosti da policija koja prva dolazi u kontakt sa nasilnikom da ima tu meru privremenog udaljavanja nasilnika kao hitnu meru zaštite žena od nasilja u porodici.

Želim da narodne poslanike obavestima da je ova ideja u skladu sa prihvaćenom Konvencijom Saveta Evrope koju je Srbija potpisala 31. oktobra 2013. godine, tzv. Istanbulska konvencija, koja predlaže kao hitnu meru i upravo policiji da je ovlašćenje.

Ono što takođe želim da podelim sa vama je da ovakvu zakonsku odluku imaju i austrijsko zakonodavstvo koje je prvo to donelo pre desetak godina, da je nakon toga usvojeno i u nemačkom zakonodavstvu i u Sloveniji da je nešto što malo ima varijacije, ali da je osnovna želja da se žena zaštiti koja je dobila batine i koja mora da beži i da se krije iz svog porodičnog doma i da beži u „Sigurnu kuću“ i da se krije kod svojih prijatelja.

Želim takođe da kažem da su ovu meru i ovaj model 2000. godine podržale UN, Savet Evrope i EU i proglasili su je kao dobrom praksom koju treba da prate i ostale države. Od 2000. godine do današnjeg dana, kao što sam spomenuo, Nemačka, Švajcarska, Slovenija su zemlje koje su sledile austrijski model i koje su to uradile.

Mislim da nije nemoguće da to upravo radi policija. Naveo sam vam podatke koji govore da kada je to išlo preko tužilaštva koliki je broj nasilja je načinjen i koliko je slučaja procesuirano i to pokazuje praktično potrebu da policija koja je prva na terenu zajedno sa lekarima koji prvi vide to nasilje da reaguju.

Opet ću napomenuti kao lekar da mnoge povrede se tretiraju kao lake i da zakon ne tretira takvo nasilje tj. ne tretira laku telesnu povredu, srednju telesnu povredu. Jedino može parnicu da povede žrtva, a ne država i ovo je samo jedan doprinos da država onemogući nasilnika da bude u kontaktu sa ženom koja je pretrpela nasilje.

Jedan udarac na ženu bi ovim zakonskim predlogom bio udarac države prema nasilniku. Hvala puno.

Zahvaljujem se, gospodine Milisavljeviću.

Samo još jednom pitanje – da li ste govorili o amandmanu koji je prihvaćen, amandmanu Dubravke Filipovski, Velimira Stanojevića i Zlate Đerić ili po amandmanu…

Iz vašeg izlaganja sam…

Grupa poslanika.

Još nismo prešli na taj amandman.